Put u Evropu na dugom je štapu, Evropa nikako ne shvata da mi trebamo njoj. I stoga neće da nas primi, pod našim uslovima! Drukčijim nego za druge države, jer smo i mi drukčiji. Prihvati „Moš’ kak’oš!“, „Mož’ da bidne al’ ne mora da znači!“, „Okruglo, pa na ćoše!“, u svim sferama! Ne samo medijske politike, i vladavine prava. Deo našeg identiteta, bez koga nam je teže nego bez Evrope! Pogledajmo par taze primera, koji će ako ne sutra onda prekosutra, biti bajati…
Ovo što predstavljaju kao premijerku, a što premijerke nije ni videlo osim u nekim stranim državama, opet svako zameranje vlasti nazva opozicijom. Stranim telom koje treba amputirati, jer i ovog puta traži skandalozno: vladavinu prava. Protivi se iznošenju detalja iz istrage od strane za sve ovlašćenog, i nazivajući ga za to neovlašćenim, praktično poziva na nasilnu promenu vlasti! A prećuta odakle mu morbidni snimci ubistava, od kojih je trebalo čuvati decu? Ko ih je pravio? Ako su to okrivljeni, toliko su glupi da je neverovatno kako se nisu sami otkrili! A ako ih je pravio neko drugi, što ih nije dostavio onome kome treba? Ili postupio kako treba, ako je „slučajno“ i jedno i drugo? A ono drugo, što predstavljaju kao ministra, juče vojske a danas policije, sutra ko zna čega samo ne onog što bi realno moglo biti, reče koliko puta su (ko da se radi o broju novozaraženih!), Predsednik i porodica neovlašćeno prisluškivani. Bez pomena ko je „udarao recke“ za svako prisluškivanje, a ko je brojao. I najvažnije: ko je već posle prve morao da udari tačku. Prekine prisluškivanje jer je svako, kako reče njegova zvanična šefica, pokušaj državnog udara! Ne prva bračna noć jednog francuskog kralja, iza čije je postelje dreždao, udarajući recke i brišući vodu sa usta, visoki dvoranin. Da sutra izvesti mladinog oca, koliko je puta Njegovo visočanstvo potvrdilo nežna osećanja prema Njenom visočanstvu… I oboje ostaše da rade na „ulasku u Evropu“, ubeđeni da su ih birači ovlastili da i to rade, kako rade „po kući“. A ona tvrdoglavo i dalje ne insistira nego praktikuje, malo mnogo drukčije…
Velika Britanija je mogla i da uđe i izađe iz Evrope po svojoj volji, kao što je u njenim metereološkim prognozama moglo da se ponavlja kako će zbog magle, Kontinent biti odsečen od Britanije. Iz dva jaka razloga: ona je Britanija, i Velika je. Vekovima, u njoj sunce nije zalazilo! Turska može da se cenjka sa Evropom i ne ulazi u Evropu, jer je regionalna sila. Mogu i Mađarska i Poljska da „teraju (trenutno!) svoje“, već su u Evropi. Mi nismo, i dve upravo pomenute (njihovi vlastodršci), dodatni su razlog da nam Evropa, ne gleda kroz prste. I kad bi, baš nekim čudom, htela.
Izvor: Kolubarske
U ovom tekstu su poprilično nespretno isprepletena dva faktora koja se moraju prvo rasčistiti i definirati svaki za sebe, pa tek onda ih ukrstiti . Da li ovakva Srpska politička elita ima legalitet kod Naroda. Da li i onakvi izbori, sa izlaznošću ispod 50% ,sa dokumentiranim procesom prisile i prinude nad onim koji su glasali , mogu dati minimun legitimiteta naspram svijeta i vlastitih gradjana. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li će zvanična EU i dalje inzistirati da se Srbija odrekne KiM, ne samo kao “ ulaznice“ u uniju, već kao dostignuće da se o ulasku uopšte moze formalno razgovarati . Treba li onda uopšte razgovarati o ulasku, zavisiti će kako će se rasplesti onaj prvi problem, unutar Srbije. Referendum o volji za ulaskom u uniju i pod kojim uvjetima, bila bi klasična demokratska opcija………ali mi smo nazalost , svjetlosne godine daleko od demokratskih opcija , ali i EU se pokazala mnogo demokraričnija u teoriji nego u praksi………..i oni demokraciju utjeruju drugima, dok za njih vaze neka sasvim drugačija pravila.