Nije ovo slovo ni u pohvalu ni u pokudu patrijarha srpskoga već o takozvanoj rodnoj ravnopravnosti, toj magli što se prodaje ko svež planinski vazduh- u malim pakovanjima i za velike novce.
Naime, što je više prilježnih boraca za prava žena- to je žena veći rob prava koja su joj data kao okovi, uz slobodu izbora da se sama ujarmi i utamniči.
Pardon, napisah rob umesto robinja što verovatno suštisnki menja stvari: nije rodno ravnopravno, a u tome je suština, ne u okovima, zar ne..?
Elem, nema većeg zla učinjenog ženama od prevare da im valja biti jednak sa muškarcima, jer nije to ženu uspelo korak naviše, no je saplelo tri koraka naniže, u blato gde su jednake s lošijima od sebe.
Prava se danas nude ko bedna, švercovana bofl roba: na kilo, ispod ruke, na poček…uzmi pet šesto dobijaš gratis, ko reciklirana sekundarna sirovina- i posao ide odlično!
Rečju, borite se za prava žena čineći sve da žena izgubi najveće i nasušno pravo- POŠTOVANjE i SAMOPOŠTOVANjE!
Znate, kod mene u brdima Crne Gore, tim zabitima kojima „vladaju“ zatucani, znojavi, zadrigli i bezdušni „divljaci“ od davnina postoji najdivnija izreka: „Nema težeg rada od ženskoga dana!“
Toliko je ljubavi, poštovanja i priznanja u njoj, toliko je divljak balkanski jednom rečenicom za vjek- vjekova poručio da nema ravnopravnosti između žena i muškaraca jer ga ne sme biti: žena je ono najdivnije u muškarcu, i on u njoj, dok ih ne svedete u isto blato.
Ko će kome pružiti ruku ako se dave u istom viru..?
Žena je stub svega, a vi se svojski trudite da je svedete na pritku, ne veću i jaču od one kojom se poštapa paradajiz…
Nebu nudite pravo da bude oblačić, i da zbog toga bude presrećno.
Borite se da oslepite oči kako biste ih vodili jer, eto, njihovo je pravo da ne vide, jel da?!
I, naravno, uvek je tu negde crkva kriva za sve jer su te rize i mantije pokrov svega dobrog..?
Radujte se Bogu, veri, crkvi i tim rizama i mantijama, jer gde su tu je i žena- Bogomajka!
Roađala, ili ne, sve jedno- Bogomajka je jer u muškarcu rađa Hristosa, i za svakoga muškarca žena je raspeće.
A, raspeće nije muka, nije kazna, nije jad, a naročito nije puka i pusta kedrovina no onaj ideal zbog kojeg se život pravednošću i vrlinom živi.
U svakoj od vas, divne Bogomajke, raspet je svak od nas, i nema veće ljubavi u slavu večnosti od te.
Večnost, koja je ženskoga roda, baš kao i ljubav, vera, sloboda, istina, nada, pesma, crkva…
Volim i poštujem ženu, otac sam dve kćeri, otac sam svih kćeri, sin svake majke i branič svake žene jer ih ne dam borcima za njihova prava da budu jednake već naročite!
Svojim kćerima želim da budu raspeća jer kako će drugačije pronaći svoje Hristose..?
Ne želim da budu jednake, no naročite!
Ne želim za njih prava koja ja imam- zašto da nebo bude sapnuto u oblake, i da daljine slavi kao nedostižne.
Zato što smo ih im mi „pravim“ izmakli..?
Ne dozvolite, voljene moje, da vam naročitost svedu na jednakost, jer ništa sa njom nije jednako! Nije svako blato lekovito, naročito ne ovo u koje vas sapliću ovlašćeni distributeri muda za bubrege; od vas bi da načine tarabe, a vi ste raspeća.
autor:Mihailo Medenica
Tekst vam je do perfekcije stavljen da nahranimo mozak.Sto bi rekli svaka vam je ka Njegoseva.Samo da svaka zena ima mogucnost da cita po nekoliko puta,da shvati da ima svoju licnost,ako zna zasta to sluzi.Ovo kazem ,jer nema bas svaka mogucnost rasudjivanja,pa tako ni ne svata koliko je bitna najpre sebi,a onda i drugima.