Da razgovori, dogovori i pregovori predstavnika Vlade Srbije i prištinskih vlasti u Briselu prerastaju u svojevrsnu farsu i da više nemaju nikakvog smisla potvrdila su nedavno i dva, jedan za drugim, vođena razgovora. Posredstvom Federike Mogerini, za samo nedelju dana, dva puta su ukrstili verbalna koplja Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić s jedne i Hašim Tači i Isa Mustafa sa druge strane. I ne samo navedena dva susreta, sa nikakvim pomacima u razrešavanju brojnih nerazrešenih problema suočava se srpska strana najvećim delom zbog opstruktivnog delovanja prištinske strane. Simptomatična su, pri tome, i reagovanja predstavnika Evropske unije (EU), sa gospođom Mogerini na čelu, posebno kada se radi sa više nego očiglednim kršenjem gotovo svega dogovorenog. A tim kršenjima dogovorenog svakako treba pridodati i razne oblike provokacija na terenu nad malobrojnim srpskim stanovništvom južno od Ibra, uključujući ubistva, paljevine, skrnavljenje verskih svetinja… Sve to, nažalost, ostaje daleko od očiju briselskih brojnih čelnika i takozvane međunarodne zajednice.
Srpska strana, predvođena najčešće premijerom Aleksandrom Vučićem, pokušavala je, i još uvek strpljivo pokušava, da zarad mira na prostorima Zapadnog Balkana i ponajpre radi zaštite Srba na Kosmetu, uporno nastavlja sa pregovorima u potrazi za miroljubivcim rešenjima. Pitanje je u ovom trenutku, međutim, koliko će i dokle će srpska strana biti u stanju da toleriše takvo stanje. Jer, svesni su srpski pregovarači, kao i najveći deo srpske javnosti, da se u ponašanju prištinske strane, nažalost i EU, ništa bitnije neće izmeniti, naročito kada se radi o oživotvorenju Zajednice srpskih opština na Kosmetu. Javnost u Srbiji je, inače, posebno ogorčena na čelnike EU, odnosno njihovo sramno ponašanje u komentarisanju rezultata pregovora, što rezultira sve većem narastanju evroskeptika kojih je danas više od dve trećine među srpskim građanima. Sve češće i glasnije čuju se predlozi za obustavljanje dosadašnjih načina razgovora, pregovora i dogovora, odnosno potpuno ignorisanje licemerne EU. To je posve razumljivo kada se ima u vidu, kako reče Marko Đurić, “gubitak poverenja i u predstavnike Prištine i EU”. Zar to nije posve razumljivo kada se ima u vidu da i jedni i drugi (Priština i NATO) pune četiri godine nisu sa mrtve tačke krenuli kada je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština na Kosmetu.
EU sve manje prikriva, u javnosti odavno demaskiranu, pristrasnost u korist albanske strane na Kosmetu i sve učestalije izjave o pođednakoj odgovornosti Beograda i Prištine za zastoje i nepoštovanje dogovorenih rešenja tokom pregovora u Briselu. Ne iznenađuje, stoga, što u Srbiji, iz dana u dan, narastaju snage i pokreti koji se zalažu za obustavljanje bilo kakve saradnje sa Briselom, a u nekim, doduše ređim slučajevima, da razrešenje valja tražiti u ratnoj opciji. Objektivno, Srbiji je ratova preko glave, zbog čega se primat pridaje miroljubivim rešenjima, ali svakako ne na dosadašnji način. Iz dela opozicionih stranaka, a pridružuju im se i pojedini koalicini partneri vladajuće većine, sve se češće čuju zahtevi za totalnim prekidom bilo kakvih pregovora uz posredstvo EU. A nisu retki i glasovi koji se odnose na što tešnju političku i ekonomsku saradnju sa Evroazijskom unijom na čijem je čelu Ruska Federacija.
U trenutku kada predstoje predsednički, a ne isključuju se i parlamentarni izbori, sa svih se strana, u vidu predloga i saveta, vrši pritisak na aktuelnu vlast da “preseče” i definitivno zauzme odlučan stav u vezi sa činjenicom da ni EU ni Priština, što potvrdi i premijer Vučić, “ne poštuju dogovoreno i da stalno menjaju pravila”. I dok se Vučić zalaže za nastavak pregovora, iako su mali izgledi da će se bilo šta izmeniti u ponašanju Prištine, opravdano se postavlja pitanje: kako srpska strana treba da reaguje u uslovima kada se iz Prištine sve snažnije zvecka oružjem; hoće li se i dalje mirno gledati pustahijsko ponašanje ROSU? Odgovor, mada uvijen u diplomatsku oblandu, dao je na neki način predsednik Tomislav Nikolić koji se, u načelu, kao i Vučić, zalaže za mirno rešenje, ali ne isključuje oružane akcije srpske vojske i policije ukoliko Priština ostvari verbalne pretnje da će i sever Kosova vojnom akcijom svrstati u sastav jedine fantomske države u svetu.
Niko, naravno, ne veruje da će, imajući u vidu spoljnopolitičku situaciji u Evropi i svetu i trenutni odnos vojnih snaga, Priština moći da ostvari najavljivane pretnje. Pretnje, u stvari, imaju za cilj dobijanje političkih poena od kosmetskih Albanaca, a naruku im idu i izjave predstavnika EU i NATO , koji umesto osuda Prištine za otvoreno zveckanje oružjem, u isti koš stavljaju srpske napore za mirnim rešenjima i ratnohuškačke opcije koje gotovo svakodnevno pristižu iz Prištine. Tome, pored ostalih, doprinese ovih dana “mirotvorac” i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg koji apeluje na obe strane da se “uzdrže od stvaranja tenzija”. Ispada da se za nepoštovanje dogovorenog u Briselu stavlja znak jednakosti između Beograda i Prištine. A čak se i iz aviona vidu da nepoštenje, ratne pretnje i svesno produbljivanje krize, pristiže isključivo iz Prištine, kojoj zdušno asistiraju EU I NATO alijansa.
Kada se o realizaciji ratne opcije radi, koju najavljuju kosmetski Albanci uz prećutnu saglasnost NATO, izvesno je da je njena realizacija posle izbora u SAD i podrške koju Srbiji pruža Ruska Federacija, sve manje izvesna. Verbalna junačenja Hašima Tačija i njegovih sledbenika, protkana žalopojkama, posle odlaska Klintonovih sa političke i vladajuće scene, i sve vojno snažnija Srbija nagoveštaj su ne samo eliminisanja ratne opasnosti, već u dogledno vreme nestanka fantomske države Kosovo, odnosno povratka svete kosmetske zemlje u sastav matice Srbije.
Radisav Ristić
www.vidovdan.org
