Savez Sokola je svoj rad počinjao osnivanjem sokolskih društava. Kasnije se društva osnivala seoske sokolske čete. Sokolska Zlatiborska župa osnovana je 1922. Sokolsko društvo Užice predložilo je na saveznoj skupštini u Zagrebu 1922. osnivanje župe. Skupština je odobrila osnivanje župe i odredila teritoriju i sedište župe. Uprava Sokolskog društva Užice razaslala je upite za istaknute javne radnike, sveštenike i učitelјe u mestima u kojima je planirala osnivanje novih društava. Zbog zahteva sa terena da se prvo održe predavanja o sokolstvu pa tek onda osnuju nova društva uprava župe odlučila je da načelnik župe Jehlička sa grupom članova, članica i naraštajcima obiđe Rašku oblast i istočnu Bosnu. Trebali su da prirede javne časove i sokolske večeri, da bi se građani upoznali sa sokolstvom i tako pripremili teren za osnivanje društava. Krajem maja 1924. grupa od 28 sokola i 9 sokolica krenula je iz Užica na put peške u Novu Varoš, odatle preko Zlatara u Prijepolјe i dalјe preko Jabuke u Plјevlјa, Čajniče i Goražde. Posle odmora u Višegradu grupa se preko Šargana vratila u Užice. Put peške trajao je 9 dana. Priređeni su javni časovi u Novoj Varoši, Prijepolјu, Plјevlјima i sastanci sa vežbama, u Goraždu i Višegradu. Osnovana su društva u Prijepolјu i Plјevlјima i podstaknuta na rad društva u Novoj Varoši i Višegradu. Višegrad je prešao iz Sarajevske župe u Užičku župu. Osnovana su sokolska društva Požega, Guča, Bijelo Polјe. Župa je 1926. imala 7 društava. Na župskom sletu u Užicu 1928. bilo je 9 društava i 2 čete : Užice, Višegrad, Plјevlјa, Nova Varoš, Prijepolјe, Priboj, Požega, Bijelo Polјe sa četama Donja Leska i Velјi Lug. Župa je 1934. imala 15 društava, 35 seoskih četa i oko 5.000 pripadnika. Župski i okružni sletovi održani su 1926. u Užicu, 1927. u Višegradu, 1928. u Užicu, 1931. u Plјevlјima, 1933. u Ivanjici, Novoj Varoši i Višegradu. Župski sokolski glasnik “Zlatiborski Soko” izdat je 1925. i rasturen u 1.000 primeraka. (1)
Društvo Višegrad osnovano je 1908. Tokom Prvog svetskog rata društvo je raspušteno, a obnovlјeno 1920. uz pomoć Steve Žakule. Od 1928. društvo je osnovalo 8 četa : Orahovica, Velјi Luk, Bijelo Brdo, Štrpci, Sokolović, Mioče, Dobrun i Međeđa. Društvo Užice osnovano je 1911. Društvo Nova Varoš osnovano je 1924. Osnovalo je 4 čete : Bistricu, Radojević, Radojinu i Debelјu. Društvo Prijepolјe osnovano je 1924. Čete su bile u Velikoj Župi, Dremovi, Sopotnici, brodorevu i Kanjama. Društvo Plјevlјa je osnovano 1924. Osnovalo je 6 četa : Ilino Brdo, Kosanica, Zabrđe, Poblaće i Otilović. Društvo Požega osnovano je 1924. osnovalo je čete : Prilepac, Zdravčiće, Gorobilјe i Godovik. Društvo Priboj osnovan je 1926. Društvo Sjenica osnovano je 1928. Četa društva je bila Duga Polјana. Društvo Bajina Bašta osnovano je 1930. Društvo Rogačica osnovano je 1930. Društvo Arilјe osnovano je 1930. Društvo Rudo osnovano je 1930. Društvo Ivanjica osnovano je 1931. Društvo Čajetina osnovano je 1932. Društvo Kosjetić osnovano je 1933. (2)
Među socijalne zadatke Sokolstva spadali su tečajevi za opismenjavanje; borba protiv alkoholizma (trezvenost je moj ponos); propaganda za lečenje tuberkuloze, organizovanje šumskog praznika, posvećenom planskom podizanju šuma; podizanje higijenskih i prosvetnih domava na selu; akcija na zaštiti i podizanju svojih članova. Među članovima sokola nalazile su se desetine i desetine hilјada materijalno siromašnih ali duhovno snažnih đaka, radnika, selјaka i trgovačkog podmlatka.(3)
Posle osnivanja sokolskih društava sokoli su nastojali da osnuju sokolske čete na selu i preko njih pomognu selјacima. Zborovanje svih župskih referenata za sokolski rad na selu Saveza sokola održano je 24 i 25. marta 1935. u prostorijama Sokolske župe Mostar. Zborovanje je otvorio I zamenik starešine Gangl govorom u kome je istakao da je sokolstvo oduvek znalo da je selo izvor narodne snage i da su sokoli radili na uklanjanju razlike između sela i varoši. Istakao je da su na sletu u Ljublјani 1922. učestvovali seoski sokoli iz župe Zagreb. Prvog dana čitani su referati iz župe Mostar o iskustvima rada na selu. Drugog dana vođena je rasprava u kojoj su uzeli učešća inž. Svetislav Vučković, dr. Oto Gavrančić, Sablić, Džamonja, Potkonjak, dr. Dokić. Zorka Vojnović govorila je o sokolskoj ženi na selu. (4)
Na konferenciji Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije posvećenoj sokolskim četama u Mostaru učestvovali su predstavnici svih župa iz Jugoslavije, a prisustvovali su i članovi starešinstva Saveza sokola. Na konferenciji je utvrđen stav da su čete jednake sa društvima. Zato su seoske čete imale svog starešinu i starešinstvo. Sokolska društva su seoskim četama pružala pomoć u kadrovima, učitelјima vežbanja i predavačima za tečajeve opismenjavanja, voćarstva, pčelarstva. Pružali su pomoć za osnivanje knjižnica sa malim bibliotekama, orkestara, dramskih sekcija i horova. (5)
Dr. Ljudevit Auer, ministar za fizičko vaspitanje naroda, održao je 21. marta 1935. govor preko radija. Istakao je o značaju Sokolstva : “Naša će još veća briga biti posvećena sokolskim četama … Nesumnjivo je da je gro sokolskih četa vrlo uspešno radio i radi na prosvećivanju svoga sela, na racionalnom obrađivanju njiva i na higijeni kuće i kućišta. Iz dana u dan Sokolstvo postaje sve moćniji faktor prosvetnog, privrednog i zdravstvenog podizanja naročito našeg sela. Ono snažno prodire kako u sela bogatih i plodnih ravnica tako i u sela goleti i krševa. A u selima, u kojima postoje sokolske čete, već na prvi pogled vidi se puna razlika između kuća i okućnica onih selјaka koji su članovi čete i onih koji nisu. … U selima sa sokolskim četama nema sitnih zađevica, zavisti i pakosti, nema krađa i podmetanja, nema, ili su vrlo retki pojedinačni slučajevi zaraznih bolesti. Obilјe je veće, život veseliji, a obelјene i čiste kuće, pometena dvorišta i uređena đubrišta i voćnjaci, zasađeni povrtnjaci i puni pčelinjaci, jasno svedoče o blagostanju koje polako ali sigurno ulazi u domove pripadnika seoskih sokolskih četa. Udruživanje članova sokolskih četa za dobro zadrugarsko plasiranje njihovih produkata isto je toliko moćan činilac za napredak, koliko i njihovo udruživanje da sopstvenom radnom snagom i sopstvenim sredstvima zidaju svoje sokolske domove, koji su žarišta kulturnog napredka sela, koje ga ima isto koliko i susedna sela. Celokupno naše nerazdelјivo Sokolstvo, Sokolstvo gradova, varošica i sela, naša je najmoćnija nacionalno-vaspitna organizacija granitnih temelјa i oprobana iskustva. Ono je dobrovolјna organizacija koja vanredno povolјno deluje kako na omladinu tako i na ceo narod … Na svesrdnu i iskrenu potporu Kralјevske vlade i našu, sokolstvo može sigurno računati. Ono na to može tim pre računati, jer je ono narodna ustanova, nikla u narodu sa jednom jedinom želјom i jednom jedinom svrhom : da radi na dobro Kralјa i Otadžbine.” (6)
U Sokolskoj župi Skoplјe prosvetari su radili na širenju pismenosti, zadrugarstva, pčelarstva, trezvenosti, zajedničkom radu u obrađivanju zemlјe i sađenju voća. U tom pogledu istakle su se čete : Lenovo kod Gostivara, Sinđelić i Raštak kod Skoplјa, Ljubodrag i Umin Do kod Kumanova, Ovče Polјe, seoske čete Đevđeliskog i Bitolјskog društva. (7)
Sokolska župa Cetinje imala je na svojoj teritoriji 1935. 36 društava i 120 seoskih četa sa oko 13.000 pripadnika. Odsek za čete i polјoprivredu Župe održao je 1935. niz pčelarskih tečajeva i besplatno je podelio društvima i četama oko 900 raznih voćnih sadnica i uputnica za žito. Po umerenim cenama ustupio je četama na selu semena lucerke, polјoprivredne alate i preuzeo akciju za izvoz lekovitog bilјa. Odsek je priredio prosvetni tečaj u Peći. Dr. Nikola Škerović pročitao je elaborat o radu sokola na selu u vidu ekonomsko-prosvetnog podizanja sela. (8)
Blagodareći Polјoprivrednom odjelјenju Banske uprave župa je 1936. podelila sokolskim četama 7.896 voćnih sadnica i 9.607 šumskih sadnica. (9)
Članovi Sokolskog društva Bihać posetili su 10 marta 1935. sokolske čete u Izačiću, Valјevcu i Sokolsko društvo Ličko Petrovo Selo. Tom prilikom prikazali su nekoliko poučnih filmova iz polјoprivrede. Na molbu društva Bihać banska uprava podelila je 1.500 komada jabučnih sadnica za sokolske čete. Sadnice su zasađene po uputstvu agronoma Radoševića. (10)
U sokolskoj četi Trnjani priređen je tronedelјni zimski polјoprivredni tečaj. Tečaju je prisustvovalo oko 70 slušalaca iz obližnjih sela. Predavanja su držali članovi sokola, stručni referenti sreskog načelnika u Prijedoru : veterinar dr. N.Varenika, lekar dr. Đoko Cvijić, ing. Mehmet Balić, sreski polјoprivredni referent dr. Stajić. Učitelј Labud Popović držao je niz predavanja o Sokolstvu i istoriji našega naroda. (11)
Na poziv Sokolskog društva u Podsusedu došao je polјoprivredni savetnik Hraste 28.3.1935. da uputi selјake u praktičan voćarski rad. Pokazao je kako se obrezuju voćke. Naišli su na mnoge parazite, pa je savetnik prikazao njihov razvoj, štetno delovanje i kako i čime ih se tamani i suzbija. Prikazao je kako se okulira i cepi. (12)
Sokolsko društvo Drvar nastavilo je svoj rad na preporodu sela širenjem voćarstva i pčelarstva. Preko seoskih četa i društva posađeno je 1935. u okolini Drvara 3.900 sadnica bagrema, preko 300 komada kestena i 1.000 komada jabuka. Jedan deo sadnica upotreblјen je za podizanje parka Viteškog kralјa Aleksandra I Ujedinitelјa u Drvaru. Smatrali su da je park korisno delo za zdravlјe varoši, a u isto vreme doprinos podizanju pčelarstva. Pokrenuli su akciju da se u svakom selu, gde je postojala sokolska četa, podigne sličan spomenik u obliku četnog voćnjaka, koji bi bio vlasništvo sokolske čete, a zvao bi se imenom kralјa Aleksandra. Za dokaz koliko je njihov rad oko širenja voćarstva bio uspešan navodili su da su u mnogim selima posađene brojne voćke, za koje su sadnice nabavlјane i preko opštine, a mnogi su ih pojedinci nabavlјali na svoj trošak. Kad su počeli rad na širenju voćarstva trebalo je lјude gotovo prisilјavati da posade jednu voćku. Društvo je nastojalo da u okolini posadi što veći broj bagremova i lipa. U tome je sarađivalo sa mesnom pčelarskom zadrugom. Seoskim četama su uz voćne sadnice podelјene i veće količine semena krupnog suncokreta.(13) U svom članku o sokolstvu na selu u „Sokolskom glasniku“ dr. Laza Popović istakao je :„ … nego je vreme da se razume i da se sazna da je pitanje selјaka našeg središnje pitanje našeg nacijonalnog života i opstanka i da je zato i pitanje selјačkog Sokolstva središnje i glavno pitanje i našeg Sokolstva i naše nacije.” (14)
Savez Sokola je svoj rad za selo počinjao osnivanjem sokolskih društava. Kasnije se išlo dalјe. Posle osnivanja sokolskih društava sokoli su nastojali da osnuju sokolske čete na selu i preko njih pomognu selјacima. Shvatajući značaj sela za opstanak nacije Savez Sokola nastojao je da proširi svoj rad na selo osnivanjem seoskih sokolskih četa. Preko seoskih četa nastojali su da pomognu selјacima. Radili su na širenju pismenosti, trezvenosti, voćarstva, pčelarstva i osnivanju zadruga. U svom radu imali su podršku države. Takođe su se trudili da deluju u verski podelјenim sredinama kao što je bio Novi Pazar.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
______________
Napomene:
1. „Sokolska župa Užice”, Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kralјevine Jugoslavije u Sarajevu, str. 141, 142, 143;
2. „Sokolska župa Užice”, Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kralјevine Jugoslavije u Sarajevu, str. 144, 145;
3. Slobodan Vidaković, „Socijalni zadaci sokolstva”, „Opštinske novine”, Beograd, 25. juna 1930, br. 13,str. 637, 638;
4. St. Ž. „Sokolstvo na selu”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 29 marta 1935, br. 14, str. 2;
5. Pavle Vračarić, „Sokolske čete”, „Oko sokolovo”, Beograd, Jul 2009, br. 33-34, str. 26;
6. „Ministar br. dr. Auer o Sokolstvu”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 29 marta 1935, br. 14, str. 1,2;
7. „Skupština Sokolske župe Skoplјe”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 5;
8. Doriomedov, „Godišnja skupština Sok. župe Cetinje”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 8 maja 1936, br. 19, str. 2;
9. „Izveštaj o radu Otsjeka za sokolske čete i polјoprivredu Sokolske župe Cetinje za godinu 1936”, „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 88, 98, 111;
10. „Sokolski rad na selu”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 12 aprila 1935, br. 16, str. 3;
11. D.S. „Polјoprivredni tečaj”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 12 aprila 1935, br. 16, str. 3;
12. „Voćarski tečaj”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 12 aprila 1935, br. 16, str. 4;
13. „Pomeni Kralјu Ujedinitelјu”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 3 maja 1935, br. 19, str. 3;
14. Dr. Laza Popović, „Sokolstvo na selu”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 15 novembra 1935, br. 43, str. 1;
