Putinov latino-američki udar

0
1117

putin-kirshner

Nakon briljantne turneje Vladimira Putina po Latinskoj Americi čiji je sastavni deo bio i učešće na BRIKS-samitu u Brazilu, mnogo toga postaje jasnije. I smisao njegovog ćutanja o ukrajinskim zločincima i zločinima, i raspored figura na Velikoj šahovskoj tabli, i neminovno uzdizanje Trećeg Rima na ruševinama “unipolarnog sveta”. Sve što se u tih šest dana (od 11. do 16.07.2014) događalo sa Putinom i oko njega definitivno je ruskog predsednika promovisalo u čekanog Vođu još uvek slobodnog dela planete koji će raštrkane plamičke otpora globalističkom porobljavanju Čovečanstva objediniti u moćni odbrambeni plamen. Jer, sve je tu što je potrebno – jasna vizija, svest o sopstvenoj harizmi prihvatljivoj drugima, delovanje kroz simbole, poznavanje osnovnih postulata na kojima kojima se zasnivaju društvene zakonomernosti, neophodna finansijska i vojna moć…

Iako je sigurno da su dometi Putinove latino-američke turneje takvi da će se njihovi efekti na razbijanju koncepta unipolarnog sveta baštiniti godinama , u ovom tekstu ćemo ukazati na četri jasno vidljiva, od kojih su prva dva vezana za bilateralnu saradnju, a ostala dva za odluke na samitu zemalja BRIKS-a:

– Nedvosmisleno iskazana spremnost naroda i lidera Latinske Amerike da se istrgnu iz smrtonosnog zagrljaja SAD
– Početak strateškog vraćanja Rusije na Kubu što kapitalno ojačava njene geopolitičke pozicije u godinama koje dolaze
– Početak kraja postojećeg međunarodnog finansijskog poretka, zasnovanog na dominaciji MMF-a i Svetske banke, kojima se upravlja iz jednog centra, a koji decenijama služe kao osnovno oružje globalističke elite za rušenje ekonomskog suvereniteta nezavisnih zemalja (pre svega njihove primarne emisije i tokova novca) i sastavni su deo svih osvajačkih koncepcija savremenog globalizma.
– Završetak ere dolara kao obračunske i rezervne valute, što je poslednji efikasni instrument američke dominacije u svetu.

Bežanje iz zagrljaja Velikog brata

Sve zemlje Latinske Amerike koje je posetio Vladimir Vladimirovič jasno su pokazale ne samo spremnost već i očiglednu želju da se po svaku cenu otrgnu iz korporativnih kandži koje je u njih zario veliki severnoamerički sused. Ne vidi se to samo po iskrenoj i toploj dobrodošlici sa kojom se Putin susretao na svakom koraku, već pre svega u potpunoj otvorenosti za prihvatanje finansijskih, privrednih, energetskih i drugih projekata koje je Rusija ponudila kao novu perspektivu.

Da Vas podsetimo:  Tеritoriје dаnаšnjе Hrvаtskе i BiH proglаsiti područјеm gеnocidа nаd Srbimа

Predsednik Nikaragve, Danijel Ortega, gde je ruski predsednik boravio par nenajavljenih sati, nazvao je ovu posetu istorijskom, jer je Putin prvi ruski lider koji je posetio ovu zemlju koja se smatra apsolutnom sferom američkog uticaja. Putin je najavio da će Rusija izvozom pšenice i poljoprivredne tehnike pomoći Nikaragvi u borbi sa pretećim nedostatkom hrane, a najavljeno je i moguće razmeštanje zemaljskih stanica ruskog navigacionog sistema GLONASS.

Poseta Kubi, svakako geostrateški najvažnija tačka ove turneje, praktično oživljava dugogodišnje strateško partnerstvo dve zemlje koje Kubi garantuje slobodu i nezavisnost, a Rusiji omogućava prisustvo na američkim granicama. Želeći da međusobne odnose potpuno relaksira nasleđa prošlosti Rusija je otpisala Kubi 31,7 milijardi dolara duga koji je ona imala prema bivšem Sovjetskom Savezu, što predstavlja 90 % ukupne cifre, dok će preostalih 10 % Kuba vraćati u narednih 10 godina reinvestiranjem u sopstvenu privredu. Ruske kompanije će se pridružiti geološkim ispitivanjima na kubanskom šelfu, formiranju specijalne ekonomske zone, izgradnji hidroelektrana i drugim velikim kubanskim projektima. (1) Sa kubanske strane Rusiji je vraćen na korišćenje nekadašnji sovjetski radiolokacioni centar u Lurdesu, nedaleko od Havane.

Argentinska predsednica Kristina Fernandez de Kiršner iskazala je u Buenos Ajresu puno razumevanje za ruske poteze prema Krimu, a razmotreni su zajednički projekti u energetici, saobraćaju, civilnoj avijaciji, zdravstvu i korišćenju kosmosa u miroljubive svrhe. Potpisano je i niz međuvladinih sporazuma u oblasti nuklearne energetike i sudske prakse, kao i sporazum između resornih ministarstava u sferi medija.

Predsednica Brazila Dilma Rusef priređujući Putinu veoma srdačan doček otvoreno je stavila do znanja da će se Brazil u svom geostrateškom pozicioniranju čvrsto oslanjati na Rusiju. Dogovoreno je dalje unapređenje trgovinske saradnje, a potpisan je i značajan paket dokumenata u sferi energetike, avijacije, vojnotehničke saradnje i carinske delatnosti, kao i memorandum o razmeštanju stanica sistema GLONASS. Najavljena je i vojna saradnja, odnosno isporuka ruskih modernih sistema vazdušne odbrane brazilskim oružanim snagama.

Tokom boravka u Brazilu Putin je imao i bilateralne susrete sa liderima Venecuele (Nikolasom Madurom), Bolivije (Evom Moralesom) i Urugvaja (Horhe Muhikom). (2)

Nakon svih ovih susreta i dogovora nameće se zaključak da je u geo-političkom smislu Latinska Amerika definitivno odlučila da sledi Putinovu viziju stvaranja multipolarnog sveta, kao i da će u slučaju daljeg zaoštravanja odnosa između Rusije i SAD i pored očekivano proklamovane neutralnosti, de facto biti na strani geografski udaljenije, ali koncepcijski i ideološki znatno bliže Rusije.

Da Vas podsetimo:  Došlo је vrеmе dа Rusiја i Кinа nајsnаžniје podržе Srbiјu

Takođe, sigurno je da će otvaranje ovih zemalja za ruski kapital, kao i naučne, privredne i vojne tehnologije, a pre svega instaliranje zemaljskih stanica ruskog sistema za navigaciju GLONASS, dodatno ojačati geostrateške pozicije Moskve u odnosu na Vašington, jer su ove zemlje praktično u američkom dvorištu.

Geostrateški povratak Rusije na Kubu

Dogovor Rusije i Kube o ponovnom korišćenju ruske strane bivšeg sovjetskog radiolokacijskog centra u Lurdesu, koji se nalazi na svega 250 km od američke obale, svakako predstavlja veliki udarac američkom hegemonizmu. Ovaj objekat bio je nekada najmoćniji sovjetski centar za signalnu špijunažu van nacionalne teritorije, a radio je od 1967. do 2001. godine, kada je zatvoren delom zbog ekonomskih teškoća Rusije, a delom i kao „gest dobre volje“ prema američkim „partnerima“. Očigledno je da taj gest Amerika nije umela da ceni.

Centar u Lurdesu obezbeđivao je bivšem Sovjetskom Savezu od 70 do 75 posto svih obaveštajnih podataka o SAD, a za savremenu Rusiju može imati i veći značaj nego što je nekada imao za SSSR, budući da Rusija još uvek nema adekvatno radio-kosmičko izviđanje, niti dovoljno specijalnih brodova za hvatanje signala sa teritorije potencijalnih protivnika. (3)

Veliki geostrateški značaj ima i Putinovo obećanje Raulu Kastru da će Rusija konstantno „pomagati kubanskim prijateljima da prevaziđu ilegalnu blokadu“, a spremnost Fidela Kastra da sa Vladimirom Vladimirovičem izađe u javnost velika je simbolična poruka čitavom svetu.

Putin-sa-Fidelom-i-Raulom-Kastrom1

Novi finansijski poredak

Osnivanjem „Razvojne banke“ i „Zajedničkog fonda rezervnih valuta“ ovogodišnji samit BRIKS-a u brazilskoj Fortalezi udario je temelje multipolarnosti u finansijskoj sferi i naneo do sada najozbiljniji institucionalni udarac koncepciji unipolarnog sveta, koji se umnogome zasnivao na neprikosnovenosti MMF-a i Svetske Banke.

Razvojna banka BRIKS-a raspolagaće početnim kapitalom od 100 milijardi dolara, sedište će biti u Šangaju, a prvog direktora će dati Indija. Iako navedena suma, na prvi pogled, deluje skromno (MMF ima, recimo, kapital četri puta veći), valja istaći „kvalitet“ tog novca iza koga stoje zemlje čiji je ukupni društveni proizvod preko 14.000 milijardi dolara, u kojima živi više od trećine populacije svetskog stanovništva i koje svoj rast i razvoj baziraju na realnoj a ne špekulativnoj ekonomiji kako to čini Zapad. (4) Ovo garantuje da će se kapital Razvojne banke BRIKS-a relativno brzo uvećavati.

Da Vas podsetimo:  Šumiје Vаrdаr – аli Srb(in)а u Vrutoku višе nеmа

Važnija od visine kapitala nove banke svakako je činjenica da zemlje BRIKS-a više ne računaju na ulogu MMF-a i Svetske banke u sopstvenom razvoju, što je posledica kako neadekvatnog tretmana koje su tamo imale (predstavljaju 24,5 odsto svetske ekonomije a imale su svega 10,3 odsto glasačkih prava u MMF-u), tako i činjenice da se ove institucije otvoreno ponašaju kao eksponent globalističke elite u prekrajanju sveta.

Zajednički fond rezervnih valuta takođe će raspolagati kapitalom od 100 milijardi dolara i biće garant finansijske stabilnosti svojih članica.

Stvaranje dve pomenute finansijske institucije omogućava realizaciju još jednog projekta koji su inicirali Putin i Si Đinping, a to je napuštanje dolara kao obračunske i rezervne valute, što je poslednji efikasni instrument američke dominacije u globalnoj ekonomiji.

Svakako, biće potrebno izvesno vreme da se ispolje stvarni ekonomski efekti onoga što je dogovoreno i potpisano u Fortalezi ali nema sumnje da su se desile tektonske promene u arhitekturi globalnih finansija i da su te promene deo Putinove vizije multipolarnog sveta.

BRIKS-samit-brazil-1

Z a k lj u č a k

Iako je u Rusiji bilo onih koji su smatrali da je šestodnevno odsustvo predsednika u trenucima kada se na granicama zemlje praktično vodi rat donekle ležerno ponašanje, Putin je još jednom pokazao svoj savršeni osećaj za globalnu politiku. Teško da su njegovi protivnici na velikoj šahovskoj tabli mogli da pretpostave da će njegovo ćutanje na zbivanja u Ukrajini rezultirati ovako ofanzivnim geopolitičkim potezima kojima će se morati baviti godinama.

Zašto se izmiču najbliži susedi? Vredi li raspaljivanje sukoba u Ukrajini (koji se inače ne može dobiti), ruskog vraćanja na Kubu? Šta kada petro-dolar ode u penziju? O svemu ovome i brojnim drugim pitanjima moraće da razmisle američki stratezi koji kreiraju nastup ove zemlje na velikoj šahovskoj tabli. I da iznađu adekvatne odgovore, ako ih ima. Ovo sa malezijskim avionom pre liči na ljutito rušenje figura nekoga ko je već izgubio partiju!

Dragan-24-150x150

 

Dragan Milašinović
CEOPOM-Istina

 

___________________________________________________

Odrednice:

(1) http://ruskarec.ru/politics/2014/07/18/rusija_i_latinska_amerika_potrebne_jedna_drugoj_32157.html

(2) Izvor kao (1)

(3) http://www.ceopom-istina.rs/vesti/rusko-veliko-uvo-ponovo-na-kubi/

(4) http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/potez-briks-koji-men-svet/

(5) http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:501610-Razvojna-banka-BRIKS-a—dobrodosla-alternativa-SB-i-MMF-u

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime