Na ovim virtuelnim stranicama “Između sna i jave” predstavljena je problematika s kojom su se rvali građani Srbije, ali i sveta, u ovoj, prohujaloj 2018-oj godini. Na žalost, uglavnom je reči bilo o sumornim temama, nevoljama, turobnoj svakidašnjici i bezmalo očaju. Utoliko je naše osećanje nade punije i veće što se na njenom kraju naziru neke nove boje i obećavajući nagoveštaji. Novu nadu celom svetu za bolje dane u budućnosti i pravedniji i pristojniji život donose francuski „žuti prsluci“. Hteli bismo da verujemo da je neoliberalni projekat porobljavanja građana pred krahom, stižu prvi znaci slobode…
Na ovim stranicama naglašeni su neki događaji koji nisu na drugim mestima prikazani važnim. Mnogi su o njima ćutali, ne zbog toga što su ih smatrali nebitnim, nego zbog toga što su hteli da ih sakriju, sklone, zatrpaju, preformulišu…
Zato je sa ove adrese ne samo emitovana istina, već je i raskrinkavan pokušaj vlasti i moćnika da istinu sakriju. Zbog toga ću najvažnije događaje i teme još jednom istaknuti sa nekim novim informacijama koje su naknadno ugledale svetlo dana.
Dačićevo lobiranje da Papa poseti Srbiju.
Učestalo, navalentno, čak primitivno i nemušto, ,,bez ikakvih argumenata i povoda Ivica Dačić je aktuelizovao pitanje posete rimskog pape Srbiji. I više od toga: samo što ga nije molio da dođe, jer eto, kao da Srbima nema života bez toga. Ignorisao je čak i činjenicu da za posetu nedostaje i formalni uslov – poziv i aminovanje od strane Srpske pravoslavne crkve.
Socijalista (nekadašnji mladi komunista), ateista, Dačić je „zapeo“ da dovede papu u Srbiju neobazirući se na činjenicu da je i ranije bilo takvih pokušaja i da takav poziv bez društvenog konsenzusa u Srbiji može da stvori ogromne probleme, raskole i krizu.
Dačić je više vodio računa o interesu Vatikana da obezbedi dolazak Pape u Srbiju, nego što je brinuo o interesima srpskog naroda i njihovom otporu takvoj poseti. Vatikan nije priznao nelegalnu državu Kosovo, ali to ne može biti dovoljan razlog da Srbija pred poglavarom Rimokatoličke crkve padne ničice. Taj rimokatolički primas oličava najstrašnije pokolje i progone Srba od strane ustaša za vreme NDH u Hrvatskoj u toku Drugog svetskog rata, pa i pre toga, u toku Prvog svetskog rata. Hrvatska Rimokatolička crkva uveliko je pomagala taj zločin i nikada ga nije priznala, a nije se ni ogradila, ni uputila izvinjenje (ako je ono uopšte dovoljno)… I šta onda da ovde traži aktuelni rimski Papa Franćesko?
Možda je Dačić uspeo da obezbedi od rimokatolika i Pape, konačno, da se Papa izvini i zatraži oproštaj od žrtava i njihovih potomaka, a za podršku genocidu koji su neki njegovi, starije kolege neštedimice davali nacističkim monstrumima u hrvatskim ustaškim uniformama. Možda je Dačić tajnovito obezbedio da obustavi kanonizaciju zveri Stepinca. A biće da je ipak smo hteo da nas baš na proslavu 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, poseti rimski primas i tako „uveliča“ našu proslavu?
O ruiniranju morala u katoličkoj crkvi, i ne samo u njoj, dovoljno je navesti skoro neverovatnu vest emitovanu pre nekoliko dana da su dve časne sestre u SAD ukrale čak 500.000 dolara kockajući se u Las Vegasu. Te dve časne sestre (dumne) katoličke škole Sent Džejms u Torensu blizu Los Anđelesa, priznale su da su proneverile oko pola miliona dolara iz kase škole i potrošile ih u kazinima Las Vegasa. Uzimale su novac sa računa na koji su uplaćivane školarine i donacije. Od vere u Boga očigledno nije bilo ništa.
Ogorčenje: različiti proizvodi iz EU za elitu i njihove sluge.
Ove godine je definitivno potvrđeno da je već odavno, verovatno decenijama za elitu iz EU (Nemačku, Francusku, Dansku, Holandiju, Belgiju, Italiju, Luksemburg, Austriju…) obezbeđen visoki kvalitet roba i proizvoda, da za njih rade posebne linije u fabrikama, pogonima i proizvode prvoklasnu industrijsku, tekstilnu robu i prehrambene proizovode.
A za sve zemlje Centralne i Istočne Evrope, članice EU (Češku, Poljsku, Letoniju, Estoniju, Litvaniju, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Grčku…) i druge zemlje Balkana i Jugoistočne Evrope, kao u doba robovlasništva ili feudalizma– proizvodi se u fabrikama na drugim trakama i u različitim pogonima hrana i roba škart kvaliteta. Za sluge i robove otpad sa trpeze… Svaki pristojan čovek oseća veliko ogorčenje.
Tako smo saznali ono što smo osećali; da smo za elitu EU niža klasa, da nas smatraju prostim i manje vrednim. I sve to u eri navodne globalizacije, u 21. veku.
Sramni položaj Srba u Crnoj Gori.
Sramotan je i dramatično težak položaj Srba u Crnoj Gori, koji su progonjeni od Montenegrinske vlasti, od predstavnika države koji sebe i svoju zemlju nazivaju po stranoj (italijanskoj) reči Montenegro (narod se zove montenegrini), što je do sada nepoznato i nezabeležena je glupost u istoriji sveta!?!
Izmišljen je od aktuelnog režima pre više od dve godine, 2016. i državni udar na vlast u Crnoj Gori, a optuženo je 14 lica iz Rusije i Crne Gore. Suđenje još traje, upetljali su se sudski i svi dugi nadležni organi u dokazivanje nemogućeg, jer je u pitanju providna politička nameštaljka.
Režim M. Đukanovića krši osnovna ljudska prava svojih državljana, svojih građana Srba (ima ih oko 180.000), samo zato što su Srbi! Srpski jezik se potiskuje, zamenjuje se „crnogorskim“ koji faktički ne postoji, svuda se ukida i potiskuje ćirilica, a uvodi latinica, guše se prava Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, proganjaju pravoslavni vernici i sveštenici, otimaju manastiri i crkve, a podržava se na sve načine Crnogorska pravoslavna crkva.
Zatim se svako ko je Srbin teško ili nikako ne može zaposliti u državnim službama počev od mesne zajednice i opštine, a da o višim položajima i ne govorimo. Zabranjuje se mnogim istaknutim intelektualcima Srbima iz Srbije da uđu u Crnu Goru, jer kritički govore o vlastima, napravljeni su zvanični spiskovi nepodobnih. Kao u doba inkvizicije!
Srbija se predstavlja kao agresor, neprijatelj Crne Gore u istoriji, menjaju se i dalje (već su uveliko izmenjeni) udžbenici i vrši se sramna revizija istorije gde je Srbija predstavljena kao okupator Crne Gore, a ne njen oslobodilac. Srbija se predstavlja kao otimač državnosti i nezavisnosti „Montenegra“ . Pa je tako nedavno bezrazložno zabranjena i proslava 100 godišnjice Ujedinjenja Srbije i Crne Gore (1918. godine). Svi opozicioni poslanici srpskih stranaka se već dugo šikaniraju, obespravljeni su i čak se ovih dana hapse i zatvaraju nezakonito, bez oduzimanja imuniteta, i u toku je prava diktatura vlasti, teror države nad građanima, kako kažu sami Srbi iz Crne Gore.
Šta će i kada preduzeti Srbija povodom ovakvog sve težeg položaja Srba u Crnoj Gori nije izvesno. Srbija zasad ćuti.
Nesporno je da mržnja prema Srbima u Crnoj Gori raste. Od prijatelja Srba vlasti Crne Gore stvaraju neprijatelje Crne Gore!
Sudbina Srba u Crnoj Gori sve više liči na tragičnu sudbinu Srba u Hrvatskoj. I tamo je sve počelo zabranom ćirilice, gašenjem i gušenjem SPC, proglašavanjem agresije…
Šokantno: Britanski zločini i pljačke po celom svetu.
Šokiralo nas je što se u svetu još ne pokreću postupci protiv Kraljevine Velike Britanije za masovna zlodela, genocide, masakre, pokolje, etnička proterivanja pokorenih naroda počinjene u poslednjih nekoliko vekova u velikom broju zemalja sveta. Toliko veliko varvarstvo i bestijalnost nisu zabeleženi.
Pisali smo kako su pripadnici Gordog Albiona od Australije i Tasmanije preko Kine, Indije, Iraka, Rusije, zemalja Afrike do zemalja Južne i Severne Amerike, pa do Egipta i Grčke opljačkali te zemlje i njene građane i odneli nacionalna i kulturna bogatstva i napunili svoje riznice, muzeje i zamkove. Mnoge od tih zdanja i zgrada „hoće da se sruše“ od težine ukradenog bogatstva. Ali nadmenim Britancima obrazi još ne crvene… oni su, tako misle, „nadrasa“, superiorni nad ostalim primitvnim narodima.
Dokaza za najteža zlodela Britzanije u istoriji ima napretek, i stalno stižu novi. Da li će doći vreme da ova država odgovara za najmasovnije genocide u istoriji sveta, plati štetu i vrati oteto i opljačkano? Verujmo u te dane.
Uvreda Vučića upućena penzionerima.
Predsednik države je uputio jesenas vrlo neiskreno i nemoralno pismo penzionerima, koje je pljačkao predhodne četiri godine, da im se zahvali što su „mirno u tišini čutali i trpeli“ tu pljačku u kojoj je oteto oko 800 miliona evra od 700.000 penzionera, kojima je penzija umanjena 2014. godine. Drskost je najvišeg ranga da se onaj koji je opljačkan predstavlja od strane predsednika države kao dobrovoljni davalac novca u državnu kasu. To je nezabeleženo licemerje i obmana. Nevoljne žrtve se proglašavaju herojima! Time se ispoljilo nepoštovanje najstarijih građana, koje predsednik po svemu drži za „ovce“ pa može da ih „šiša“ kako mu se i koliko prohte. Uz to, potršio je bahato i neodgovorno ogromne novce na slanje tog suludog pisma. Još jedan dokaz, bar na primeru Vučića da apsolutna vlast – kvari apsolutno.
Ogavno je što je šlihterski premijerka Srbije Ana Brnabić potrčala da oceni kao „jako lep gest to što je predsednik Aleksandar Vučić poslao pisma zahvalnosti svim penzionerima“.
Radosti Srbima stižu od Đokovića.
Spektakularni povratak našeg tenisera Novaka Đokovića u drugoj polovine odlazeće godine na svetski tron obradovao je sve Srbe širom sveta. Trijumfalni pohod satkan od samih pobeda od 22. mesta u maju do 1. mesta na svetskoj rang listi u novembru, sa samo dva poraza na kraju sezone, učinili su da on postane rekorder u tom pohodu ka tituli najboljeg tenisera sveta u 2018. godini. Posle velike igračke krize od godinu ipo dana sjajnim igrama dokazao je ponovo da je i u 31. godini najbolji u svetu i da treba očekivati njegove nove trijumfe u 2019. godini i dalju dominaciju.
Njegov cilj je najveći mogući: da postane najbolji igrač sveta svih vremena. To bi bio podvig kakav nikada niko sa ovim prostora Balkana nije ostvario, ne samo u tenisu! I zato ga podržavamo svim srcem. On nam vraća osmeh na lice.
Zabrinjava dalje opkoljavanje Rusije.
NATO i njegove članice predvođene SAD i u ovoj godini učinili su niz koraka kako bi se približili granicama Rusije, stvarajući opasan oružani prsten, raketni obruč oko ove zemlje. NATO postavlja nove raketne sisteme, dovlači nove kontigente vojnika,moderne tenkove na i oko samih granica Risije. Gradi i nove vojne baze. Zatim, uvode se stalno sve obimnije i oštrije ekonomske i druge sankcije Rusiji od strane SAD kako bi se Ruska Federacija oslabila, a te mere podržavaju uglavnom sve zemlje EU (iako tiho gunđaju, jer gube profit), pa čak i neke zemlje van tih saveza. Treće, vrši se dalja satanizacija predsednika Putina i same Rusije izmišljanjem zavera, optuživanjem Rusije da se meša u izbore u celom svetu, špijuniranjem (slučaj Skripalj)… Satanizuju se Rusi upravo onim zlodelima koje je masovno činila i čini i danas najjača sila sveta – SAD, uvek uz sadejstvo V. Britanije.
Pisali smo kako se i u Srbiji stalno vrši velika hajka na Rusiju i sve što je rusko, a od Srbije se traži da uvede sankcije Rusiji, da prekine ili svede na minimum sve vrste odnosa sa Rusijom, od političke, vojne, ekonomske do kulturne i trgovinske saradnje. Rusija se svuda predstavlja kao veliko zlo, nešto negativno, opasno, kako kažu opskurni Britanci – „kancerogeno“.
Treba da se pitaju svi koji je cilj ovakve agresije, ako ne raspad Rusije i njena okupacija i na kraju eksploatacija i pljačka. Gde vodi ovakva neprijateljska politika SAD i NATO prema nekad velikom „savezniku“?
Nezajažljivi profiter i kobni voajer „Fejsbuk“.
Ova elektronska hobotnica je izbijanjem ogromnog skandala zloupotrebe ličnih podataka svojih korisnika dokazala da je ubica ljudskih prava.. Krađom ličnih podataka ugrožena su osnovna ljudska prava samo zbog zgrtanja novih milionskih profita alavih multinacionalnih kompanija i samog „Fejsbuka“ . Desetine, stotine miliona korisnika ispale su žrtve interesa velikih svetskih kompanija koje žele nove profite pa su od „Fejsbuka“ za pare dobile privatne podatke o građanima kako bi slali poruke, oglase i reklamirali svoje proizvode na njihovim „profilima“. Izvući pare iz džepa građana, to je glavni cilj,
Jedina kolateralna šteta u ovom pravom doušničkom projektu neovlašćenog ulaženja u tuđe živote bila je kompanija „Kembridž analitika“ iz V. Britanije. Ona je ekspresno zatvorena, ugašena. Ona je platila „Fejsbuku“ da može da neovlašćeno koristi podatke te društvene mreže u korist svojih političkih klijenata, kojima je to naravno papreno naplatila.
Tako je globalistička političko-analitička firma „Kembridž analitika“ sa sedištem u Britaniji, odakle inače kreću glavne svetske zavere i urote, zloupotrebila više od 50 miliona ličnih podataka korisnika „Fejsbuka“. I niko za to nije odgovarao!
Nominalni vlasnik Mark Zakerberg, iza koga stoje obaveštajne službe i centri finansijske moći u SAD, je naravno karnevalski ispitivan, pravljen je cirkus u medijima od njegovog svedočenja pred raznim Komisijama Kongresa. Na kraju je ovaj opskurni i beznačajni lik samo opomenut (ukoren) da se to više ne sme događati.
Jasno je da su Orvelov veliki brat „Fejsbuk“ i njegovo oko ušli u svaku intimu vlasnika „profila“, u svaki deo stana ili kuće građana, u njegove sklonosti i interesovanja, a kamoli u osnovne lične podatke korisnika. U pitanju je potpuna (totalna) kontrola građana od strane multinacionalnih kompanija na globalnom novou. Zato su „Fejsbuk“ i slične mreže i stvorene od bezbedonosnih centara moći, što je otkrio hrabri Edvard Snouden , bivši američki radnik CIA, koji je radio kao savetnik za Državnu bezbednosnu agenciju SAD.
Najveće razočaranje – obmane i laži o Kosovu i Metohiji.
Posle 10 godina sa Kosmeta je ovog leta otišao EULEKS, a da nije procesuirao ni jednog zločinca, ni jedan veliki zločin Albanaca nad Srbima od vađenja organa do masovnih ubijanja civila. A to mu je bio glavni posao. Kompromitovan je u njegov rad raznim koruptivnim aferama i EULEKS, a i EU, koja ga je osnovala, nadzirala i finansirala.
Tri glavna lidera nekadašnje OVK vode danas kvazi državu Kosovo i imaju tri ključne funkcije: H. Tači,predsednik tkz. Kosova; R. Haradinaj, premijer tkz.vlade; i Kadri Veselji, predsednik tkz.Skupštine. Sva trojica su optužena za strašne i brutalne zločine nad Srbima i kao da je SAD namerno htela da na čelo te mafijaške države stavi „prst u oko Srbima“ podržavajući kandidature ovih najgorih kriminalaca. Da li će oni biti optuženi kada jednog dana Specijalni sud proradi? Odgovor je verovatno svima nama jasan…
Na optuženičku klupu doći će možda neki„rezervni, trećerazredni“ Albanski zločinci, a možda će i oni biti oslobođeni krivice.
Podsećamo na ono što je rekla Teri Džejkobson, bivša američka ambasadorka u „Prištini: „ Cilj suda nije da osudi vođe OVK za zločine. Sud ima ulogu da skine ljagu sa slavne borbe OVK“.
Znači, da dokaže kako su oni bili borci za slobodu (freedom fighter). Sud kontrolišu SAD i od njega zato nema mnogo nade da će se utvrditi istina i uspostaviti pravda prema srpskim žrtvama.
Eto šta su postale SAD, nekad svetionik slobode i nada za ceo svet…
Iluzije o preokretu koji donosi Tramp.
Od navodnog „rusofila“ po optužujućim rečima Trampovih protivnika oko klana Klintonovih i Obame iz 2016. godine, od političara „naklonjenog“ Rusiji, (opet po rečima političkih protivnika iz iste kuhinje) koja mu je navodno pomogla da pobedi na predsedničkim izborima ovaj uglavnom nepredvidljivi i prevrtljivi političar uspeo je da od dolaska na vlast pokvari odnose sa Rusijom, što se ogleda i uvođenjem serija novih sankcija. Istovremeno, NATO dovlači nove vojne snage u Evropu ka granicama Rusije, Tramp izbegava susrete sa Putinom, a sa Kinom je napravio trgovinski rat. Sa EU kao zajednicom država a posebno, sa državama unutar EU kao što su Francuska i Nemačka kvari odnose po mnogim pitanjima, Iran je opet postavio za neprijatelja i uveo mu sankcije bez vidljivijeg razloga, u Siriji podržava teroriste…
Za dve godine Donald Tramp je pokazao da o mnogim ključnim svetskim problemima nema jasan stav, da nema predloge za njihovo rešavanje. A i kako da ima kad je stalno menjao svoje najvažnije saradnike, neke i po tri-četiri puta za poslednje dve godine! Menjao je i danas menja saradnike i savetnike kao što se menjaju, sa izvinjenjem, čarape ili gaće. Pokazao je da ih nije pažljivo birao, da o njima nije znao dovoljno i da je tim greškama svaki svoj predlog kompromitovao. A uz to je svoje dojučerašnje najbliže saradnike, kao na primer državnog sekretara Reksa Tilersona nazvao potom ni manje ni više nego „glupim i lenjim“! Time je kao lider najveće sile sveta pokazao sopstvenu neodgovornost i neznanje, šarlatanstvo i političku nezrelost. Kao državnik pao je na prvom ispitu, on je političar bez vrednije vizije.
Vidi se sada da je teško od njega očekivati uskoro neki značajan i važan politički projekat, rešavanje važnih svetskih problema, ili gašenje ratnih žarišta, popravljanje odnosa sa Kinom ili Rusijom. Zaključujemo: sa Trampom je sve trapavo i nestabilno…ni najskromija očekivanja nije opravdao, jednostavno vrlo neozbiljan političar, koji niti uči niti sluša.
Tuga za nestajanjem Srbije.
Jedan od ključnih problema Srbije kao države i daljeg razvoja njenog društva je sve manji natalitet poslednjih decenija pa se rađa sve manje beba, ili broj umrlih je mnogo veći od broja rođenih. Srbija je jedna od deset država sa najstarijim stanovništvom na svetu. Takođe, Srbija po broju živorođene dece zauzima danas poslednje mesto u celoj Evropi. Za poslednjih 25 godina Srbija ima 550.000 stanovnika manje, taman koliko ima Malta, Luksemburg ili Crna Gora.
U Srbiji već živi 25 odsto stanovništva starijeg od 60 godina. To je pokazatelj naglog starenja stanovništva, jer mladih do 14 godina ima desetak odsto manje, svega 14-15 odsto. Demografi znaju da su to cifre za najveći alarm i uzbunu, jer ta nacija sigurno nestaje.
Pisali smo da Srbija ima oko 40.000 stanovnika manje svake godine sa trendom daljeg pogoršanja odnosa broja rođenih i umrlih. Tome doprinosi i veliki broj mladih ljudi koji odlazi (migrira) iz Srbije u inostranstvo da nađe posao, a oni su upravo u dobu kad treba da stupaju u brak, da dobijaju decu, kako se stručno kaže “oni su u fertilnom dobu”.
I na kraju, svemu depresivnom i besperspektivnom na ovom planu doprinosi i potpuno nekompetentna nadležna ministarka za ova pitanja Slavica Đukić Dejanović, koja da ima imalo odgovornosti ne bi bila na tom mestu više ni jednog dana. Očajni rezultati je teraju sa te funkcije. Neobjašnjivo je da u celoj ovoj priči oko rađanja, povećanja nataliteta visoku finkciju ima i prezauzeta premijerka Ana Brnabić. Postala je predsednica Saveta za populacionu politiku Srbije, a o ovim pitanjima nema znanja, što bi rekao narod „nema pojma“, a ni nikakvog motiva da se ovim bavi. Zašto li je to prihvatila? Tako je izjavila u avgustu 2017. da „ako ovaj Savet ne bude uspešan, džaba nam sve, svi ostali uspesi“.
Jasno je već sada da je Savet neuspešan! Tako da smatram sve mere koje je država najavila neće dati rezultata ako se ovim poslovima budu bavile pomenute ličnosti, kojima je natalitet „poslednja rupa na svirali“.
Nova nada: nastaje li drugačiji i bolji svet.
Događaji s kraja ove 2018. godine i masovni protesi i pobune građana oličenih u žutim prslucima u gradovima širom Francuske, a potom i u drugim zemljama Evrope, protiv nehumanog upravljanja državom i društvom u kojem vlasti stalno stežu još više kaiš, i oko struka i oko vrata, stanovništvu dokaz su da se svet globalističke dominacije i ekonomskog terora multinacionalnih kompanija i banaka i eksploatacije građana ljulja i ruši. Neoliberalni projekat porobljavanja građana je poražen, stižu prvi znaci slobode.
Ljudi su u sve beznadežnijem položaju, žive siromašno i stešnjeno, sa neizesnom perspektivom i budućnošću za svoje potomke, a bogaćenje elite je sve brže i drastičnije. Francuski predsednik E. Makron, simbol multinacionalnih korporacija pao je na ispitu. Trebalo bi da se povuče, da ode sa vlasti za dobro Francuske i njenih građana. Nije to sramota, naprotiv pokazao bi da je uvideo svoje greške i nesposobnosti!
Velika ekonomska i politička imperija se urušava. Pokazuje se da SAD ne mogu, a žele i dalje da nameću rešenja, zato su grubi i nervozni u svom delovanju… Ali i dalje upravljaju, diktiraju, nameću rešenja. Njihovo slabljenje ne ide ni brzo ni lako, trajaće pad imperije još decenijama.
Koliko će još biti poginulih, slomnjenih glava i polomnjenih kičmi, koliko prebijenih i gladnih dok ne krene da se stvara drugačije, pravednije društvo, bazirano na društvenoj solidarnosti, pomoći… ostaje pitanje čiji će odgovor dati naredne godine. Koliko će nezadovoljni građani izdržati, da li će ih moćni multinacionalni lobiji slomiti pokazaće predstojeći događaji.
Do tada ostaje da se nadamo i iščekujemo bolje dane od novih vetrova koje su pokrenuli „žuti prsluci“, i da se svi borimo za bolje sutra i osvajanje slobode.
Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs
