Dakle, konačno je i politički potpuno nepismenim ljudima u ovoj zemlji jasno da Srpska napredna stranka u narednom periodu ima samo jedan cilj: da osvoji vlast svuda, u svakom kutku ove zemlje.
I to je – politikološki gledano – potpuno normalno i opravdano. Na kraju krajeva, bavljenje politikom (u Srbiji) kao krajnje dostignuće vidi – fotelju. U mesnoj zajednici, u javnom preduzeću, u opštini, u pokrajini, u republici… Svuda.
I to je – politikološki gledano – potpuno normalno i opravdano. Jer, kad se vlast osvoji, moraju se pozapošljavati svi oni aktivisti, zaslužni članovi, rodbina, prijatelji i ini, koji pucaju barem na državni posao, kad već drugog nema.
Posle Kragujevca – gde vlast nije bilo teško osvojiti (s obzirom na to da je Verko Stevanović u crno zavio najveći šumadijski grad), naprednjaci su se definitivno okrenuli ka Vojvodini.
Logično.
Novi Sad već imaju. U mnogim opštinama sasvim dobro stoje. Baš kao što u tim opštinama loše stoje „žuti“, koji osećaju da im se vlast izmiče.
Imajući sve to u vidu, trebalo je samo pronaći novu metu.
Za novu metu odabrana je Inđija. Verovatno zato što su se rukovodili logikom da je Goran Ješić – koji je preporodio ovu opštinu – dao 2014. ostavku na mesto prvog čoveka opštine posle prošlogodišnjih majskih poplava (iako u njegovoj opštini niko nije izgubio život). Kad Ješić nije na čelu opštine – lako je prekomponovati vlast. Tako su mislili naprednjaci. I krenuli su sa pritiscima, kupovinama, pretnjama i obećanjima.
Da se razumemo: sve političke stranke to rade kada hoće vlast. To je radila i Demokratska stranka. To je radila i Demokratska stranka Srbije. To su radili i SPS-ovci. Na ovu moju konstataciju – svi oni koji imaju članske karte pobrojanih partija će skočiti i reći „ne, mi to nismo nikad…“. Ali, jesu.
Kako bilo, danima su u Inđiji pritiskali odbornike DS i SPS, „žuti“ su se jalovo bunili saopštenjima (a ko ih savetuje da tako rade – loše ih savetuje). Onda je u naprednjacima proradio radikalski nerv. I to je bila greška.
U po bela dana, napali su brata Gorana Ješića, Vladimira. Novinara.
To je onaj kog smo pre mnogo godina gledali na snimku sa Velimirom Ilićem. Danas aktuelnim ministrom bez portfelja.
Aleksandar Bećić
Kolumnista.com
