Rascepljene Dveri: Pismo Vladana Glišića

4
1555

2015-08-22_125701Dragi prijatelji,

Svi vi koji ovih dana čitate medijska prepucavanja i čekate da već jednom stanu i da čujete kako je neko drugi kriv, kako su mediji u nečijoj službi sve ovo iskoristili..

I ja bih voleo isto..

I ja čitam ovih dana vaše komenatare na mučna dešavanja u Dverima. I ovo je moj ljudski, iskren odgovor svima vama: onima koji kažu da sam zbog svoje sujete sve ovo pokrenuo, onima koji se svrstavaju na ovu ili onu stranu, ali pre svega onima koji iskreno i duboko žale za nadom koju smo dali i uzeli, olako, danas kada je najteže razgoreti upravo nadu da postoji neko ko hoće iskreno i koliko mu je dato da se bori, da se ne prepusti.

bosko-obradovic-vladan-glisic
Rascepljene Dveri: Boško Obradović i Vladan Glišić

Neću da ovo izgleda kao pravdanje, već kao nenamireno dugovanje, a vi opletite po meni kao i do sada, verujte ili ne verujte, vreme i budući događaji i tako sve stave na svoje mesto.

Ja sam glasao za sadašnjeg predsednika SPD-a na Osnivačkoj skupštini, i pored mog dubokog neslaganja zbog žurbe da se pre registrovanja stranke bira predsednik i nijedan drugi stranački organ, bez obzira što se moje viđenje Dveri potpuno razlikuje od onog koji predviđa sadašnji Statut, bez obzira što i sada znam da sam u pravu kada kažem da ova nada koju ste izgubili nije nada u još jednu stranku poput desetina drugih u Srbiji.

Na kraju, baš zbog toga što sam verovao da će ipak, nekako, onaj ko treba očuvati ono što smo pravili sve ove godine – način i put da politika ne bude gola borba za vlast. To je 2012. okupilo onu energiju koja je Dveri dovela do cenzusa. Samo to. I zato sam na Osnivačkoj skupštini izašao i rekao onima koji se kao ni ja nisu slagali sa onim što Dveri sada postaju, da ne rasturamo ono što smo pravili sve ove godine ovakvi kakvi smo: nesavršeni, puni mana, s greškama iz kojih smo učili, dok su nam se podsmevali, nazivali nas fašistima, klerikalcima, budalama..

Da Vas podsetimo:  Svi ispadi i gafovi ministarke Darije Kisić Tepavčević

Ali je ubrzo je moja nada, kao sada vaša, nestala. Dojučerašnji prijatelji s kojima sam celu deceniju mučio ovu muku, a oni znaju kako smo teško kroz sve gurali i kada su nas svi otpisivali, pokušali su da iz zajedničke kuće koju smo svi ciglu po ciglu zidali jednostavno izbace sve one koji drugačije misle i govore. To, nekakvo prelazno veće, jer drugih organa nema, pozvalo me je na sastanak, i posle razgovora, bez ijednog nagoveštaja i grča na licu, čim sam prešao prag, izdalo saopštenje da sam samovoljno napustio Dveri. Nisam ja jedini, nažalost. Odrekli su se svih onih koji su godinama bili oslonac i gurali ovu našu zajedničku priču iskreno i bez zadrške. Neke su kao mene isključili, drugi sami odlaze.

Ja sam tada, već umoran od svega, osetio olakšanje: pa dobro, imam svoju profesiju, posvetiću se porodici i živeti „ko sav normalan svet“. Neki su počeli da mi nude nove političke angažmane, a malo sigurnosti koju sve ove godine u Dverima nisam imao, ne bi škodilo u mojih 45 godina.

Ali onda su ljudi koji misle kao i ja, razočarani i ljuti, počeli da zovu, ne verujući u ono što se dešava. Tada sam shvatio da neću dozvoliti da one naše „cigle“ iz zajedničke kuće predsednik i nekakvo „prelazno nešto“ tek tako ruše, i tako se dešava ovo čega ste svedoci poslednjih dana.

I ja sam sada još dublje uveren da sam u pravu kada sam bio protiv ovakvog koncepta.

Da li ima rešenja da se sve ovo prebrodi? Ima.

Oni koji sebe vide u SPD-u, doduše još neregistrovanom, sa predsednikom na čelu, neka krenu u tom pravcu, ni ja ni ljudi koji misle kao ja sigurno im nećemo nedostajati.

Da Vas podsetimo:  Kako i zašto se Srbija odrekla dijaspore (3)

Oni drugi, koji hoće i dalje da se borimo u jednom širokom frontu, pokretu koga stranačka ograničenja neće sputavati, nastaviće tamo gde su stale Dveri.

Što se mene tiče, ja ne biram SPD. Posle mog i iskustva ljudi koji su im bili neistomišljenici, nemaju moj glas. Ja mogu jedino ovako, iskreno i bez zadrške.

Posledice su svakako neminovne, rekao ja šta mislim, ili pustio da se svi uverite sami.

I na kraju, izvinjavam se svima koji to od mene očekuju, jer nisam ranije sve ovo rekao i sprečio da do ovoga dođe. Moje slabosti i mane znamo i vi i ja.

Bratski,

Vladan Glišić

4 KOMENTARA

  1. vladane,seti se đinđića kada je vuksanović dobio zadatak da se i on kandiduje,odmah je đinđić prihvatio i naravno,dibio đinđić,ovaj otišao,kraj.

  2. У недељу 23.8.2015. у свечаној сали Града Чачка одржано је предавање у организацији Српских Двери. Тема је била: Дали нам има спаса? На крају предавања су могла да се поставе питања. Ја сам поставио питање: Шта је то демократија одоздо и дали постоји у некој организацији у Србији? На крају трибине Владимир Димитријевић је прочитао моје питање. Рекао је да је то велика тема и да ће под тим насловом бити организовано предавање једног дана?! Видећемо. Да неби чекали тај дан, ту тему ћемо започети данас. Од кад су у Србију (К. Југославију) на туђим тенковима и уз благослов и свесрдну помоћ дволичних „сазника“ (Енглеза, Американаца и совјета) доведени брозови комунисти, тај појам је почео да бледи у свести српског народа. Мислим да је данас, скоро, потпуно избледео. Демократија је демократија или није демоктратија. Ако није демократија онда је диктатура (лева или десна – потпуно је свеједно) нешто треће не постоји. Да је стање у Србији нормално, онда неби требао суфикс одоздо. Међутим пошто се разноразне диктатуре и самовлашћа проглашавају за демократију онда је суфикс потреба. Шта је ДЕМОКРАТИЈА ОДОЗДО? То је онај принцип владавине у коме чланство неке организације бира своје руководство од најнижих органа до председника организације. Да пођемо од најнижих органа. Позову се сви чланови месног одбора неке организације. Претходно се да могућност да се под једнаким условима сви чланови кандидују за место председника МО. Тајним гласањем (тајно гласање је највиши облик демократије јер онај што гласа задржава право да се не зна за кога је гласао) између 2-3 предложена кандидата се бира председник МО. Пре тога се чланови упознају поближе са биографским подацима и циљевима борбе кандидата под једнаким условима. Изабрани предеседник МО, изабран на овај начин, је по функцији члан Општинског или Градског одбора те организације. На тај начин се бира председник Општинског или Градског одбора. Председници Г.О. или О.О. су по својој функцији чланови Главног одбора те организације. На исти начин (тајним гласањем и између 2-3 кандидата се бира председник те организације). Онај што изгуби треба џентлменски да пружи руку победнику и да настави да се бори за циљеве те организације или да је напусти. Ако се тако ради нема љутње ни проблема за нормалне људе који воле демократију и који воле да се на челу њихове организације налази човек или жена који је по њиховој вољи односнио НАЈБОЉИ! Ништа није спорно односно све је просто к’о пасуљ (као што воли да каже српски народ). Комунисти владају од ’45. до данас само зато што су „весели“ српчићи заворавили прво слово почитичке азбуке које се зове: Како доћи до демократских избора? E/mail:otadzbinadijaspora@gmail.com

  3. Kakva slučajnost, isti scenario kao kada je rascepljen SPO,Pokret veterana Srbije, DSS, DS itd… Uvek se pojavi neko ljut ko želi da nastavi „izvornu“ politiku. Vlada je bio član organizacije „Crna ruka“ zbog čega je u ranoj mladosti privođen u miliciju, možda su ga „drugovi“ iz mladosti podsetili da je vreme da oduži svoj dug što su ga tada pustili da neodgovara pred zakonom.

    • хм… Александре, и ја мислим да овде нема случајности! Српске поделе су, на жалост, свима познате… Једино… небих се са Вама сложио око ових „другова из младости“! Ти другови из младости не постоје! Нема овде никакве завере! Ово је последица „ауторитарног карактера“… многи наши психолози и социолози, у својим научним радовима, говоре о овом феномену! Предлажем Вам да погледате: Голубовић Загорка, Кузмановић Бора, Васовић Мирјана: “Друштвени карактер и друштвене промене у светлу националних сукоба“, Београд, Институт за друштвену науку и филозофију, Филип Вишњић, 1995; као и Кузмановић Бора: “Вредносне орјентације – Ауторитарност” објављено у: “Разарање друштва, југословенско друштво у кризи 90–их“, прир. Младен Лазић, Београд, Филип Вишњић, 1994. Тај „ауторитарни карактер“ је узрок многих наших проблема… Начин на који су Двери до сада биле организоване се чинио као добар начин да се обуздају помахнитале „вође“… На жалост, показало се да није био делотворан, јер су Двери у старешинству имале неколико њих са „ауторитарним карактером“… И ето, Двери сада више не постоје! Данас је то неки „СПД“ – исти као и све остале странке у Србији! Штета!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime