RAZBACIVANJE NARODNIH PARA

Uzaludno bacanje para? Planirani izgled Nacionalnog stadiona.

Skoro svakodnevno se samoimenovani vožd oglšava saopštenjima za javnost najavama ogromnih investicija u sve i svašta. Naravno u korist svekolikog naroda u kome, po izveštajima institucija i agencija, i po tvrdnji novinara Branka Stankovića u RTS emisiji „Kvadratura kruga“ od 25.2.2023.g. je najmanje 1.400.000 stanovništva Srbije na ivici siromaštva ili već gladuje. Drugi izvori kazuju da više stotina hiljada dece ide samo sa jednim obrokom dnevno na spavanje. Previše je jadnih i bolesnih koji mesecima, neki čak i godinama, čekaju na bolnički smeštaj i operacije, deca čekaju na mesta u obdaništima, a mnogi pacijenti od nekih doskora kod nas nepoznatih bolesti, moraju da se leče negde u nekoj srećnijoj zemlji od Srbije uz pomoć novca sakupljenog preko SNS poruka.

Lista svih mogućih obećanja i lažnih tvrdnji je predugačka- od priče da je prosečna mesečna plata 750 €, koju, ni u ludilu, veliki broj Srba za trajanje ove vlade nikada neće dostići- pa do hvalisanja AV da će nam koliko sutra biti još bolje. Narod se pita kog sutra će doći to Vučićevo „sutra“ i u kom srbijanskom veku? Ljudima koji su odavno pali u jednu vrstu kome to liči na čuveno „obečanje ludima radovanje“. A, da se obećava i kroz stalno „papagajisanje“- ponavljenjem Vučićevih priča od njegovih skutonoša i cipeloljubaca –obećava se. Itekako! To o ljubljenu cipela gospodaru nije ništa novo i pogrdno. Nije li i Miloš O. kao knjaz, nekim pašama svojevremeno celivao opanke pa zašto ne bi i Vučićeve ministarke i ministri, gradonačelnici i drugi partijski funkcioneri ljubili cipele svom Alek-paši?

Vratimo se naslovu –na priču o razbacivanju narodnih para jer vožd, za sebe kaže da nema ni filera koje bi razbacivao. Za preskupa vina, odela i cipele ali i za mnoge druge bahanalije. Zato, valjda, rado koristi pare izmučenog naroda -već poznatog kao jednog od najsiromašnijeg u Evropi ali i šire. Ipak ko ima- ima! Zlice iz beogradskog „Magazina Tabloid“ su još pre godinu, dve tvrdile da bratija Vučić ima na računima jedne kineske banke preko 2,4 milijarde evra svog novca. I -ne čusmo neke velike demante o toj priči, ni tužbe ni suđenja a još manje mogućih presuda u korist Aleka i njegovog Malog bate.

Već dugo čitamo i gledamo na TV ekranima kritike o stvaranju, kako pokvarenjaci iz opozicije tu novu gardu specijalaca od 5000 ljudi zavidno nazivaju „Vučićevi pretorijanaci“, jer oni, eto, nemaju svoje. Specijalci će, kaže vožd, imati mesečne plate veće od 2000 evra po čoveku! To mu dođe, uz socijalne doprinose koje plaća poslodavac isl. bar 2300 € mesečno po specijalcu ili 11.5 miliona €, a godišnje za sve njih „samo“ 138 miliona „evrića“! Bagatela, zar ne- ali koja je „upotrebna vrednost“ i u čije ime i za čiju zaštitu se formira ta preskupa toboža elita? Vožd to tako želi i niko od poltronskih generala, ministara, savetnika idr. ni da pisne! Naprotiv, skoro se pobiše ko će što pre da javno iskaže svoje ogromno oduševljenje o ideji AV jer su specijalci, pored padobranaca, kobri idr. preko potrebna nova jedinica Vojske Srbije!

Pomenimo i izjave nekadšnjeg „tamburaša“ (gitariste), nesvršenog studenta prava i poznatog –kako su ga u ono vreme zvali „uvlakača u produženi deo leđa Mire Marković, supruge Slobodana Miloševića“ -čoveka svih vlada -Željka Mitrovića. On bi da proizvodi borbene dronove! Gde, u kojoj „Potemkinovoj fabrici“ i za čije pare? Ko će da uloži potreban kapital, ko neophodno znanje koje Pinkovac nema?. Ej, bre, Pink bi da j.be mame Hrvatima, Šiptarima i drugima koji ne poštuju lik i delo AV bombama iz dronova! Možda će AV „Pinkovcu“,za izuzetne zasluge svakodnevnog TV popularisanja svog lika i (ne)dela i zbog zasluga za navodno ne plaćanje poreza, pokloniti Vojnotehnički institut ili Fabriku vojne opreme u Velikoj Plani. Željko bi u tim zgradama mogao da pored banalnih i nekih skoro pornografskih TV programa namenjenih ubitačnom zaglupljivanja naroda, da proizvodi i po zle komšije ubitačne dronove? Vrlo verovatno.

Nedavno, na jednom sajmu naoružanja reče vožd Alek Večiti da će u nova oružja Vojske Srbije uložiti ogromne pare, možda i u Pinkove dronove? Pomenu ON i francuske borbene avione Rafal koje će da kupi. Ljudi koji se razumeju u ratnu avijaciju pitaju –zašto Rafal, da li su Francuzi ponudili najveći mito za vrhušku i SNS partiju? Ili je nešto drugo, pa i nešto treće u pitanju. Ucene ili šta još? Možda Francuzi znaju ono što mi ne znamo.

Naravno, bira se najskuplje! Umesto ruskih aviona MIG 35 ili Suhoj 35, koji po komadu koštaju od oko 78 do 90 miliona dolara, gospodar Srbije bi francuski Rafal –za „samo“ oko 175 do 190 miliona dolara po avionu! Pri tome, priznaje stručna štampa, Rafal nije mnogo bolji od ruskih aviona, na nekim područjima je čak i lošiji. Srbija ima stručnjake koji su održavali, leteli i opravljali ruske avione –dok za Rafal treba obučiti nove ljude -a i to košta! Dobro, momentalna kupovina ruskih aviona je zbog sankcija možda nemoguća- ali ni avioni nam ne trebaju već sutra. Možda treba da se malo sačeka sa bacanjem para? Ako bi se samonabeđeni „Vrhovni komadant“ Aleks Večiti odlučio za kupovinu polovine uobičajene eskadrile od – recimo samo 12 aviona Rafal- Srbija bi morala da vrisne za više od 2, neki mediji tvrde i za čak 3 milijardi evra! Za te pare bi moglo da se kupi dvostruko više ruskih borbenih aviona što bi predstavljalo ozbiljniju udarnu silu od Rafalovih, sa recimo, samo 12 letilica! Ali –možda Rusi ne nude vleike provizije moćnicima. Čudna odluka- donešena davno kada nije bilo sankcija Rusiji.

Slično je i sa drugim nabavkama za vojsku o kojima ne odlučuju vojni stručnjaci nego najverovatnije „vlasnik Srbije“ i „Vrhovni komandant“ u direktnim pogodbama. Što može gazda, misle da to mogu i njegove skutonoše. Pare se od ranije Vesića u BG, do danas Šapića, razbacuju na sve strane –često za sulude projekte.

Vesić je hteo za silne milione evra žičaru od „Centra Ušće“ na levoj obali Save do Kalemegdanske tvrđave. Hteo je i stometarske jarbole sa ogromnim zastavama, još više preskupo plaćenih -kao one na Slaviji- fontana itd. Šapić podržava ideju izgradnje žičare, naravno za još veću cenu jer je, eto, sve poskupelo. Onaj prvi je hteo rušenje starog mosta na Savi. Taj most su stari Beograđani zvali „Švapski most“ jer su 1942. izgradili Nemci za svoje potrebe pošto su oba mosta za „Preko“ –železnmički i drumski-1941.g. srušeni minama armije Kraljevine Jugoslavije da bi se usporilo nadiranje Nemaca. „Novi most je potreban na mesto starog, docirao je nestručnjak za mostove ali možda stručnjak kada su masne provizije u pitanju, g. Vesić -jer tramvaji koji tandrču mostom bukom smetaju stanarima arapskog, ili ko zna čijeg Beograda na vodi.

Ideju rušenja starog i izgradnju novog mosta za preko 100 miliona evra podržava i današnji gradonačelnik Šapić. Niko od esenesovskih korifeja nije želeo da sa pravim strunjacima razmotri rekonstrukciju postojećeg mosta za samo desetak miliona evra kako bi se smanjila i buka i produžio vek trajanja ćuprije. Možda se to ne želi jer –kako ono beše: mala cena mali mito, velika cena – veliki pa i ogroman mito!

Idemo dalje: i Metro se gradi po sistemu da će, bar još desetak godina, voditi od nigde –nikuda. Od jedne (još uvek) ledine –do (još uvek) skoro pustahije. Važno je da će kretati sa zemljišta na kome bi, možda plaćanjem mita, „Kompanija braće Karić“ na Makišu, i pored opasnosti da se zagadi pijaća voda Beograda jer se odatle crpi, gradio ogroman stanbeno-poslovni kompleks. Pa će na putu do Mirijeva Metro tangirati samo BG na vodi i još neke stanice. Niti dostže železničku stanicu Beograd-Prokop, ni Klinički centar Srbije,ni tek novu Autobusku stanicu ili aerodrom Nikola Tesla. Koštaće nama nepoznate milijarde evra. Moćnici, verovatno, već zadovoljno trljaju ruke u nadi da će izvođači radova zaraditi dovoljno para i za prilog partiji ali možda i za ulog na lične bankarske račune moćnika?

Šlag na tortu rasipanja novca biće izgradnja, po mišljenju velikog broja građana, nepotrebnog Nacionalnog stadiona. Uspešnu fudbalsku reprezentaciju, kažu Beograđani, odavno nemamo niti ćemo je uskoro imati. A i da je imamo, treba li nam, umesto dečijih vrtića, rešavanja nehigijensikh naselja, kanalizacie i prečišćavanja otpadnih voda, reciklaže i spaljivanje gradskog đubreta, opravki ulica i podzemnih prolaza, izgradnje modernih škola, povećanja socijalnih davanja siromašnima itd. itd. stadion za, recimo, samo dvadesetak utakmica godišnje? Naravno da nam ne treba, ali treba Aleksandru Vučiću i njegovima! Gazdine reči i želje su svetinje za ministre-poltrone i za predsednicu vlade zvanu Ana ikebana. Pa već svi u horu skandiraju –treba nam stadion! Treba nam stadion!

Pitam se da li se i ovde radi o mućkama –da se npr. sruši stadion Partizana i tu napravi novo naselje na podnožju Dedinja sve do Autokomande, ili da se sruši možda i stadion Crvene zvezde sa istim ciljem. Stručnjaci kažu da će Vučićev „stadion za ništa i nizakoga“, koštati i do 900 miliona evra. I ovde važi –velika cena –moguć je veliki mito ili velika „nadogradnja“cene u nečiju korist. Nadogradnja uobičajena za mnoge velike projekte u Srbiji! Od izgradnje u odnosu na cene u Evropi preskupih, kvalitetno loše izgrađenih autoputeva, pa do rekonstrukcije gradskih trgova, ulica isl. Objekti koji i do tri puta moraju da se opravljaju jer se fušarilo uz nabijanje cena. Ili su se, kao u Kostolcu, za planirnu prugu, od države naplatite pare ali se pruga godinama ne gradi- niti će, verovano, biti izrađena. Jedini uspeh „izgradnje“ je činjenica da je tužiteljka koja se drznula da bandu hohštaplera pohapsi, već istog dana najurena iz dalje istrage o luperdama i premeštena na drugo, manje važno radno mesto. Opravdana je sumnja da će dalju istragu o pruzi koje nema, po srpskom običaju, voditi neko ko zna i ume da štiti lopove i prevarante što pomenuta tužiteljka očigledno nije umela ili nije htela!

Nažalost nemamo dovoljno mesta da nabrojimo sve mahinacije kod raznih projekata gradnje i nabavki u poslednjih 13 godina od kada su ovi današnji na vlasti. Bilo ih je, verovatno, na desetine hiljada slučajeva. Nije za utehu- i oni stari, pre eseneslija (SNS-a), pa i najastariji vlastodržci u vreme Slobe M. nisu bili mnogo bolji. Ali su ovi danas ipak po mnogim pitanjima muvanja, ličnih bogaćenja, komandovanja policijom, vojskom, pravosuđem i pravdom, nikada ozbiljno vođene borbe protiv korupcije itd. dokazano najgori. Dok narod grca država je izgleda namerno zaboravila sputavanje korupcije. Prećutkuje se kriminal i pljačka nekih moćnika, ministara i drugih političara ali i džabolebaroša, neškolovanih likova, sitnih šićarđija i hohštaplera, pa i bivših (i sadašnjih) kriminalcaca koji za samo 12, 13 godina postaše, verovatno uz „aminovanje“ vlastodržaca, multi milioneri? Očerupali su Srbiju i oterali je u dugove od danas bar 50 milijardi evra, što kao spoljni, što kao tzv. unutrašnji dug. Obećanja –i dodatna zaduživanja kod svetskih lihvara, se natavljaju. Vlastodršce ne interesuje vraćanje dugova, njih neće vraćati ni oni, ni njihovi praunuci –ali npotomci, nas običnih smrtnika, će to morati da čine ili će nam Kinezi, Arapi i drugi poverioci oteti celu državu.

Pomenute dans delimično, sutra sigurno buduće vlasnike cele porobljene Srbije je ovaj, koji sebe smatra vlasnikom države i koji ne poštuje ni propise, ni zakone, čak ni one koje su njegovi sročili a još manje Ustav, je doveo u Srbiju, nudeči im po svakom tobože novootvorenom radnom mestu posle (namernih?) uništavanja domaćih firmi i do 140.000 evra! Suma je plaćena po pisanju Magazina Tabloid u Kruševcu, kada je nemački „Henkel“ otvorio još stotinu radnih mesta! Ili i do 70.000 € po radm mestu poklonjenih „Kontinentalu“ u Novom Sadu. Lista plaćanja stranim firmama da dođu u Srbiju je dugačka! Neke firme ostanu, dok neke ostaju samo dok potroše dobijene subvencije- umesto plata radnicima iz sopstvenog džepa –pa onda beže. Doduše, vožd se diči velikim budućim izvozima (stranih firmi a ne srpskih!) iz Srbije. Ali ne govori koliki je neto prihod Srbije od izvoza? Samo od poreza, ako ih stranci uopšte plaćaju, ili strane firme plaćaju neke veće dažbine u korist Srbije? Nažalost svi ugovori čije je potpisivanje naredio Alek Večiti su proglašeni tajnima.

Pojedine zapadne novine su pisale da je poslednjih petnaestak godina iz Srbije u svet na crno izneto od 80 do 100 milijardi dolara. Mnogi misle da je to nemoguće -jer odakle toliko para da se izvuku iz Srbije? Odgovor je lak. Zna se, po zvaničnom izveštaju guvernerke Jorgovanke Tabaković, da iz dijaspore oficijelno stže godišnje oko 4 do 5 milijardi evra. Nezvanično najmanje još 1 do 2 milijardi koju donesu i u Srbiji razmene u dinare iseljenici kada dođu na odmor ili ih šalju rodbini preko prijatelja, vozača autobusa itd. Samo oko 20% deviza ostaje u „slamaricama“ –ostatak se menja u malovrednu hartiju -dinar. Ukupno za ovih petnaestak godina u Srbiju je od rasejanja stiglo oko osamdesetak milijardi evra. I- gde su te devize? U Narodnoj banci Srbije ih ima samo u iznosu od oko 18 milijardi € – možda i manje. Depoziti banaka i sredstva koja je dao Međunarodni monatarni fond za kasnije investicije a deponovani su u Narodnoj banci u visini od oko 1 miljardu evra su već odbijeni od Jorgovankinih deviznih rezervi.

Preostale devize su prenete u inostranstvo raznim mahinacijama moćnika, tajkuna, mafijaša i drugih i leže na ko zna čijim računima. Možda delom na računima naših vajnih ministara pa i ovih iz vrha vlade. Država je mogla kao zamenu za u Srbiju unete, pa posle iznete devize da štampa dinara koliko je htela- što je verovatno i radila a devize umesto „čuvanja“ na računu Narodne banke otišle su ko zna gde. Deo deviza izneteih iz Srbije je, verovatno, potekao i od mita datog političarima od stranih kupaca privrednih, rudnih i prirodnih resursa Srbije. Suma iznetog novca koji se pominje od i do 100 milijardi dolara, je sasvim moguća. „Pelješe“ se i mnoge društvene firme. Nedavno je izašlo u javnost da Radio televiziju Srbije masovno pljačkaju njeni zaposleni! Čini li to i dugogodišnji, protivzakoniti v.d. direktor RTS Bujošević? Od koji para je kupio veliki vinograd u Toskani? Slično je i sa drugim TV moćnicima. Mnogi su na platnom spisku RTS –čitaj na grbači građana Srbije, ali TV serije snimaju, umesto u okviru dobro plaćenog radnog vremena na RTS-u, za velike pare u sopstvenim, privatnim firmama! Priča se da je na taj način RTS poslednjih godina opljačkana za oko 900 miliona evra! Dozvoljeno je pitanje gde su završile pare i od pljački drugih državno-društvenih firmi -od Elektgroprivrede, distributera gasa, zatim od rasprodaje srpskih resursa itd.? Verovatno negde u inostranstvu.

Suma iznetih 100 milijardi dolara izgleda sasvim realno. Da taj novac nije opljačkan Srbija ne bi imala dug. Za preostali deo novca plasiranog na račune u inostranstvu, mogli su da se reše, bez stalnog zaduživanja, svi najveći problemi i države i njenih stanovnika. Ali- šta da se radi kada su mnogi stanovnici Srbije na izborima uvek glasal za one najgore. Za one koji su nas najviše lagali, zamajavali i obećavali pa čak novcem od zajmova potkupljivali da se glasa za uvek iste luperde.-Doduše čast izuzetcima ali je njih malo. Dodajmo da bar 1 milion SNS, SPS članova drugih partija izabrane smatraju zvezdama- vodiljama koje im omogućuju sreću i uspeh na tuđoj muci. Da kao članovi partija na vlasti prioritetno dobiju radna mesta za svoje potomke, imaju velike plate za sebe i svoje i da im, u slučaju otkrivanja mafijašluka, lopovluka ili npr. teških saobraćajnih udesa, i policija i tužilaštva pa i sudstvo gleda kroz čuvene –prste!

ZA KORENE P. Rakočević, Štutgart