Nova geopolitika Balkana
Geopolitički i nacionalni ciljevi politike Tirane su povezivanje svih teritorija gde žive Albanaci u veliki etničko-ekonomski sistem koji će preko politike EU i NATO učiniti da se „korak po korak“ stvori velikoalbanski etnički i ekonomski prostor, gde bi Albanci u narednih 20 godina bili dominantan narod na jugoistoku Evrope. Taj cilj povezuje sve političke struje i ideje među Albancima koji su spremni da ulože milijarde dolara od trgovine drogom i prisustvom stranih investicija, pre svega američkih na Balkanu, uz podršku snaga NATO. Albanija projektuje da se u narednih desetak godina postigne federalni status između Kosova i Albanije i tako napravi jedna veća država Albanaca koja bi demografski i infrastrukturno kasnije u sebe „usisala“ zapadnu Makedoniju, jug Srbije i delove Crne Gore. Sve bi to išlo na bazi demografije i „meke moći“ odnosno novca i uticaja albanske mafije; kao što je politika Tirane išla na podršku separtizmu i vojnoj pobuni i terorizmu na Kosovu, tako će preko svojih tajkuna kupovati na Kosovu u ime moćnih oligarhija i mafiijaškog kapitala iz SAD. Tirana će podržavati Kosovo u strategiji nacionalne homogenizacije po pitanju resursa, pre svega da Albanija sa Kosovom postane lider energetike, rudarstva i čvorište moćnih stranih kompanija. Upravo zbog toga Albaniji je potrebna saradnja sa Srbijom, ali na načelima širenja svojih interesa na suštinsku štetu i eksploataciju Srbije. Dok se Albanija širi po dubini Balkana, Srbija se smanjuje po projektu Pretkumanovskog modela iz 1912. godine. Srbija u relacijama sa Albanijom oko Kosova, „gubi“ trku i sve je slabija. Iza Albanije nisu samo SAD, već i Turska koja ima velike planove u Albaniji i na Balkanu. Upravo zbog toga, strateški su planovi putne infrastrukture koje vodi američko-turska firma „Enkel-Behtel“, koja treba da uveže jug Albanije na Jadranu sa Kosovom sve do Niša i da ima dva koridora Jadransko-Jonsku i centralno balkansku kroz moravsko-vardarsku dolinu. Tako bi Albanija uvezala u svoj prsten Crnu Goru, Kosovo, veći deo Srbije i Makedoniju. Sada je na redu, posle vojne okupacije Kosova od strane NATO i velikoalbanske politike, „ekonomska okupacija“ Balkana i Srbije, preko albanskog „prljavog novca“ od droge i američkog biznisa u tzv. „umrežavanju“ Balkana.
Premijer Vučić i „Ramo, Ramo druže moj“
Srbija i Albanija igraju „tango“ po uputstvima MMF, Svetske banke, SAD i Nemačke. Srbija je u toj igri u dosta nepovoljnoj poziciji, ali moćnici u EU i SAD su odredili da Srbija i Albanija budu dobri „glumci“ u režiranoj igri, gde će profite da preuzmu mafijaške grupacije i multinacionalne korporacije koje su bacile oko na „Trepču“ i druge rudnike, ali i srpski deo „Telekoma“ na Kosovu. To isto važi i za resurse u Srbiji. Na Beogradskom bezbednosnom forumu, premijer Albanije Edi Rama kaže: „LJudi moraju da shvate da je Trepča rudnik na tlu Kosova i da pripada građanima Kosova bez obzira da li su Albanci ili Srbi“. Tako je premijer Rama „ošamario“ premijera Srbije koji je stoički i primio politički udarac usred Srbije. Premijer Vučić „diplomatski“ kaže: „Kosovo je uradilo jako lošu stvar kada je reč o ekonomiji i razvoju Trepče. To su uradili ilegalno i bez konsultacija sa Srbijom. Nađite jednog Srbina koji će se složiti sa preuzimanjem Trepče. Trepča nije samo ekonomsko, već i političko pitanje. Priština je uradila najgoru stvar kada se radi o Trepči, jer nije htela da govori sa Srbima na Kosovu o tome, niti da razgovara sa onima koji tamo rade. Preskočili su sve procedure iz svojih internih razloga. Ne mogu da nađem razlog zašto su to uradili.“ Vlasti u Prištini su to uradile po preporuci SAD, ali i vlade premijera Albanije Edi Rame. Politika Edi Rame bliža je SAD, ali je poslušna i prema politici Nemačke na Balkanu. Edi Rama kazao je, u šali, da neće da se takmiči sa Vučićem „za srce Angele Merkel“. Rama kaže “Imamo samo jednu ljubav, i to je put ka Zapadu”. Na celu priču o „ljubavi“, Vučić je rekao da mi imamo samo jednu ljubav – Srbiju. Premijer Vučić kao dobar domaćin, prihvatio je na svom terenu aroganciju sa humorom svog kolege Edi Rame uz stav: “Ne stidim se da kažem da želimo da imamo bolje veze sa Albancima, Bosancima, jer vidim da potencijalno gledano imamo bolji rast od većine zemalja članica, imamo veliki potencijal u budućnosti i to ćemo učiniti zajedno, jer ako idemo jedni protiv drugih onda nemamo šanse“. Šala je otišla još dalje, pa je premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Elen Goldstin „šefica i njemu i premijeru Albanije Ediju Rami“. Premijer Srbije je kroz šalu rekao istinu i poslao realnu poruku da su stvarni vladari na Balkanu u Srbiji i Albaniji MMF, Svetska banka, a preko njih SAD i njihovi interesi, računajući i NATO, a vlade u datim državama su samo te koje izvršavaju poslove i budu nagrađene ili kažnjene. Premijer Srbije je dosta toga naučio od političkih „spin doktora“ iz Velike Britanije, ali i protestantskih ideologa oko balkanskog ekonomskog i političkog pragmatizma. Zato premijer Vučić kaže: „Bilateralni odnosi naše dve zemlje će biti bolji; dobro razumemo naše razlike, dobro znamo da moramo da živimo jedni pored drugih, ali i da moramo da usmeravamo našu energiju na saradnju. Svidelo se to i Albancima i Srbima, ili ne, Srbi i Albanci su dva najveća naroda na Balkana i od nas zavise naši odnosi“. Kakvu politiku ima Srbija na Kosovu nije poznato. Kakvu politiku ima Albanija na Kosovu poznato je i veoma je radikalna.
Srbija u Velikoalbanskom projektu
Evidentno je da kapital nema granice niti boju novca i vrstu jezika. Ipak, one države koje imaju svoj plan i strategiju imaju i projekciju za budućnost. Albanija je postigla cilj da Kosovo bude „država“. Srbija je u isto vrme izgubila Kosovo kao deo svoje države. Albanija širi svoje interese na Kosovu i drugim državama gde su Albanci. Kapitala i države Srbije nema na Kosovu i sve manje je u regionu, pre svega u Republici Srpskoj. Poslovnom forumu Srbija-Albanija u Nišu prisustvovao je i Kadri Morina, blizak rođak Balista Morine, koji je pre dve godine pustio dron sa zastavom velike Albanije na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija u Beogradu. Taj biznismen iz Albanije ističe u izjavi Tanjugu da biznis „ne poznaje“ politiku i da je na Poslovni forum u Niš došao, jer želi da ulaže u Srbiju i da sarađuje sa srpskim biznismenima. Ovo je potvrda da u Srbiji nema držvotvorne strategije, nego političkih i ekonomskih improvizacija. Kapital iz Srbije koji ni do danas nije bio veliki na Kosovu, pre svega privatni, sada je još slabiji, a kapital iz Albanije je sve jači. Albanija je u prednosti i ima saveznike. Biznismen Morina kaže: ”Kada bude napravljen autoput Niš-Priština, od Beograda do Drača će se stizati za samo četiri i po sata, a srpski privrednici imati dobru vezu sa albanskim lukama“. Realno gledajući, Srbija će teško izlaziti na albanske luke, već je to namenjeno za albanske interese i širenje Turske na Balkanu i prema Srbiji preko drumsog saobraćaja. Pošto ceo putni sistem u Albaniji i na Kosovu rade „Enkle-Behtel“, jasno je da Turci i SAD imaju velike interese. Premijer Vučić optimistički kaže: „Taj autoput je značajan za ceo taj deo Srbije, za sve četiri opštine u topličkom regionu, ceo nišavski region. Kada napravimo taj autoput iz Beograda do Tirane i Drača će se stizati za četiri i po sata, pa vas onda pitam, poštovani srpski privrednici, koja će luka da vam bude najbliža? Zašto to da ne iskoristimo i ne uradimo nešto za sebe i svoju zemlju?“ Vučić misli da bi na ovaj način realizovao plan Nikole Pašića i Jovana Cvijića koji je računao na uticaj u Albaniji i izlazak na Jadransko more. Velika greška. Ceo sistem je geopolitičkog karaktera, koji će biti pre svega u interesu strategije Albanije na Balkanu i ekonomsko infrastrukturalnom povezivanju „Velike Albanije“ i „Predkumanovske Srbije“ i uticaja SAD i NATO na Balkanu. Premijer Srbije poručio je da su poslovni ljudi i investitori iz Albanije dobrodošli.
Tomislav Kresović
Vidovdan
