Pogled iz dijaspore ili zašto iz Srbije odlaze svi koji imaju kuda da odu
Posle burne 1968. Vili Brant je u Bundestagu rekao da mu nisu potrebni obožavaoci i aplauzi, već ljudi koji kritički misle. U Srbiji su, nažalost, zavladali grlati obožavaoci, a najpotrebniji su kao korektiv oni sa kritičkom distancom. Zato niko više, ušuškan u lični komoditet, nema pravo na nemu ravnodušnost i okretanje glave
Za NIN iz Minhena
Optimističke makroekonomske projekcije i euforične najave budućeg blagostanja nebeska su arija za uši lakovernih, ali ne za rešene da sreću potraže na nekom drugom mestu. Odlaze šoferi, varioci, monteri, zidari, domaćice, stručnjaci raznih profila bez adekvatne kompenzacije u nauci, tehnologiji, inovacijama, porezu i budžetskim doprinosima. Odlaze najdarovitiji za koje na Zapadu uvek ima mesta u profesionalno kreativnom i biološki reproduktivnom dobu čineći nenadoknadivu štetu zdravstvu, obrazovanju, naučnim institutima, celokupnom društvu Srbije uopšte.
Svesna posledica vlast pokušava usvojenom Strategijom o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. da obuzda egzodus tražeći rešenje tamo gde ga nema, jer je koren problema dublji od Strategijom postavljene anamneze. Vlada uporno izbegava konfrontaciju sa stanjem političkog i aksiološkog haosa, nipodaštava postulate na kojima počiva svaka pravna država i civilizovano društvo.
Stvarni motivi sve masovnije migracije iz Srbije nisu samo bolji život u vidu materijalnog blagostanja ili stručnog usavršavanja, kako se sa diskretnom dozom prekora obično tumači, već neprihvatljivo stanje u društvu, klima nepotizma, hipokrizije, poniženja moralne i stvaralačke individualnosti do samog dna ljudskog dostojanstva.
Uzurpacija slobode mišljenja i medija, stanje u kojem ne vladaju zakoni, pravo i pravda, institucije bez uticaja, egzistencijalna nesigurnost, kriminal i korupcija „prirodno“ su stanje, čemu je vlast značajno kumovala. U ambijentu sile, a ne prava, politički ekstremizam lako dobija svoj legitimitet i obeshrabruje svako mišljenje i pokušaj da se dijalogom može postići bilo kakav dogovor. Skupština, mesto razgovora i prezentacije narodne volje nekom istorijskom anomalijom pretvorila se u jednoglasni, jakobinski Konvent, govornicu Sen Žistovskih gorljivih Montanjara i verbalnog „giljotiniranja“ političkih neistomišljenika, prisiljenih da lični i politički dignitet spašavaju bojkotom.
U društvu korumpiranom privilegijama, članstvo u SNS-u i status „državnog čoveka“ – sintagma Svetislava Basare – zaštitnički otvara egzistencijalne puteve bez naročitog truda, iskustva i znanja. Ne čudi što u Srbiji, u kojoj živi jedva pet i po miliona punoletnih građana, SNS ima 730.000 članova (13,2 odsto)! U Nemačkoj, koja ima 16 puta više stanovnika, najbrojnija politička partija SPD ima „samo“ 419.300 članova (0,51 odsto), jer pripadnost bilo kojoj partiji ne obezbeđuje društvene, niti egzistencijalne privilegije.
U Srbiji je zavladao duh konformističkog preživljavanja, podaništva i najgrubljeg verbalnog primitivizma prema neistomišljenicima. Ološ, bitanga, neradnik, lopov, izdajnik, fašista… benigne su ilustracije naprednjačke „škole pristojnosti“, koja ne abolira bolesno lične i nedopustive kvalifikacije druge strane, ali vlast je, ipak, najodgovornija. Novoustanovljeni obrasci ponašanja, ispod granice svakog ukusa, kraj su lajt-motiva lažne bajke o dobroj i uspešnoj državi u kojoj, umesto tolerancije, klija seme zavade i razdora polarizovanog društva, a političari i „institucije“ degradiranog autoriteta sve češće su predmet javnog ismevanja.
Društvo u kojem trud, znanje i čestitost nisu preporuka već postojana snishodljiva lojalnost stranačkom pripadanju ubija svaku motivaciju i odlazak bez povratne karte jedina je mogućnost spasenja ličnog samopoštovanja. Ujedno je to i objašnjenje zašto odlaze svi koji imaju kuda da odu. Nedavno je na RTS-u u emisiji Oko Predrag Blagojević, jedan od mnogih kojima je svega „preko glave“, otvoreno govorio o svom razlogu za odlazak iz Srbije. „Jedan od razloga da dođemo ovde (Kanada) je što nismo želeli da budemo u Srbiji, jer mi je dovde došlo (gest preko glave) sve živo što se tamo dešavalo i na neki način sam imao potrebu da se bar na neko vreme – ovde smo došli isprva na određeno vreme – nekako odvojim, resetujem, da nemam nikakve veze sa Srbijom“.
Zato i ne čude odgovori medicinara na poziv Vlade da se u vreme pandemije vrate u Srbiju. „Naravno da postoji potreba da se nađete porodici i prijateljima u nevolji. Ali, s obzirom na to od koga poziv dolazi, smatram ga u najmanju ruku licemernim“, kaže Beograđanka Jelena Topalović, lekarka opšte prakse u Berlinu.
Medicinska sestra Branislava Čobanović iz Šida sada živi u gradiću Lerah i radi u lokalnoj bolnici na odelenju hirurgije. Na pitanje da li bi se vratila daje nedvosmislen odgovor: „Ne bih! Da su sada plate medicinskih sestara u Srbiji 5.000 evra – ne bih se vratila“.
Niko realan u Srbiji ne očekuje da živi u idealizovanom geteovskom svetu, društvu u kojem je vrlina arbitar stvarnosti ili sa druge strane utopije, u humanom egalitarizmu. Ali, isto tako neprihvatljivo je zdravorazumskom rasuđivanju svođenje uspešnosti države i blagostanja građana na redukcionističko gledište makroekonomskih merila i na marginalizaciju aspekata holističke harmonije društva kao celine uravnoteženih fundamentalnih segmenata, ljudskih prava, slobode medija, institucija…
Nesporna je činjenica da se stvari sa strane vide jasnije, da se odgovornost prema istini „diktatom nepristrasnosti“ (sintagma Maksa Vebera) ostvaruje ako posmatrač stoji i deluje spolja, sudeći o osobenostima društva – predmeta percepcije. Posle burne 1968. Vili Brant je u Bundestagu rekao: „Nama nisu potrebni obožavaoci i aplauzi, već ljudi koji kritički misle“.
U Srbiji su, nažalost, baš u trenutku kada je neophodna istorijska odgovornost, zavladali grlati obožavaoci, a najpotrebniji su kao korektiv društvene stvarnosti oni sa kritičkom distancom. Sve što se danas događa ponižava i vređa dostojanstvo i nacionalnu svest i niko, ušuškan u lični komoditet, nema pravo na nemu ravnodušnost i okretanje glave. Bez obzira na ubeđenje i mesto boravka.
Miodrag Kreculj
Srpski forum Nemačke
