Taktika vlasti da se pravi nema na građanski bunt i sveobuhvatnu društvenu i političku krizu, odnosno da igra na kartu umora kroz duži vremenski period je, barem tako deluje, urodila plodom. Leto je počelo, intenzitet protesta je, i mimo Vidovdanskog, opao, studenti su polako počeli da se vraćaju akademskim obavezama. Međutim, i pored svega male vatre se pale, i to uglavnom na lokalu. Ono što ostaje pitanje je kako dalje, odnosno kako ispuniti glavni zahtev koji se stavlja pred režim – raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora?
Ignorisanje, sa tek ponekada upotrebljenom represijom je često tokom prethodnih osam meseci delovalo kao kontraproduktivna taktika predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ipak, srpsko društvo se, po logici stvari, malo umorilo. Studenti, koji su mesecima spavali na fakultetima i koji su započeli promene u državi, počeli su sa onlajn nastavom, te polako pripremaju ispite. Zborovi koji su preuzeli baklju u jednom momentu trude se da održe plamen, ali su se usled leta i godišnjih odmora našli u nezavidnoj situaciji. Naposletku, postavlja se i pitanje da li baš svi opoziciono orijentisani građani gledaju blagonaklono na blokade raskrsnica, pogotovo kada nisu u organizaciji studenata.
Ipak, mnogo toga se promenilo u odnosno na 1. novembar prošle godine, kada je delovalo da je ambis u kojem se našla Srbija neupitan, možda čak i večan. Sada deluje da je došlo vreme promena, a iste moraju, ukoliko se ne priča o revoluciji, da se dogode posredstvom jedinog demokratskog načina smenjavinja vlasti – izborima.
Problem je što Srbija po mnogim parametrima nije demokratska država, prvenstveno aktuelna vladajuća stranka. Ako se to uzme u obzir, došlo je vreme ozbiljnog taktiziranja, od toga kako pritisnuti režim da raspiše izbor, do toga ko će predvoditi deo građana koji žele promene – studenti, ili pak opozicione političke partije?
Trenutno stanje – i dalje tinja
Profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković kao i članica inicijativa „Pobunjeni univerzitet“ i „Slobodni univerziteti Srbije“ u razgovoru za Mašinu navodi da se ne bi složila sa konstatacijom da je bunt opao, odnosno da je vatra nezadovoljstva sagorela.
„Građani i dalje imaju iste stavove i iste akcije koje se već duže vreme dešavaju u Srbiji. Brojnost je manja, to je tačno, ali vidimo da se na lokalu sada dešavaju mnogobrojni protesti i blokade, što je itekako pozitivan znak. Dakle, i dalje se održa ta vatra, odnosno da ne opada volja i to je zaista bitno“, smatra Stojković.
Stojković navodi primer Pobunjenog univerzitet, odnosno pre svega jednog dela, kojem i sama pripada, koji su organizovali blokadu raskrsnice ispred Vlade kao i Akademskog kriznog centra.
„Mi dalje nastavljamo sa sastancima, dogovaramo različite akcija od koji će jedna biti sprovedena veoma uskoro“, izjavila je profesorka.
Upitana da prokomentariše trenutnu situaciju sa vraćanjem studenata na fakultete i kako se sve odigralo, Stojković napominje da je naposletku lomljenje kičme Univerzitetu, na njenu veliku žalost, polomilo kičmu mnogim profesorima.
„Čak mislim da je rektorat u tome imao udala. Da je to delegiranje pritiska sa rektorata na dekane, pa onda na profesore urodilo plodom. Ništa od ovoga što se desilo se nije moglo uraditi bez saglasnosti studenta. Srećom, neki od nas smo kroz neke svoje aktivnosti uspeli da održimo poverenje sa studentima, to zajedništvo nije izgubljeno. Što je najbitnije, sada studenti znaju na koje profesore uvek mogu da računaju“, napominje Stojković.
S druge strane, novinarka portala Juropijan vestern Balkans Sofija Popović za Mašinu ističe da je intenzitet protesta malo splasnuo poslednjih nedelja, u smislu da nema više koordinisanog momenta kod akcija građana. Smatra da razlog leži u činjenici da počelo leto, ali i da protesti već predugo traju.
„Mislim da je prirodno da se dešavaju skokovi i padovi, ali svaki put se ta energija vraćala. Razlog vidim u tome što je studentski pokret postao široki društveni pokret, koji je u svojoj suštini antivladin. U tom smislu, svaki potez vlade, da li prema studentima, građanima ili nekoj drugoj temi, može vrlo lako tu energiju ponovo probuditi. Moj utisak je da će ovaj studentski pokret imati sličnu sudbinu kao neki raniji, poput Solidarnosti, te da će on trajati sve dok ova vlast ne bude promenjena“, rekla je Popović.
Put ka izborima i ko šeta po istom?
Mnogi iz vladajuće koalicije su, poput papagaja, ponavljali da izbori neće biti raspisani do zakonskog roka. Koincidencija ili ne, isti taj rok se poklapa sa održavanjem EXPA 2027. Odjednom, u državi u kojoj su redovni izbori održani samo jednom, vanredni više nisu mogući.
Ipak, možda je i potrebno vreme da se opoziciona javnost pregrupiše, odnosno da se stvori plan zalje delovanje. Jer, jedna stvar je primetna već osam meseci – opozija je tokom svih protesta i blokada u drugom planu.
I nije to slučajno, već trinaest godina se od strane režima marljivo radi na tome da se građanima ogadi politika. Studenti su još na samom početku deklarativno rekli da ne žele partije pored njih, najavili su u međuvremenu i stvaranje studentske liste, a čak su odbili i prisustvo na okruglom stolu organizovanom od strane jednog od opozicionih lidera Miroslava Aleksića.
Isti je planiran da poslužio kao sastanak između opozicije, organizacija civilnog sektora i studenata, a sve u cilju stvaranja plana za dalje akcije. Odnosno, okrugli sto je, kao i u nekim prethodnim slučajevima, ima cilj da stvori jedinstveni društveni front u borbi protiv režima.
Stojković smatra da opozicione stranke, barem u ovom trenutku, moraju da stanu iza jedinstvene studentske liste. I da, kako dodaje, sve učine kako bi studentima pomogli u organizaciji, ljudstvom i infrastrukturom.
„Da ne predvode tu jednu listu, već da se u potpunosti stave na raspolaganje istoj. Koliko je meni poznato, samo je Demokratska stranka rekla da će tako uraditi, i to i radi. Ovaj poziv na razgovore, to smo sve već videli, te ne mislim da je to pravac kojim se treba ići. Moj stav je da studenti treba da pozovu opozicione stranke, da kažu šta očekuju od njih i da se onda konačno razume na kojim stanovištima stoje same stranke“, objašnjava Stojković.
Popović pak smatra da je odluka studenata da ne prisustvuju jučerašnjem sastanku loša. Kako kaže, polako se ide ka smeru gde se konačno i opozicione stranke uključuju u proces.
„Zborovi su dokaz da građani žele da uzmu učešće u izgradnji sopstvenog društva. Jedna od posledica vladavine Srpske napredne stranke nije samo zarobljavanje institucija i procesa koji se odvijaju unutar istih, već i moment zarobljavanja društva. Pokidane su veze među pojedincima koje su studenti i građani počeli da obnavljaju tokom prethodnih osam meseci. Vidimo potrebu da se ljudi udružuju i mislim da je konačno otvoren prostor da se sarađuje sa svim akterima, da se stvori jedan front protiv vlasti. Ono što je problem jeste što u trenutnoj konstalaciji studenti i dalje odbijaju formalnu saradnju i razgovore sa opozicionim partijama, ali vidimo da oni ipak imaju neke zahteve koje stavljaju pred iste“, napominje Popović.
Kako podseća sagovornica Mašine, po njoj je poziv da se bojkotuje rad Parlamenta bio dobra prilika da studenti započnu dijalog sa opozicijom.
„Videli smo da se većina opozicionih partija odazvala tom pozivu. Verujem da postoji prostor da opozicija i studenti naprave zajednički front i mislim da bi većina opozicionih stranaka prihvatila sve zahteve koje studenti stave pred njih. Lako se može dogoditi situacija da na nekim budućim izborima studentska lista ne bude dovoljna za pobedu i smenu režima, te traba razmišljati i u tom pravcu. Samo ujedinjeni front može da ostvari rezultate, videli smo da građani takav front zapravo i podržavaju. To se i potvrdilo na nedavnim izborim u Kosjeriću i Zaječaru, ali i na izborima 2023. S druge strane, ima i previše opozicionih partija, te je zapravo najbolji način da se svi oni ujedine“, rekla je Popović.
Za kraj, upitane za vremenski okvir budućih izbora, sagovornice Mašine imale su drugačije viđenje situacije.
Stojković smatra da će izbori biti održani uskoro, možda i do kraja aprila sledećeg godine, odnosno da će biti raspisani na kraju 2025. Jer, kako zaključuje, trenutna politička i društvena kriza u Srbiji se ne može završiti na biilo koji drugi način.
Popović pak smatra da će izbori biti malo kasnije, te da se treba već uveliko početi sa kampanjom.
„Mislim da je vladajuća stranka stavila tačku kada je reč o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Ma šta god se bude dešavalo, meni se čini da će oni pokušati da trenutnu Vladu što duže zadrže. Međutim, moje mišljenje je da bi studenti trebalo da, umesto tog stalnog insistiranja na vanrednim izborima, zapravo počnu pripreme za izbore koji će biti krajem 2026. i početkom 2027. To je u političkom smislu vrlo uskoro, te što pre treba krenuti u kampanju. Jer, u političkoj klimi u kakvoj se nalazi Srbija, odnosno činjenica da je ovo jedna zarobljena država, mislim da je potrebna duža kampanja nego što je zakonski propisana“, zaključuje Popović.
M.B.
