Razumevanje politike

2
1547

Kad bi postojao test političke inteligencije, on bi morao da sadrži sposobnost prepoznavanja geopolitičkih trendova

„Identitet interesa najsigurnija je veza, jednako između država kao i pojedinaca.“
Tukidid

Nedostatak praktične svesti o tome kako stvari zaista funkcionišu „izvan papira“, politiku u jednom delu javnosti često premešta u idealizovanu arenu, sa malo ili bez ikakvog kontakta sa surovim političkim svetom. Eventualno teorijsko znanje u tom smeru daje u potpunosti neosnovano samopouzdanje, koje dalje dovodi do nerazumevanja elementarnog funkcionisanja političkog procesa i rezultata koje on isporučuje u realnom životu. Razilaženje između realizma i idealizma stvorilo je čitav niz političkih ideologija i viđenja društvenih odnosa koji nas okružuju. Međutim, u srži politike nalaze se interes i ograničena priroda moći.

Politika u smislu demokratskog institucionalizma najkomplesnija je delatnost u društvenoj sferi koju su ljudska bića iznedrila, a država njen najsofisticiraniji proizvod. Posmatrano kroz realističku prizmu, osnovna jedinica građe i funkcije politike je interes. Interes svake države, institucije, kompanije ili pojedinca je da maksimizuje svoju moć i stekne što veću dobrobit i prestiž. Na tom putu subjekti koji teže ostvarivanju interesa koriste sve raspoložive mehanizme da zaobiđu uspostavljena „pravila igre“ i iskoriste date okolnosti u svoju korist. U politici u širem i procesu odlučivanja u užem smislu ključnu ulogu usmeravanja procesa igraju politički aktivni pojedinci, bilo u političkim strankama, organizacijama civilnog društva ili medijima. Neaktivan pojedinac nije relevantan za politiku, on politički ne postoji.

Na međudržavnom planu, de facto nepostojanje centralnog autoriteta koji bi bio snažniji od država i imao mehanizme da ih prisili na određeno poželjno ponašanje čini da one koegzistiraju samo u domenu ravnoteže snaga. U unutardržavnim odnosima, gde su ključni igrači institucije i pojedinci, neprikosnoveni autoritet države u domenu primene sile i institucionalni dizajn koji u većoj ili manjoj meri omogućava da se participira u procesu donošenja odluka igraju ključnu ulogu koja određuje krajnje rezultate. Kako je količina moći ograničena, jedini način je da država, jačajući sopstvene kapacitete, istovremeno slabi druge države. Osnovni cilj države je opstanak, i one se vode njime, a ne moralnim načelima. Suština delovanja države kao entiteta u međunarodnim odnosima je ostvarenje nacionalnog interesa, pa je, prema toj formuli, nacionalni interes jednako moć. U domenu borbe za sticanje moći države koriste ekonomiju, odbrambene faktore i razumevanje geopolitike.

Da Vas podsetimo:  NA BLAGOVIJESTI VELIKI SKUP U BEOGRADU I POTPISIVANjE PETICIJE O GENOCIDU NAD SRBIMA

1.
Međunarodno pravo je bez izuzetka u službi sile, pa su jedina garancija bezbednosti države značajni faktori odvraćanja. To mogu biti u prvom redu oružane snage, sposobnost projekcije njihove moći na velike udaljenosti, ali i sposobnost države da svojim eventualnim krahom izazove negativne eksterne efekte u toj meri da se potencijalnom agresoru ne isplati da je na bilo koji način ugrozi.

Države imaju obaveštajne službe, ofanzivnog i defanzivnog karaktera. Defanzivne obaveštajne službe služe za odbranu od ugrožavanja ustavnog poretka i stabilnosti, dok se ofanzivne koriste za mešanje u unutrašnje poslove drugih država i ostvarivanje interesa unutar njih. Osnovni cilj ofanzivne službe je da eksploatiše i podjarmi stranu državu interesima sopstvene. Priroda stvari je da je država protiv toga da ona neprijateljska bude stabilna, ujedinjena i da se razvija.

Što je država razvijenija, ona je samim tim suverenija, i ima obrazovanije stanovništvo koje je u stanju da prepozna nacionalni interes. U tom kontekstu države podržavaju političke elite, organizacije i pojedince čija politika odgovara interesima te države, podgrevaju lokalne i regionalne konflikte i koriste sve poluge moći koje im stoje na raspolaganju kako bi se pozicija suparničke države poljuljala i oslabila, a za račun sopstvenog interesa.

2.
Ekonomija je uvek nadgradnja politike i kreće se u okvirima koje ona zada. Interes razvijenih zemalja je premestiti proizvodne kapacitete prljavih tehnologija u zemlje gde je jeftina radna snaga kako bi se uvozili jeftini gotovi proizvodi, a izvozile skupe usluge, uz izbegavanje strogih ekoloških regulativa koje te zemlje po pravilu imaju i sprovode. Interes onih manje razvijenih je da „mrvice sa stola“ najrazvijenijih iskoriste za sopstveni razvoj i pokušaj sustizanja životnog standarda onih srećnijih u globalnoj raspodeli karata.

Razvijene države na takve aranžmane pristaju isključivo onda kada slabije uspeju da obavežu na često nepovoljne ugovorne odnose koji omogućavaju pomenuti izvoz skupih usluga, bilo dvostrano ili višestrano. Države obezbeđivanjem životnog standarda građanima i raznih drugih benefita obezbeđuju njihovu lojalnost, bilo kroz jasno definisane tržišne odnose definisane zakonom, bilo kroz beskonačno mnogo verzija klijentelističkih odnosa koje karakterišu one manje uređene sisteme.

Da Vas podsetimo:  Kad se vrati Nacionalna garda Ohaja, ili: Čemu služi Dan Amerike u Skupštini Srbije

Politika ekonomskim procesom unutar i izvan države upravlja političkim i ekonomskim sredstvima. Ekonomske poluge su fiskalna i monetarna politika, uz pomoć kojih država svoje proizvode i usluge može učiniti konkurentnijim u odnosu na strane, kako iznutra, tako i spolja. Političkim odlukama ekonomski procesi mogu biti usmeravani zakonodavnom aktivnošću, regulacijom tržišta, ograničavanjem međunarodne trgovine carinama i necarinskim barijerama, kao i međudržavnim ugovornim odnosima.

3.
Pravilnosti geopolitike kao bazične naučne discipline prave nepremostivu razliku između onih koji suštinski poznaju i razumeju politički proces i onih kojima njeni aksiomi ništa ne predstavljaju. Kada bi postojao test političke inteligencije, on bi u svojoj osnovi morao da sadrži sposobnost prepoznavanja geopolitičkih trendova. Ključna merila po kojima se političkoj eliti sudi je svest o kontinuitetu, sposobnost za razmišljanje više koraka unapred, svest o tehnološkim promenama i pravilna percepcija pozicije u kojoj se subjekat nalazi.

Sublimiranje ova četiri faktora daje uvid u geostratešku poziciju države, i samim tim predočava potencijale i mogućnosti za njeno spoljnopolitičko delovanje i praćenje sopstvene formule razvoja.

* * *

Ovako posmatrana politika je društveni okvir. U tom okviru deluju i snalaze se pojedinci, institucije i države, koji na različitim nivoima i sferama preklapanja interesa teže da ostvare što veću moć. U zavisnosti od nivoa izgrađenosti institucija sistema, ekonomske razvijenosti, kao i nivoa političke svesti uopšte, ova kontinuirana borba dovodi do dobrih ili loših rezultata. Nezavisno od i dalje aktuelnih političkih ideologija, borba u svakom sistemu na svetu svodi se na obračun suverenista i onih koji su zarad ličnih lukrativnih interesa spremni da rade u stranom interesu.

Da bi se borilo i izborilo za moral u politici i demokratska načela stara hiljadama godina, neophodno je njeno shvatanje onakvom kakva ona jeste, bez uvijanja. Tek kad se politika percipira na pravilan način, moguće je donositi ispravne zaključke i formulisati politike koje donose rezultate. U suprotnom, pogrešni zaključci proizvode loš životni standard, izgubljene živote i teritorije, i izneverene nacionalne interese.

Da Vas podsetimo:  OSTAJTE TAMO!

Ivan Ristić

www.standard.rs

2 KOMENTARA

  1. Hmmm….politika,politicki stav pojedinca Mora,da bude prihvacen verifikovan od stranke,I saopsten domacin I svetskoj javnosti kao stav,najmanje IO SNS,a kada se cuju ratni bubnjevi onda se sesaziva,kongres,parlamentarnih I registrovanih van parlaentarih stranaka,uz postoanje clana 11 Ustava Srbije.sve,drugacije je diktatura nekog furera.

  2. Невероватно колико стила и учености додаје „перципира на правилан начин“. Једино би боље било „перципира у коректном модалитету“ или, још боље, „компрехендира акуратно мудус – пардон, модус операнди“. И колико је то само лепше од простачког српског „схвата на правилан начин“ или, недајбоже, „правилно схвата“. Ма иди…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime