Razmišljanja i dileme prosečne Srpkinje (1)

1
1518
Foto: printskrin Youtube

Zlo je dobro udaljeno od svoje suštine –Halil Džubran

 Priznajem, zapanjena sam okrutnošću i   nemoralom   grupe moćnih ljudi koji  beskrajnom  perfinošću i neoseljivošću  na potrebe, stremljenja, bol i tugu drugih, seju razdor, nameću  razvrat, mržnju i teror kao  princip ponašanja i bivstvovanja  ljudi,  a sve da bi  kontrolisali  tuđe živote i to na način koji   ne samo da  uzgrožava  egzistenciju   dela  ljudske vrste već  ima za cilj uništenje  celih nacija.  Međutim,  još više  me  obuzima  očaj, i bes,  kada shvatim da, među nama, postoje  određene grupe ljudi koji  zbog ličnih frustracija, pohlepe, nedostatka morala i empatije, svojom odlukom da žive životima udaljenim od ljubavi, svesnosti o potrebama drugih i odgovornosti prema drugima, pomažu da ti zli i moćni  realizuju svoju  razornu ulogu  gospodara života i smrti.

Mi Srbi smo, sticajem istorijskih okolnosti, preskočili mnoge, manje ili više korisne, razvojne etape zapadnog sveta ali smo zato, na našu žalost, uz koristi dostignuća nauke,  tehnologije i kulture,  pokazali neverovatnu  neselektivnost  i prijemčivost na  mnoga zla  koja  nameću moćni zapadni centri, nesvesni   razorne sile koja nas, kao narod, sistematski  uništava.

Mnogo toga, u vezi sa nama Srbima, me muči i razjeda  ali danas bih sa vama podelila svoja razmišljanja o rodnoj ideologiji i posledicama koje njeno  ozakonjenje  može da proizvede po srpsko društvo pa, krenimo redom.

Znači, negde tamo, u bogatom kapitalističkom svetu, grupa žena, koje neko nazva radikalnim feministikinjama, zaključi da su, gotovo sva, dosadašnja društva bila patrijarhalna, sa izrazitom muškom supremacijom koja, po njihovim kriterijumima „..  znači da možeš silovati. Znači da možeš udariti. Znači da možeš povrediti. Znači da možeš kupovati i prodavati žene. Znači da postoji klasa ljudi koja će udovoljiti tvojim potrebama. Ti ćeš biti bogatiji od njih, tako da će ti one morati prodavati seks“, (Andrea Dworkin.https://www.libela.org/sa-stavom/8703-crveni-feminizam-u-neoliberalno-doba/) te odlučiše  da je došlo vreme da se oformi ideološki pokret  koji će osvojiti moć i početi sa rekonstruisanjem društva, ozbiljno i odlučno ističući  „kapitalizam i muška supremacija međusobno se osnažuju i podupiru. Feminizam koji nije srušio kapitalizam nikada neće osloboditi sve žene, jer će među siromašnima, radništvom i porobljenima uvek biti žena. Stoga feminizam koji želi ukinuti mušku supremaciju  zahteva ravnopravnost svih bića i kraj svake eksploatacije. Ukratkao feminizam mora biti komunistički.“ 

Mudro zaključiše i da jedino pripadnici  LGBT  grupacije konstituišu tu pokretačku, i preokretačku, silu sposobnu da sruše stari nepravedni poredak muške  dominacije i  stvore novi pravedniji  poredak, onako kako to marksizam propoveda, LGBT  potrebuje, nevažno da li je to protiv interesa većine ljudi i što Bog tako ne zapoveda.

Kako bi  realizovale planove i postigle zacrtane ciljeve, feministikinje  su se  infiltrirale u  razne organizacije za ljudska prava i grupacije za zaštitu žena koje, kako to kaže Jordan Peterson profesor kliničke psihologije na Univerzitetu u Torontu, nisu ništa drugo do  „ podzemni aparat radikalnih levih političkih motivacija  koji kroz proces ‘ postmodernog neomarksizma’  ili ‘kulturnog marksizma’ koji se povampirio nakon poraza na ekonomskom polju pa infiltrirao u obrazovanje svojim oštrim, neviđenim i protivčovečjim idejama kao što je politika rodnog identiteta, ima zadatak da otvori put do totalitarizma(www.theguardian.com/science/2018/feb/07/how-dangerous-is-jordan-b-peterson-the-rightwing-professor-who-hit-a-hornets-nest), dok za zakone o ljudskim pravima kojima se agresivno nastoji sankcionisati svako neslaganje ili kritika ideologije i terminologija  rodnog identiteta kaže ; „To su prvi zakoni koje sam video da pod pretnjom kazne nameću određene reči i prisiljavaju ljude da govore na određeni način ….“ (DON’T TELL ME WHAT TO SAY!“ Jordan Peterson https://www.youtube.com/watch?v=EpQH0g9onf8)

I, iako  su feministikinje isticale ( Desiree Lewis) da je  neoliberalno kooptiranja feministkinja   specifičnost  i prevladavajuća aktivnost  u  savremenim postfeminističkim i  liberalno-demokratskim društvima  i iako bi se očekivalo  da će zaobići malenu Srbiju koja je iz feudalizma upala u komunizam a i iz komunizma   preko pogrešno shvaćene i zloupotrebljene tranzicije, uz “potporu i  pomoć”   MMF i Svetske banke,  uskočila u  kvazi neoliberalizam,  pokazujući  da  upravljanje sudbinom nacije mogu preuzeti ne samo vlasnici kapitala već i nosioci  političkih funkcija koji  uzurpacijom vlasti i  zloupotrebom ovlašćenja  (u prevodu korupcijom i kriminalom) postaju  vlasnici (sumnjivog) kapitala te štiteći svoje interese dokazuju i rade u prilog  tvrdnji  onih koji  neoliberalizam smatraju eufemizmom za fašizam,  ipak se  dogodilo  da  se, voljom moćnih i velikih,  ideologija koja bi, na prvi pogled,  trebala da se bori protiv eksploatacije i brani prava slabih i potčinjenih,  zapratila  i u Srbiji  kao marksizam “bez brkova i brade” koji parolu  “proleteri svih zemalja, ujedinite se “ menja u  “ gejevi svih zemalja, ujedinite se”.

Da Vas podsetimo:  Vrhovnikov „alibi opozicionar“ Boris Prvi Lepi

Srbima se ideologija  nameće  preko  sprovođenja odredaba  Konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatije kao Istanbulska konvencija (u daljem tekstu IK)  a “napredna” vlast u Srbiji pod zvučnom i izlizanom floskulom „Evropa nema alternativu”  dokazuje da je među najvećim Evropljanima, bar kada je u pitanju donošenje i primena propisa koji  ograničavaju prava građana da svoj  život organizuju u skladu sa svojom tradicijom, verom i pozitivnim zakonskim propisima  koji regulišu ta  prava i ponašanja u svim životnim segmentima,  pa smo  svedoci aktivnosti  u vezi sa usklađivanjem zakonske (pravne) regulative Republike Srbije po obavezama preuzetim ratifikovanjem IK. Izvršene su izmene Krivičnog zakonika (Sl. glasniku RS“, br. 94/2016 od 24. novembra 2016. god. izmene stupaju na snagu 1. juna 2017. гodine),  donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici  (Sl. glasniku RS“, br. 94/2016 , primenjuje se od 01.06.2017. godine) a očekuje se usvajanje zakona koji definiše uvođenje rodne ideologije i, u skladu sa tim, i izmene građanskog zakonika.

Zarad uticaja koje ratifikovanje i primena  IK ima na naš život, nemojte  mi zameriti što ću, u vezi sa istom, podsetiti na nekoliko detalja.

Istanbulska konvencija je akt Saveta Evrope  koji ima status međunarodnog ugovora (što znači da je pravno jači od odredaba nacionalnih zakona)  u kome je  uloga  države  jasno definisana  i obavezujuća i podleže međunarodnoj kontroli i osudi. Kontrola se ne odnosi samo na usklađivanje  zakonskih okvira koje propisuje IK već  i  na područja  delovanja od opšteg nacionalnog  i javnog značaja kao što je obrazovanje odnosno školstvo, medijska  aktivnost, antidiskriminaciona politika i sl.

Ono što treba istaći je činjenica da je IK  prvi međunarodni ugovor u istoriji Saveta Evrope  u čijem sastavljanju nisu učestvovale države članice već je tekst  pripreman od grupe „stručnjaka“  a države  članice su samo imale mogućnost da finalni tekst  prihvate ili ne.

Da Vas podsetimo:  Dačićeva „Sledeća tri dana“

Konvencija o sprečavanju  i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici usvojena je od Saveta Evrope 07.aprila 2011. godine  a otvorena za potpisivanje od maja 2011. godine u Istanbulu (zato je dobila naziv Istanbulska konvencija) a stupila je na snagu  2014. godine

Od 47 evropskih država koje su članice Saveta Evrope,  Konvenciju nisu potpisale samo tri države – Rusija, Azerbejdžan i Jermenija. Ali od tih 44 potpisnica samo je 28 ratifikovalo Konvenciju. Konvenicju NISU ratifikovale  Velika Britanija, Švajcarska, Bugarska , Češka , Grčka, Mađarska, Island, Irska, Litvanija, Letonija, Lihtenštajn, Luksemburg, Moldavija, Slovačka, Makedonija i Ukrajina  (Podaci  sa tportal.hr , tekst Ante Srzić , 28.11. 2017 , Borba protiv nasilja nad ženama)

Republika Srbija je Konvenciju  potpisala u aprilu 2012. godine  a Skupština Srbije ratifikovala 31.oktobra 2013. godine. Na snagu je stupila  01.avgusta 2014 godine.

Govoreći o tekstu IK, činjenica je da Konvencija  daje  izvesna rešenja  za suzbijanje nasilja   i pokreće  širu  zajednicu  na  angažovanje  oko rešenja    objektivnog i sve tragičnijeg problema nasilja nad ženama  ali,  način definisanja  nasilja  odnosno označavanje muškaraca kao isključivih krivaca  i počinioca nasilja  u porodici i uopšte, postupak praktične primene,  izvora finansiranja,  kontrole sprovođenja  odredaba Konvencije i  onoga što bi se u tekstu moglo samatrati kao  prevencija  ( pre svega mislim na uticaj u obrazovanju dece  i medijsku aktivnost )  daje  veliku mogućnost zloupotrebe,  pre svega kroz mogućnost   proizvoljnog  tumačenja pojedinih odredaba  i uvođenja  ideologije  uokvirene u rodnu ravnopravnost i rodni identitet  i nametanja te Iideologije  građanima ali i deci  u obdaništima, školama i putem  medijima, kako bi se uticalo na njihov psihološki razvoj i formiranje identiteta.

Priupitajmo se,  kako bi nazvali nastojanje da se putem neke konvenicje i zakona  nekome nameće identitet, pogotovo ako se taj  identitet uslovljava  i određuje isključivo i samo prema   seksualnoj orjentaciji ili opredeljenosti???

Jednostavno, dobili smo situaciju u kojoj se realni i ozbiljni  problemi društva  tendenciozno uglavljuju u pogrešan koncept i  ideologiju i kroz stvaranje zabune preko  subjetivnog tumačenja   tradicionalnog odnosa muškaraca i žene  počinje  sa sprovođenjem terora nad tradiconalnim moralom, odgojem, seksualnošću,  naukom, istorijom, sportom . Uz sve navedeno,   kroz tzv. borbu protiv homofobije  poništavaju  se   principi   demokratije, slobode  mišljenja i govora  a, realno posmatrano,  marginalne  društvene grupe  sprovode medijski i pravni   teror nad  većinskim  delom  populacije, mašući  svojim infantilnim ( i neobjektivnim) osećanjem neprestane žrtve kao društvenom  atomskom bombom  te, uz pomoć  uvek budnih  i dobro plaćenih organizacija stranog uticaja, nastoje  da nametnu   cenzuru  tragičnog stepena  kao u vreme makartizma  u Americi ili  staljinizma u SSSRu.

Da Vas podsetimo:  ANALIZA JEDNE POLITIČKE PROŠLOSTI: ALEKSANDAR VUČIĆ

IK po prvi put u našem društvu;

  • uvodi termin rodnog identiteta, svodeći rod na subjektivni doživljaj nezavisan od pola kao biološke kategorije ( IK,Čl.3 tačka c / rod“ označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje dato društvo samtra prikladnim za žene i muškarce )
  • ističe odvojenost pola i roda  (čl.4 st. 3/  Strane se obavezuju da obezbede primenu odredbi ove konvencije, posebno mera zaštite prava žrtava, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su: pol, rod, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili neko drugo mišljenje, nacionalno ili društveno poreklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje, seksualna orijentacija, rodni identitet, uzrast, zdravstveno stanje, invaliditet, bračno stanje, status migranta ili izbeglice, odnosno neki drugi status.) i
  •  obavezuje stranke potpisnice i da – kulturu, običaje, veru i tradiciju, u mjeri u kojoj se razlikuju od načela i TUMAČENJA   Konvencije, odnosno koja se temelje  na „stereotipnim ulogama žene i  muškarca“ moraju potčiniti ciljevima Konvencije.

(Član 12 stav 1  Strane se obavezuju da preduzmu neophodne mere u promociji promena društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca s ciljem iskorenjivanja predrasuda, običaja, tradicije i drugih praksi, koje se zasnivaju na ideji inferiornosti žena, odnosno na stereotipnim ulogama žena i muškaraca.

(Čl.12 st.5   Strane obezbeđuju da se kultura, običaji, religija, tradicija ili takozvana „čast“ ne smatraju opravdanjem za bilo koje delo nasilja obuhvaćeno Konvencijom.)

I dolazimo do osnovnog problema a to je da u tekstu IK nije definisano  šta se to smatra “stereotipnom ulogom žene i muškaraca” jer se to, verovatno, podrazumeva. Ali ono što se definitivno, i apsolutno, ne podrazumeva a što polako ulazi u praksu sprovođenja odredaba IK, je  maltretiranje  građanstva subjektivnim stavovima u vezi sa tumačenjem i zloupotrebom  nedorečenosti teksta do te mere da  se i osnovne, temeljne  porodične uloge  poput majčinstva i očinstva   u tradicionalnoj porodici smatraju nepoželjnim stereotipima, a muško-ženska relacija odnosa zasnovana na  biološkim odrednicama, verskim tumačenjima, istorijskom razvoju kulture odnosa žensko–muško sve češće je stigmatizovana kao ograničavajuća, diskriminatorska i nepoželjna  „tradicija”.

Ali, ali, ali, realnost  koju  protežiraju aktivistkinje pobija rodnu ideologiju kao političko i  društveno korisno rešenje. To tradicionalno po feministkanjama  podrazumeva mušku supremaciju  i neravnopravnu i potčinjenu ulogu  žena  a nametanjem i uvođenjem rodnog identiteta, u kome se biološki pol može zameniti subjektivnim osećajem,  postiže se  neutralizacija   moći i dominacije koju  muškarcu daje  tradicionalna uloga u skladu sa polom,  ali kako to navode i neke queer feministkinjePrimena rodnog identiteta može ukloniti neke probleme na ličnom nivou pojedinca ,ali to nije političko rešenje… jer otežava rešenje za sve, pa i za osobe koje su u tranziciji [roda], jer   princip te tranzicije se temelji na  kulturalnim, ekonomskim i političkim  implikacijama biološkog  „roda“  i tako ih osnažuje i potencira umesto da ga osporava. (Hanisch, Carol et al. „Forbidden Discourse: The silencing of feminist criticism of gender,“ FeministUK, WordPress.12 August 2013.)

Gordana Sekulić

_______________

Razmišljanja i dileme prosečne Srpkinje (2)

 

1 KOMENTAR

  1. BRAVO.Sve rečeno i objašnjeno,do detalja.Sad se jasno vidi,da sve bandere koje imaju treba popuniti sa bagrom.Samo da ne bude sutra,kao mi to nismo znali,sad je sve objašnjeno.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime