Nekima na Balkanu ideje o ratovanju već dugo prolaze kroz glavu. Spremnost da izazove sukob kosovski premijer Herr Kurti demonstrirao je već nekoliko puta. Ako je na početku bilo to koketiranje sa nacionalno orijentisanim sentimentom u sopstvenoj avliji, kasnije je to dobilo drugačije zlokobnije naznake.
Fon Klauzevic je na početku svog dela „O ratu“ napisao, parafraziramo – „Rat se ne započinje ili, ako ga nije moguće izbeći, u njega se ne ulazi ako nemaš jasan cilj na samom početku“.
Kao i za svako putovanje u životu, kao i za svaki napor i žrtvovanje, mora se imati unapred definisan cilj. A naročito u ratnom sukobu. To je jedna od bitnijih stvari, ako ne i najbitnija stvar, u tim graničnim situacijama, što oružani sukob svakako jeste. Još jedna značajna stvar je da ulazak u ratni sukob ne trpi redefinisanje cilja. Redefinisanje cilja je, prostim rečnikom rečeno, drugo ime za delimični ili potpuni poraz. Znači cilj se zacrta i ka njemu se ide, dopušteno je jedno redefinisanje strategije. Cilja – nikako.
Sukob u Ukrajini, gledajući sa Fon Klauzevicevog stanovišta, ima ozbiljne razlike u pogledu ciljeva obe sukobljene strane. Cilj Ukrajine je jasan, izbaciti neprijatelja s prostora koji oni smatraju svojom teritorijom. Tu nekih preteranih dilema nema.
S druge strane, cilj Rusije nije jasan. Razložno je pretpostaviti da je na početku rata Rusija imala jedan cilj i da je u međuvremenu on usput, zbog ovih ili onih razloga, redefinisan. Logika ne može drugačije objasniti zašto je započet napad na Kijev, vođene borbe u njegovom predgrađu, a onda najednom se iz istog povuklo. Slična se situacija dogodila i po pitanju Harkovske oblasti gde je ukrajinski uspeh velikim delom bio određen i ruskim urednim povlačenjem. Sve to svakome razumnom liči da je došlo do promene prioriteta, šta god da je bio uzrok tome. Odnosno da je redefinisanje cilja bilo uslovljeno nekim nemogućnostima.
Nakon govora predsednika Rusije od pre neki dan jasno je da rat skoro neće biti završen. Mada, istini za volju, u njegovim rečima niti jednog momenta nije se mogao osetiti bilo kakav nagoveštaj dugo najavljivane i sada već očekivane ruske ofanzive na proleće. No. Realno gledano, može to biti i taktička varka jer, verujte, s mnogo se većom pažnjom ovaj govor posmatrao u ostatku sveta, uključujući tu i Ukrajinu, nego što se pratio u samoj Rusiji. Oni svakako znaju šta ih čeka ako ta čitava stvar potraje, a istorija ih je tome već naučila. Brojevi tamo nikada nisu bili bitni i ginulo se na angro.
Svakako moguće je da nas čeka i jedan montipajtonovski obrt (and now something completely different) pa ruska vojska osvane npr. u Kišinjevu. Oni koji misle da je to nemoguće su verovatno isti koji su pre godinu i mesec dana mislili da Rusi nikada neće napasti Ukrajinu.
Zašto je ovo sve o strategiji i ratovanju bitno, pitate se verovatno.
Razlog je jednostavan. Nekima na Balkanu slične ideje već dugo prolaze kroz glavu. Spremnost da izazove sukob kosovski premijer Herr Kurti demonstrirao je već nekoliko puta. Ako je na početku bilo to koketiranje sa nacionalno orijentisanim sentimentom u sopstvenoj avliji, kasnije je to dobilo drugačije zlokobnije naznake.
Nikada Kurti nije imao cilj, bar ne racionalan. Ali opasno približavanje ratnoj opciji kao rešenja svih svojih problema koje se temelji na tome da će kada do sukoba dođe intervenisati Srbija da zaštiti Srbe na Kosovu, i njemu otvara opciju da Zapad automatski identifikuje Srbiju sa Rusijom, a Vučića sa Putinom. U toj situaciji on misli da je pobedio. Jeste da to liči na plan zanesenjaka koji biznis započinje temeljeći početni kapital na tiketu za loto koji je odigrao, ali ipak, verujte – to mu je u glavi.
U Kusturičinom „Andergraundu“ ima jedna scena kada majmun uđe u tenk, a legendarni Bora Todorović izgovara: „Majmun ušao u tenak, biće katastrofa.“ Na Kosovu još, srećom, nema tenkova, mada ima najava da će uskoro stići. Tako da Herr Kurti nema gde da uđe, ali podjednako je opasno i kada uđe u čašu.
Ruska redefinicija cilja rata je naj logičniji čin. Započeli su u rat sa Ukrajinom, a nastavili ga sa NATO i njegovim najjačim dijelom Amerikom. Gdje je pukla tanka crvena linija koja razdvaja vojnu pomoć od učestvovanja ?? NATO raketni sistemi koje sada koristi Ukrajina, funkcioniraju isključivo i samo uz satelitsko navodjenje . Obuka tenkovskih posada po NATO standardima, traje godinama, a uz njih idu i timovi tehničara, za odrzavanje tenka. Hoće li i avioni F16 doći sa pilotima ??? Do sada se radi o vojnoj “ pomoći “ u vrijednosti od 150 milijardi $. Nema više ni najmanje sumlje da je rat prerastao u svjetski sukob, jedino je teritorija ostala ista . I tome se Rusija morala prilagoditi, pa od tuda i prividne nelogičnosti u kretanju Ruske vojske, ali samo za one, koji nisu uočili ulazak NATO u rat. Rezultat ratovanja je sve iznenadio. Umjesto da po planu Amerike, Rusija ekonomski krahira, ona, izuzetno dobro pripremljena, uz podršku zemalja svijeta koji nisu potčinjeni Americi i zapadu, odlično se drzi. Potrošene zalihe naoruzanja koje su slale Ukrajini europske NATO zemlje, nisu promjenile situaciju na ratištu, a zemlje donatore, su ozbiljno oslabile. Plan iscrpljivanja od strane NATO , dao je diagonalno suprotan rezultat. Čini se da upravo Rusiji sada ne odgovara potpisivanje mira, da bi do kraja iscrpila i oslabila europske NATO protivnike. RAT gubi onaj koji nije u stanju da se na vrijeme prilagodi promjenama i trenutnom stanju na terenu !! Što se tiče usporedbe sa dogadjajima u Srbiji i KiM , ne slazem se sa autorom. Tvrdim, da Aljbin Kurti nije samostalno napravio ni zarez u rečenici i odlukama koje je navodno on donio. On je samo izvršioc naloga Amerikanaca. Naš problem jeste opravdana sumlja da i Kurti i Vučić rade za istog GAZDU , a taj gazda jedino ima strah da NAROD SRSKI, ne poništi ono što će njegov “ kučić “ Vučić , prihvatiti i potpiše !!!