Psi rata

0
1190

borba-pasa

Istorija se ponavlja uvek kao farsa.

Psi rata svoju ćud nikada ne menjaju.

Uprkos promeni evropske dlake, ostala je ista šovinistička retorika i mržnja.

Bilo je dovoljno samo da zalaje jedna seoska džukela.

I da čopor avlijanera počne besno da laje i da reži.

Isti oni koji su nas pre nasilnog primirja terali u krvavi rat.

Iste te njuške smo gledali nedavno kako se grle i ljube.

Pokazivali su svojim gazdama da su dobre kuce i da ne ujedaju.

Danas laju na sav glas preko svojih medija i prete novim krvavim ratom.

Džukele ostaju džukele.

Stvoreni su da glođu tuđe kosti.

Lešinare na tuđim nesrećama.

Napadaju samo u čoporu.

Tada se osećaju moćno.

Nije im bilo dovoljno razaranja i ubijanja.

Nije im bilo dovoljno nevinih žrtava.

Ne osećaju nikakvo sažaljenje prema ti nastradalim.

Naučili su da laju, dok drugi ginu.

I evo njih ponovo u čoporu .

Reže jedni na druge i besna pena im udarila na žvalave čeljusti.

Oblizuju se i raduju novim ratovima i ubijanjima.

Spremaju se da ponovo budu psi rata.

Nije problem u njima, tim krvoždernim psima rata.

Problem je u nama, što smo se uplašili.

Što smo se povukli pred tim avlijanerima.

Što živimo u strahu od tog divljačkog režanja i lajanja.

Umesto što bežimo od njihovog besnog ludila.

Morali bismo da se okrenemo i da krenemo na njih.

Sa štapom u ruci.

Bolje da mi njih ukrotimo, nego da oni nas izujedaju.

Branko Dragaš

dragas.biz

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime