Nedavna izjava američkih zvaničnika da će SAD dozvoliti prodaju oružja Ukrajini baltičkim državama (Estonija, Letonija i Litvanija – tri „baltičke sestrice“) koje su od 2004. g. u NATO paktu govori da SAD pokušavaju da geopolitički manipulišu državama koje dele granicu sa Rusijom u pokušaju da izazovu vojni sukob sa Rusijom i direktno uvuku te države u isti. U istom kontekstu je i najnovija odluka Londona da u Estoniju pošalje dodatne trupe radi odbrane od potencijalne „agresije“ Rusije.
Uzimajući u obzir baltički i pribaltički geopolitički prostor i oko njega kako na zapadu tako i na istoku, jasno je uočljivo da Rusija, Ukrajina i još više baltičke zemlje ne žele niti planiraju nikakav rat. Razumljivo je da Rusija ne želi NATO baze na svojim granicama niti neprijateljske rakete kratkog dometa tj. sa vrlo kratkim vremenom letenja. Rusija radi rešavanja trenutne geoplitičke krize oko Ukrajine i svojih zapadnih granica predlaže Vašingtonu dobijanje pisanih garancija o daljem neširenju NATO pakta na istok kao i da sve države na njenim zapadnim granicama budu vojno neutralne. Međutim, za opciju ratnih tenzija je najzainteresovaniji onaj ko o njima sada najviše priča i širi rusofobičnu propagandu predstavljajući Rusiju kao agresora i okupatora ali zaboravljajući da upravo SAD imaju najveći broj vojnih baza širom sveta.
Mediji masovnih (dezinformacionih) komunikacija u zapadnim zemljama, uključujući i one na Baltiku (koji zdušno „igraju“ uz zapadnu retoriku rusofobije) u poslednje vreme nesmetano šire ratnohuškačku propagandu sa ciljem da pripreme društvo za potencijalni rat NATO pakta protiv Rusije. U tome im svestrano pomažu domaći političari vladajućih koalicija kao i univerzitetski politikolozi. Poznato je iz istorijskog iskustva da je od davnina pre izbijanja samog rata društvo bilo psihološki i mentalno pripremano, tj. programirano, za rat što se potpuno isto dešava i sada na Baltiku.
Iz rekonstrukcije svih događaja u Ukrajini i oko nje od vremena državnog prevrata u Kijevu u zimu/proleće 2014. g. (u kome je Litvanija logistički uveliko učestvovala) jasno je da NATO na čelu sa SAD nije nikakva organizacija za izgradnju mira (ni EU nije mnogo bolja po istom pitanju u praksi). Da nije tako, NATO ne bi prodavao oružje niti bi naoružavao čitavu jednu državu već sedam godina već bi radio na tome da se sve strane u potencijalnom sukobu dovedu za pregovarački sto. Rusija se od strane NATO pakta optužuje da je locirala na svojim granicama sa Ukrajinom 100.000 vojnika ali se zaboravlja da se na granici sa Donbasom nalazi 200.000 odlično od strane NATO pakta naoružanih ukrajinskih vojnika spremnih na „Blitzkrieg“ na teritoriju Donbasa uz 90.000 mobilisanih u rezervni sastav ukrajinske vojske koji bi zasigurno doveo do planiranog etničkog čišćenja ruske manjine u Istočnoj Ukrajini po šablonu hrvatske „Oluje“ iz avgusta 1995. g. kada je iz RSK proterano oko 250.000 Srba.
Sigurno je da će se mnogi pitati koga zanima rat (tj. čija će majka da šalje sinove u isti). Odgovor je jednostavan. Mnoge vojne sukobe u poslednjih dvesta godina, kao npr. Drugi svetski rat, izazvale su iste one strukture na zapadu koje i danas podgrevaju novi rat nakon Hladnog rata jer se od rata mogao steći veliki profit na ovaj ili onaj način uz okupaciju novih teritorija i prirodnih resursa uključujući i jeftinu radnu snagu. Da se podsetimo u ovom kontekstu da je Rusija jedna od najbogatijih zemalja na svetu po pitanju zaliha prirodnih resursa.
Na Baltiku, Litvanija je vodeći rusofobski agent i NATO pakta i EU. Nedavno je Litvanija otvorila (po nalogu Vašingtona) diplomatsko predstavništvo Tajvana (ne Tajpea) u Vilnjusu i tako izazvala oštre ekonomske sankcije Kine na svoju sopstvenu štetu. Vilnjus već odavno otvoreno podržava nezavisnost Tajvana kao što otvoreno zagovara navodnu okupaciju Tibeta od strane Kine. Jasno je da Litvanija vodi već trideset godina politiku protiv interesa i Kine i Rusije ali u interesu SAD praveći se „veći katolik od pape“. Tako se Litvanija odrekla jeftinog ruskog gasa zarad trostruko skupljeg prirodnog gasa sa zapada iako faktički njeni građani plaćaju najskuplju cenu ovakve marionetske politike.
Da na Baltiku ratna psihoza nije samo propagandni materijal za masovne medije komunikacija govori i to da će se uskoro u Litvaniji uvesti služenje obaveznog vojnog roka i za žene. Za muškarce je taj rok uveden odmah nakon ruske „aneksije“ Krima. U isto vreme, SAD upućuju dodatne vojne snage u Istočnu Evropu i na Baltik gde ratni bubnjevi uveliko bruje u javnoj propagandi.
autor:Dr Vladislav B. Sotirović
