RAT BEZ KRAJA?

Nemačka štampa i svi elektronski mediji su po ustaljenom običaju, viđenom u svim izveštavanjima sa kriznih područja i ratišta, od osnivanja te države 1949.g. do danas, uvek bili na strani Amerikanaca. Plasiranje lažnih, ili po agresore povoljnih izveštaja, je ogledalo i većine drugih zapadnih, tobože slobodnih, „demokratskih“ medija. Najverovatnije prave slobode medija nema nigde na planeti! Uvek su nečiji interesi diktirali izveštaje u medijima. Najčešće su to interesi vojne industrije, banaka ali i svetskih političkih moćnika od kojih su mnogi bili direktni učesnici u ratnim zločinima! Pomenuti faktori, su oduvek širom planete, pa i kod nas u Srbiji, sprečavali moguća istinita i demokratski opravdana izveštavanja. Novinari su, nažalost, često izvršioci tzv. „naloga odozgo“ nekada i zbog pretnji ili ucena, a neki i zbog primanja mita ili tzv. „sufinansiranja sa strane“ rada njihovih redakcija.

U svakoj krizi ali i iz krize proizašlih ratnih sukoba, znamo odavno, prvo strada istina pa onda, nažalost, i nedužni civili –deca, žene, stare osobe. Starije generacije Srba od kojih mnogi u Nemačkoj žive 60 i duže godina se svakako sećaju medijske „pripreme“ za početke oružanih sukoba i kasnijeg pravdanja američkih ratovanja i ubijanja nedužnih – od ratova u Vijetnamu, nekadašnjeg pokušaja američkih plaćenika invazije na Kubu, zatim rata u Avganistanu, pa preko napada na Libiju, Irak, Iran, Siriju –itd. itd. do učešća u bombardovanju Srbije.

SAD i njene obaveštajne službe razbacuju milijarde dolara kako bi rasturili neku vladu koja njima i njihovim satrapima ne odgovara, organizovali „pobune“ u vidu masovnih „građanskih protesta“ ali i kasnijih građanskih ratova. Cilj je uvek isti – rasturanje država koje su se iz nekog razloga našle na nišanu SAD i njihovog NATO ogranka.

„Vašington post“ je na godišnjicu rušenja Slobodana Miloševića objavio reportažu u kojoj su meri u organizovanju protestnih demonstracija diljem Srbije bile umešane američke obaveštajne službe. Čak su i Centralu za psihološko vođenje ratova iz Budimpešte prebacili u Segedin kako bi lakše i brže u Srbiju dostavljali propagandne materijale, štampače, majce, bedževe –ali i novac namenjen organiozatorima demonstracija. Sve je to, pisale su pomenute američke novine, uključujući i potplaćivanje ondašnjih političara ali i po kojeg generala, šefa policije itd., koštalo oko 60 miliona dolara. Samo da bi srušili jednog njima nezgodnog Slobodana i zaštitili šiptarske zločince!

U mnogim pokušajima „demokratizacije“ po američkom shvatanju sveta bombardovanjima, dok vojna industrija radosno trlja ruke, zadušno im je pomagalo nekoliko vernih saveznika –a najverniji su, svakako, bili i ostali Nemci.

Pomenusmo Avganistan. Naravno da su Amerikanci u toj siromašnoj ali opijumom bogatoj državi čiji su derivati itekako potrebni američkom ali i evropskom tržištu droge vrednom stotne milijardi dolara godišnje, „nasledili“ Ruse -ali sa jednom razlikom: ondašnja legalna vlada Avganistana je pozvala rusku armiju u pomoć da suzbije širenje talibanizma u čemu nažalost nije bilo uspeha. Talibane su itekako naoružavali i pomagali baš Amerikanci kao i drugi američki poltroni i razbojnički saveznici. Videli smo da se američki pokušaj „demokratizacije“ Avganistana bombardovanjima zavržio porazom i begstvom najskuplje oružane sile sveta. Zvanični javni vojni budžet SAD iznosi godišnje preko 800 milijardi dolara.

Uz tu enormnu sumu treba svakako dodati i tajne izvore finansiranja- koja idu iz državnog budžeta kao npr. plaćanja vojnoj industriji za razvoj novih generacija ratne avijacije, raketnog i nuklearnog naoružanja i drugih ubojnih sredstava skrivenih u budžetu kao podrška civilnoj naucii tehnici. Novac poreskih platiša Sjedinjenih država, kao i zarade od špekulacija sa malovrednom hartijom zvanoj dolar na svetskim berzama, treba nekako potrošiti i opravdati pred narodom, pa makar plaćanjem drugih da ratuju za SAD. Današnji dug Amerike iznosi neverovatnih 30.000 (!) milijardi $!

Ujedno su ti od SAD u vremenu od 1945. godine do danas inscenirani i vođeni ratovi bile idealne mogućnosti za isprobavanje novih sistema američkog naoružanja. Zapadnjaci pod američkom čizmom već duže od 100 godina pa sve do danas, su pokušavali i pokušavaju da uz pomoć odanih saveznika, rasture nekada moćnu, ranije carsku, pa Staljinovu i kasnije komunističku, a danas, kako je nazivaju, „Putinovu“ rusku državu.

Iako su SAD u Velikom ratu vojevale protiv Nemačke, Amerikancima je bila dobrodošla inicijativa Nemaca da kupovinom Lenjina za oko 20 miliona nemačkih maraka u zlatu i njegovim tajnim transportom iz švajcarskog azila preko Nemačke do Finske- a odatle do Petrovgrada, podrže nameravanu Lenjinovu revoluciju i uništenje carske Rusije. Američke radnje pokušaja rasuranja Rusije i eventualne otmice Sibira i drugih teritorija koštale su Amerikance gomile dolara.

Prisetimo se izjava –kako je Srbi nazivaju- „matore veštice Malden Olbrajt“. Rekla je doslovno, ciljajući na Rusiju, da je ne prihvatljivo da jedna država drži ogroman, svim mogućim sirovinama prebogati Sibir. Sirovine koje bi trebalo da koriste i drugim narodima! Nekadašnja Jevrejka kojoj su, po nekim pričama, u toku nemačke okupacije, Srbi od 1941 do 1945.g. spasili život skrivanjem i čuvanjem jer su se ona i njeni zatekli u Srbiji, se za spasavanje „zahvalila“ Srbima tako što je dosta kasnije žustro zahtevala uništenje Srbije NATO bombama!

„Stara veštica“ –nedavno preminula, u prvom redu je sigurno mislila na korist koju bi SAD imale prisvajanjem Sibira, jer je Amerika u poslednjih 100 godina iscrpla skoro sve svoje prirodne resurse i na svom ali i na područijima i nekih drugih država američkog kontinenta. Kada bi SAD i NATO rasturile Rusku federaciju i dokopale se –direktno ili neposredno preko nekog kupljenog političara, sličnog ukrajinskom Zelenskim, ostvario bi se stogodišnji san zapada o uništenju Rusije! Čoveka kao Zelenski američke i druge strane obaveštajne službe odavno traže po Rusiji.

Znamo da su novog saveznika Zelenskog i čitavu bulumentu ukrajinskih desničara fašističke orijentacije, posle više podrški skidanja sa vlasti prethodnih ukrajinskih vođa koji su bili naklonjeni Rusiji, zapadnjaci našli u liku i (ne)delu pomenutog komedijanta i njegovih, kako ih je Putin više puta javno nazvao fašista- očigledno za novac spremih i da u toku višegodišnjeg rata sa ruskim stanovništvom koje danas živi na ukrajinskoj teritoriji teritoriji, zarate i sa Rusijom.

U Ukrajini živi od 8 do 10 miliona ljudi ruskog porekla a u nedavno proglašenim nezavisnim državama oko 2 miliona. Odmah posle raspada Sovjetskog saveza i osamostaljenja Ukrajine krenulo je maltretiranje ruskog stanovništva a u poslednjih 4-6 godina, Centralna kijevska vlast, očigledno uz pomoć stranih sila, vodi protiv svojih državljana ruskog portekla u Donjecku i okolini pravi rat.

I pored svih opomena Ruske federacije i potpisivanja kojekakvih ugovora- npr. Ugovor iz Minska, Ukrajina nikada, verovatno potstaknuta NATO paktom i Amerikom, nije htela da ispoštuje Ugovor i nije prestala sa oružanim napadima na ruske enklave. Zato nije čudo da je Ruska federacija, da zaštiti svoj narod ali i da bi sprečila ulazak Ukrajine u NATO i postavljanje raketnog naoružanja na istočnoj granici Ukrajine prema Rusiji, poslala svoje trupe u –kako je Rusi nazivaju- „Specijalnu operaciju“.

I Slobodan Milošević je u cilju sprečavanja davno započetog genocida Šiptara na Kosmetu nad Srbima, bio prinuđen da pokuša odbranu naših sunarodnika policijskim pa i vojnim intervencijama. Razlika između Specijalne operacije Ruske federacije i srpske odbrane Kosova je bila činjenica da su na slabašnu Srbiju NATO snage, predvođene Amerikom, odmah krenule bombama a na jaku Rusiju, za sada, samo dostavljanjem neverovatnih količina modernog naoružanja kao i milijardi dolara pomoći komedijantu Zelenskom, potrebnih za vođenje rata. Protiv Rusije su Amerikanci, a sada i Nemci i druge EU države, krenule da vode za sada još „hladni rat“ svim mogućim sredstvima – od sankcija, otimanja ruske imovine u stranim bankama, zabrane ruskog izvoza itd. „Pravi rat“ Amerikanci i NATO vodiće do poslednjeg Ukrajinca!

Razgovarali smo sa Srbima koji dugo žive u Nemačkoj oko dešavanja u Ukrajini. Naši sagovornici smatraju da su rat zarad ličnih interesa, npr. prodaje umesto jeftinog ruskog gasa preskupog američkog tečnog gasa, uterivanje Ukrajine u NATO isl. inicirali i direktno zahtevali Amerikanci. Njihov već polusenilni predsenik Džo Bajden, kaže nam Igor J. potpisuje sve što mu generali i vojna industrija poture pod nos. Jovan Đelić govori da je kod Amerikanaca uobičajeno da u rat gurnu tuđe narode da ginu za interese SAD. Milovan P. pita da li bi neko normalan prihvatio, bez da pokuša da se brani, da mu se vrata do vrata doseli tuđijin koji želi da uništi i njega i njegovu čitavu porodicu? To je američki NATO hteo uvođenjam Ukrajine u to udruženje ubica kako bi i na ukrajinskoj teritoriji instalirali svoje rakete uperene na Moskvu i druge velike ruske gradove i industrijske i vojne centre.

Naši sagovornici kažu da žale žrtve nedužnog naroda- civile koji stradaju zbog pomahnitalog komedijanta onako beznačajanog i malenog, koji je u svom životu dosada igrao samo male, bezvezne uloge. Sada se, čuli smo, našao u ulozi velikog vojskovođe u želji da iako Jevrejin, izigrava Hitlera! Na nacističku ideologiju ukazuju i tetovaže na rukama i vratovima njegovih saradnika. Nedavno su beogradske Novosti prikazale sliku vojnika sa SS bedževima sa mrtvačkim glavama na uniformama ljudi iz okruženja Zelenskog.

Kritiku o „Specijalnoj operaciji“ smo čuli od, starine od 82 godine, Deda-Vase, nekadavnjeg vojnog pitomca. Dospeo je do samo čina kapetana. Posle povlačenja iz Bosne pripadnika Jugoslovenske armije iz Srbije, obreo se, bez stana sa ženom u Beogradu, gde je kao već penzionisani oficir, dobio privremeni smeštaj u hotelu „Bristol“ i obećanje da će stanbeno pitanje oficira biti rešeno. -Da, tadašnji ministar vojske, kaže Deda-Vasa, po njemu dezerter Vulin, je nama nekolicini „rešio“ stambeno pitanje tako što nas je za potrebe arapskog BG na vodi izbacio iz „Bristola“. Sada stanujem posle smrti supruge kao podstanar.Na sreću, priča naš sagovornik, moj sin je na vreme otišao za Štutgart pa tako dva puta godišnje po tri meseca dolazim kod njega da bih preživeo jer je to sa mojom malom penzijom i velikim troškovima za kiriju u Beogradu dosta teško.

Po Deda-Vasi, Putinu je trebao general tipa maršala Žukova iz Drugog svetskog rata a ne ovi današnji, okićeni lametama i ordenjem kao novogodišnje jelke! Vasina generacija je, slušamo priču, u Titovim vojnim školama učila da se u slučaju unutrašnjih nemira, ustanka i međusobnih ratnih dejstava, odmah zatvara naš vazdušni prostor i ruše svi tuđi avioni koji ga povrede.„Debelo“ se štite aerodromi ili se uništitavaju. Slično je i sa lukama i železničkim čvorovima -da stranci ne bi mogli pobunjenicima lako i brzo da dostavljaju oružje! Putinovi generali to nisu učinili. -Sin mi je pročitao u nemačkim novinama, kaže Vasa, da je samo jednog dana sletelo 50 ogromnih transportnih aviona u Ukrajnu krcatih oružjem. Preko Poljske dan i noć se železnicom dostavlja najmodernije američko i oružje svih drugih članica NATO pakta! Zašto Rusi nisu svojim preciznim raketama odmah uništili pomenutu infrastrukturu ali i rafinerije i rezervoare goriva kako bi sprečili delovanje od NATO pakta poklonjene ukrajinske mehanizacije –čudi se Deda-Vasa.

Druga „greška u koracima“, čujemo, bila je možda pogrešna ocena ruskih obaveštajaca. Verovatno su sugerirali ruskom državnom i vojnom vrhu da će prvi jači napad na Kijev uplašiti Ukrajince koji će pred navodno 100.000 ruskih vojnika na ukrajinskoj granici, položiti oružje. Nisu predvideli ni da će ceo NATO krenuti sa isporukama oružja Ukrajini i u ekonomski rat protiv Ruske federacije. Umesto napada na Kijev, Rusi su trebali, kaže Deda-Vasa, da zauzmu samo deo oko Donjecka – obe države koje su proglasile otcepljenje od Ukrajine. Tamošnji ruski živalj bi ih dočekalo kao oslobodioce, pa tek onda je trebalo krenuti na sve dodatne teritorije da se Ukrajincima spreči izlaz na more. Najveće žrtve imaju oni koji osvajaju gradove kroz ulične borbe a ne oni koji ih brane, osim ako se napadač odluči da avijacijom i raketnim gađanjem uništi čitave delove gradova- što su Rusi, kaže Deda-Vasa, izgleda tek sada počeli da rade. –Pitam se šta rade ruski sateliti za špijuažu kada nisu u stanju da otkriju gde borave kolovođe rata protiv Ruske federacije i pokušaju da ih neutrališu. Amerikanci satelitima otkrivaju ruske generale i naređuju njihove likvidacije a Rusi ne uzvraćaju –čudi se Deda-Vasa.

Ipak sve ukazuje, slično ratovima koji su Sovjeti vodili u Avganistanu a posle njih dugi niz godina i Amerikanci, Nemci i drugi iz NATO pakta, da će rat u Ukrajini potrajati i možda biti, bar po pitanju ukrajinskog naroda, rat bez kraja a možda poguban i za samu Rusiju. Nadajmo se da neće!

Za KORENE

Predrag Rakočević, Štutgart