Put do Brisela zavisi od „odrona na cesti” kod Zagreba

0
735

evropski-parlament-srbija-Izvor: TPKNEWSSamo onaj ko je potpuno neupućen u istoriju odnosa na Balkanu mogao je da se iznenadi kada je Hrvatska blokirala 26. poglavlje u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Mada su posle ulaska Hrvatske u EU iz Zagreba redovno stizale ohrabrujuće poruke kako se najmlađa članica Evropske unije neće ugledati na ucenjivačku politiku Slovenije i primenjivati je prema našoj zemlji, teško da je iko ozbiljno verovao da će Hrvatska propuštati prilike koje joj se ukažu da Srbiji podmetne nogu, odnosno, postavi svoje ucenjivačke uslove. I što je nedavno i učinila, zaustavivši putovanje naše zemlje u Brisel.

Premijer se mnogo naljutio zbog ovog postupka hrvatskih zvaničnika, pa je u znak protesta zbog takvog „iživljavanja”, kako ga je nazvao, napustio sastanak u Briselu na kome je trebalo da počnu pregovori. Osudi Zagreba pridružili su se zatim naši političari, štampa, obični građani proevropljani… Situacija je u potpunosti ličila na nastavak, tačnije, jačanje neprekidne napetosti između Hrvatske i Srbije.

Ni u Briselu ni u Zagrebu negodovanja iz Beograda nisu shvaćena suviše ozbiljno, a hrvatski političari su objašnjavali kako im je jedini cilj da zaštite prava svoje nacionalne manjine u Srbiji i da naša zemlja, ako želi u Evropsku uniju, mora da ispuni uslove koji joj se postavljaju.

Mali verbalni rat trajao je sedam-osam dana, a onda je, prećutno i bez mnogo talasanja, sklopljen mir. Naizgled, pobedile su i jedna i druga strana. Što je zavisilo, razume se, od toga čija se saopštenja čitaju a još i više kako se razumeju. „Brisel je primorao Zagreb da odustane od svojih uslovljavanja”– pobedonosno se moglo čuti iz Beograda, dok je premijer u transu uzvikivao kako neće „nikome dozvoliti ni Hrvatima, ni Amerikancima, pa ni Rusima (otkud sad Rusi u ovoj priči?) da unižavaju Srbiju”, dodajući kako „više nikada ON neće dozvoliti da nam neko ubija i proteruje stotine i hiljade ljudi”. U isto vreme ministar spoljnih poslova Hrvatske objavio je kako su se „stekli uslovi da se odustane od blokade 26. poglavlja u pregovorima Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji, a da će se u poglavlju 23 pratiti ispunjavanje svih obaveza što se tiče nacionalnih manjina, posebno hrvatske”.

Da Vas podsetimo:  Vučić 2016: Porodilje za dvoje dece uzmu mesečnu platu! Zašto da rade? (VIDEO)

Kako se zatim ispostavilo, Hrvatska deblokada poglavlja 26. nije došla tek tako, već je posledica potpisivanja Aneksa Memoranduma o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na jeziku i pismu nacionalnih manjina. Prema tom Aneksu biće obezbeđena 84 nova udžbenika na jezicima manjina koje se u Srbiji školuju na maternjem jeziku – 25 na bosanskom (!!!), 12 na bugarskom, 18 na hrvatskom, 16 na slovačkom, 5 rumunskom, 5 na rusinskom i 3 na mađarskom. Resorno ministarstvo potpisalo je Aneks Memoranduma sa predstavnicima nacionalnih saveta hrvatske, bošnjačke (čiji je jezik bosanski!!!), bugarske, rumunske, rusinske i mađarske manjine.

Nije sasvim jasno, iako se može pretpostaviti, da je u sporazumu i to objašnjeno, šta u ovom slučaju podrazumeva reč „obezbeđeni”. Da li će pomenuti udžbenici biti napisani u Srbiji ili uvezeni iz zemalja matica? Nedoumica ne bi trebalo da bude kad je reč o egzaktnim naukama, ali je jasno da postoji veliko neslaganje u tumačenju zajedničke prošlosti Balkana i zemalja bivše Jugoslavije. Teško je poverovati da će uvezene knjige iz istorije, književnosti, pa i umetnosti doprinositi da se đaci manjinskih naroda vaspitavaju kao lojalni građani svoje države. (Podsetimo se uvoza udžbenika iz Albanije na Kosovo.) S druge strane, ako za pisanje udžbenika budu pozvani autori iz Srbije, njihova će se tumačenja, sasvim izvesno, razlikovati od ustaljenih u okolnim zemljama, što će to biti nova prilika da Hrvatska ili možda i neka druga članica EU postavi prepreku Srbiji na putu u Brisel, sve dok ona ne obezbedi udžbenike po ukusu i potrebama svojih suseda.

Vojislav M. Stanojčić

www.stanjestvari.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime