„Direktna linija“ predsednika RF Vladimira Putina nije samo to, nego i mogućnost za svakog građanina da nekoliko sati gleda i sluša Rusiju.
Možda zato čak i nije toliko važno čuti konkretna pitanja koja su odabrana iz nekoliko miliona obraćanja i koja su svima nama poznata. To su problemi koji prožimaju naš svakodnevni život. „Direktna linija“ – to i jeste Rusija: u očima ljudi, u dahu, u držanju, čak i u zamuckivanju i nesigurnosti onih koji postavljaju pitanja.
Nekoliko sati Rusija se pretvara u narodno pozorište sa milionima glumaca.
Za takav poduhvat nacionalnih razmera potrebni su, naravno, i režija i organizacija i neprofesionalni „glumci“ iz naroda: drugačije apsolutno nisu moguće organizacija i realizacija.
U takvim trenucima svi se osećamo kao jedna celina. To nije samo poruka „ogromne putinske većine“, nego i obična realnost.
Ako se u zemlji povećavaju prosečan životni vek i natalitet, onda je to pre svega rezultat toga što ljudi veruju jedni drugima, zemlji i vlasti.
U odgovoru na pitanje „Zašto održavate direktne linije?“ sam Vladimir Putin rekao je da je to moćna sociološka anketa. Anketa u onom smislu kojim taj poduhvat pruža mogućnost da se vidi i čuje čitava Rusija.
Ovde je veoma značajan ton koji Vladimir Putin daje odgovarajući na pitanja i razgovarajući sa građanima. Nema ni senke suvišne retorike, poniranja u neumesnu patetiku, parola i poster-manira.
Svako pitanje – o problemima komunalnih usluga, o stambenom prostoru, penziji, medicini, zdravstvenoj zaštiti, o razvoju sopstvene poljoprivredne proizvodnje, malom biznisu, hipoteci – postaje predmet mirne diskusije. Diskusije ne samo o problemima već i o načinu državnih mehanizama za njihovo rešavanje na svim nivoima od Moskve do regiona.
Vladimir Putin je smiren, skoncentrisan, umešan. Nestali su i uobičajene za njegove javne nastupe šale i vicevi. To je spremnost za ozbiljan rad, koliko god da je težak i koliko god vremena zahtevao. Sviđalo se to nekom ili ne, ali treba raditi. Drugog recepta nema.
Ono što se običnim ljudima ponekad čini da može brzo da se reši, uz to i pravedno, pokazuje se kao kompleksan mehanizam državnog rešavanja.
„Spasite hipotekarne kredite!“ Da, preduzimaće se mere, ali to uopšte ne znači da se može udariti pesnicom o sto i podviknuti bankama. Postoje i drugi ljudi koji su uzimali kredite u rubljama i sada su se našli u komplikovanoj životnoj situaciji. Šta činiti?
To nema ništa zajedničko sa besmislenim analogijama i obraćanjem „kmetova“ „baćuški-caru“. To je predlog predsednika RF da sami prethodno procenimo rizik i preuzmemo odgovornost za svoje odluke.
Čini se da nije ostala nijedna aktuelna tema koja se na ovaj ili onaj način nije čula tokom „direktne linije“. To je sve ono na čemu pokušavaju da spekulišu kritičari i neprijatelji Rusije. Ali, umesto žongliranja ideologemama i sklonosti za kritiku – čuli su ono što ne bi želeli da čuju: mi ne idemo u propast, apokalipsa nije za nas već svi treba pre da se bavimo konstruktivnim radom i pažljivom analizom situacije, nego „predavanjem raspusnom životu“ u borbi sa režimom.
Čak i famozna destaljinizacija o kojoj maštaju vatreni borci za istinu nije ostala nezapažena. Naravno, i moguće obnavljanje SSSR-2. kao anomalija staljinizma? Da, svakako, naglašava predsednik. Vreme Staljina? To nije način za razvoj ogromne višenacionalne zemlje.
A današnja mržnja evropskih zemalja prema Rusiji? Da, odgovara Vladimir Putin, a šta je trebalo da očekujemo ako smo, pošto smo oslobodili Evropu od nacizma, mi, SSSR, pokušali da nametnemo drugim narodima i kulturama svoj model razvoja, podrazumevajući bivši socijalistički blok Evrope? Kao što se kaže – ubiramo plodove.
Isto to se u potpunosti odnosi i na Sjedinjene Države, na njihov otupeli mesijanizam, na pokušaje da po svom modelu prekrajaju čitav svet.
Nije bilo nijedno spoljnopolitičko pitanje u čijem odgovoru Vladimir Putin nije na ovaj ili onaj način pomenuo Ameriku: i odnos prema Iranu, i ID, i Siriju i zavisnu politiku država – članica NATO-a, čak i vazalni položaj Evrope prema SAD. To je posebna tema, ozbiljna i duboka. Ali na pitanje o neprijateljima Rusije predsednik je rekao da mi nemamo neprijatelja i da je naša zemlja otvorena za svaku konstruktivnu saradnju.
Predstavnici opozicije ili oštri kritičari vlasti – Aleksej Venediktov i Konstantin Remčukov – takođe su bili smireni, uzdržani i ozbiljni. Drugačije ponašanje bilo bi svakako potpuno besmisleno.
Ne radi se o bojažljivosti ili „naštimovanosti“, meni je izgledalo da su i sami bili prožeti atmosferom i tonom koji je dao Vladimir Putin.
Na kraju, jednostrana ekonomija sa „krivinom“ u pravcu sektora nafte i gasa i namenske industrije nije se formirala za jednu godinu i sada, – priznaje predsednik RF. A preurediti je – veoma je komplikovano. Mi smo postupili optimalno, odgovorio je Vladimir Putin povodom sankcija i ruskog odgovora.
Ne treba se ljutiti zbog uvreda već iskoristiti nove mogućnosti. Optimalno iskoristiti bez obzira na sve negativne i pozitivne strane naše stvarnosti. Optimalno – bez mnogo reči, smireno i poslovno. Ne mahati nuklearnim arsenalom i pretnjama, već misliti i raditi.
Naravno, „direktna linija“ predsednika RF jeste – umetnost. To je organizacija u pravom smislu te reči. Međutim, važno je ono što čovek sa sobom iznosi kada se organizacija bliži kraju. Važno je ono raspoloženje koje ostaje ne smo kod građana Rusije, nego i sveta. Jer, taj događaj bio je glavni za veoma mnogo ljudi i u Evropi i u SAD i u Aziji.
Rusija spokojno živi, govori o planovima za budućnost, razvija se i ni za trun ne žali zbog izabranog puta – suverenitet i ravnopravnost sa drugim državama. To i jeste onaj „poseban put“ koji je konačno nađen, ali ne u glavama intelektualaca već u samoj realnosti, u raspoloženju i volji da se samostalno odlučuje o svojoj sudbini
Sergej ROGANOV, filozof
Prevela Ksenija Trajković
http://fakti.org
