Časna reč, za mene ne postoji privlačnije štivo od tajanstvene pojave u štampi dokumenata specijalnih službi. Eto, nekakvo izdanje poput KRIK-a objavi tajni izveštaj makedonske kontraobaveštajne službe, predat uz uslov anonimnosti, i ja već osećam radost od predstojećeg opštenja sa velikim stvaralaštvom. Zato što zasigurno znam da ću se sresti sa žanrom fantazije, koja nas na čudesan način uvlači u tajanstveni svet specijalnih službi. A vrhunac tog žanra za mene su uvek bili izveštaji vodnika Flanderke o hapšenju i isleđivanju opasnog ruskog špijuna Švejka iz besmrtnog romana Jaroslava Hašeka „Avanture dobrog vojnika Švejka“. Apoteoza isleđivanja bila je epizoda o navodnom fotografisanju strateških objekata do strane Švejka: „Iz svedočenja uhapšenog potpuno jasno proizilazi da ga je samo činjenica da nije imao uz sebe foto-aparat, omela u nameri da fotografiše zgradu železničke stanice i uopšte mesta koja imaju strateški značaj. Samo zahvaljujući toj okolnosti, kod njega nisu pronađeni nikakvi snimci“.
Ocenite na pravi način ovu klasiku špijunskog detektivskog štiva, jer je ona besmrtna i ponavlja se već sto godina kasnije u različitim formama.
Izgleda da je pasmina ljudi koje moćnici biraju za specijalne službe, genetski veoma izdržljiva i posle čitavog veka posle pojave romana mi vidimo takvog vodnika koji predaje štampi dokumente o „makedonskoj obaveštajnoj službi“. Takve dokumente ne može napisati trezna ruka i očigledno su autori u tome sledili Hašekovog vodnika. No, trezan čovek ne može poverovati u to da saradnici kontraobaveštajne službe i četiri saradnika Vojne kontraobaveštajne službe mute vodu u Makedoniji i pokušavaju da utiču na njenu težnju da pristupi NATO paktu. Drugim rečima, napraviti tu zemlju u potpunosti zavisnu od ruske politike.
Ovde je interesantan jedan pikantan momenat: direktna radio veza sa Moskvom kod ruskih špijuna, po svemu sudeći ne postoji. Zbog toga iz nekog razloga jednom grupom upravlja Beograd, a drugom – Sofija. Očigledno, postoji kurirska veza – kuriri na magarcima nose zapise zašivene u košuljama.
Pobogu gospodo, ukoliko bi se jednom ispostavilo da je nekoliko ruskih obaveštajaca moglo da zaustavi težnju makedonske nacije da uđe u NATO pakt, da podignu protestno raspoloženje i da zemlju učine potpuno zavisnom od Moskve, onda bi ih trebalo ovekovečiti na istorijskim stranicama.
No, to su sitne zamerke. Postoje i ozbiljnije stvari. Na primer, u dokumentima se govori da počasni konzuli u makedonskim gradovima Bitolj i Ohrid deluju kao ruske obaveštajne baze. U takvom slučaju se postavlja pitanje: a šta vam smeta dobra gospodo da povučete počasne konzule na odgovornost i zatvorite špijunsko gnezdo? Jer počasni konzuli – to nisu diplomate, i često nisu čak ni državljani Rusije. Zašto ih vi trpite? Da nije zbog toga što „fotoaparat nije pronađen“?
Generalno, prilično je dosadno opisivati ovu informativnu operaciju makedonskih obaveštajaca pod rukovodstvom CIE. Materijal ne odgovara očekivanjima čitalaca. Kada čitaoci pokušaju da pod kompromitujući materijal prodaju razgovor ambasadora RF u Makedoniji sa činovnikom MIP-a te zemlje, onda je to razočaravajuće. Šta je rekao ambasador? On je rekao da je Rusija zainteresovana za neutralan pojas balkanskih država. Zar je to loše? Ona mora biti zainteresovana u sukobu dva neprijateljska tabora?
I ko se od Makedonaca i Crnogoraca može ubediti da su narodni nemiri u prestonicama bili isprovocirani od strane srpskih i ruskih specijalnih službi? Kao da nema drugih razloga.
U stvarnosti se događa nešto drugo. Zapad ostvaruje pokušaj preformatiranja nacionalne svesti slovenskih naroda na Balkanu. Kao odgovor tome narasta talas suprotstavljanja tom pokušaju, koji se ogleda u opštoj destabilizaciji okolnosti. Da li će Zapad pretvoriti balkanske Slovene u pešadiju NATO pakta, pokazaće vreme. No, očigledno da ovde neće proći bez problema.
Uzgred, Habzburzima nije uspeo takav eksperiment sa Česima. O tome veoma dobro svedoči završna epizoda isleđivanja Švejka od strane vodnika Flanderke. Napivši se do daske posle isleđivanja, Flanderka je imao sa potčinjenim kaplarom sledeći razgovor:
„… Kada bi Vi znali, gospodine vodniče, kakav ste Vi juče govor održali! Da smo svi mi – Česi i Rusi jedne slovenske krvi, da će Nikolaj Nikolajevič sledeće nedelje biti u Pšerovu, da Austrija neće izdržati i savetovali ste mu da prilikom dalje istrage sve porekne i da skače sa petog na deseto, kako bi otezao vreme sve dok ga ne izruče kozacima…“
Vodnik je pogledao na kaplara.
A ja se sećam – rekao je on – kako ste Vi govorili da smo mi protiv ruskih kreteni i čak uz babicu uzvikivali „Nek živi Rusija“…
Veliki pisci se time i razlikuju od ostalih, što mogu da zavire u budućnost. Meni se čini da je Jaroslav Hašek zavirio.
Dmitrij Sedov
www.fsksrb.ru
slika profilib.com/chtenie/14769/yozef-lada-kartinki-pokhozhdeniy-bravogo-soldata-shveyka-9.php
