Fiskalni savet je naveo da bi ovaj budžet mogao biti korak u pogrešnom pravcu. Taj mogući pogrešni pravac ipak nije „eskplozivan“, jer „planirano pogoršanje fiskalnih kretanja nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije“
Rebalans budžeta sada promoviše eksplozivniju fiskalnu politiku. Ovu rečenicu su, kao citat novog predsednika Fiskalnog saveta Blagoja Paunovića, posle sednice Odbora za finansije koja je održana 22. septembra preneli ovdašnji mediji.
Naravno da je reč o lapsusu i da je svako ko je bar jednom otvorio budžet ili izveštaj Fiskalnog saveta znao da ni novi ni stari predsednik te institucije sasvim sigurno nije izgovorio reč eksplozivno, već ekspanzivno. Jer, postoje dve vrste fiskalne politike: restriktivna, kada se deficit smanjuje i kad država štedi i ekspanzivna, kad minus u državnoj kasi raste i kad država troši. Sve između su nijanse, ali je sasvim sigurno da se reč „eksplozivno“ nije našla u izveštaju Fiskalnog saveta.
Ta formulacija nije se našla ni u jednom od najkritičnijih izveštaja Saveta objavljenog u maju 2012. godine, već je biranim rečima saopšteno da Srbiji preti bankrot. Ton je bio sledeći: „Srbija klizi prema krizi javnog duga koja može da se dogodi i do kraja ove godine.“
Ali nam ta teška reč „eksplozivno“ koja bi, da je zaista izgovorena, mogla da insinuira da nam preti bankrot, a na koju se niko nije ni osvrnuo, govori koliko su zapravo bile ozbiljne analize zakona o budžetu, koji je „sveto pismo“ ekonomske politike jedne zemlje, iako se danima o rebalansu raspravljalo u Narodnoj skupštini.
A šta su u priči oko rebalansa činjenice? Činjenica je da je budžet ekspanzivan, da snažno povećava rashode, ali je činjenica i da Fiskalni savet navodi da bi ovaj budžet mogao da bude korak u pogrešnom pravcu. Taj potencijalni pogrešni pravac, sudeći prema izveštaju Saveta, ipak nije eskplozivan.
„Planirano pogoršanje fiskalnih kretanja, ipak, nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Šta je, onda, pogrešan pravac? Prošle, 2023. godine budžet je bio skrojen na pretpostavci da će manjak u kasi biti 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što svi građani i privreda stvore za godinu dana. Rebalansom je minus smanjen na 2,8 odsto da bi na kraju, u završnom računu, bio još manji i iznosio 2,2 odsto.
Ovim prekrajanjem se deficit u budžetu povećava sa 2,2 odsto na 2,9 odsto. Sudeći po prihodima, koji su planirani oprezno, moguće je da će ponovo deficit u završnom računu biti manji, ali ovim budžetom se snažno povećavaju javne investicije, sa 467 na 570 milijardi dinara, što je skoro sedam odsto BDP-a. Kad se na to dodaju i lokalne i pokrajinska kasa, javne investicije dostižu čak osam odsto BDP-a i po tom pokazatelju je Srbija već godinama zaredom lider u regionu. Ali je još u prethodnom izveštaju Fiskalnog saveta izražena sumnja da su ulaganja u infrastrukturu iscrpila svoj pozitivan efekat na privredni rast.
Novi izveštaj, stare primedbe
U novom izveštaju Fiskalnog saveta koji potpisuje i novi predsednik Blagoje Paunović, nalazi se i stara primedba Fiskalnog saveta, iz izveštaja koji je kao predsednik potpisivao Pavle Petrović. Investicionu politiku države potrebno je vratiti u uređeni, sistemski okvir, upozorava Fiskalni savet.
Srbija „na papiru“ ima veoma dobre i transparentne procedure za selekciju i upravljanje javnim investicijama, ali najveći deo sadašnjih investicionih projekata države izuzet je iz ovih procedura. To znači da se projekti realizuju bez tendera i po hitnom, postupku.
„Predloženi rebalans, kojim se javne investicije podižu na rekordno visok nivo, uz ambiciozne planove u narednim godinama, još više naglašavaju potrebu za boljim uređenjem i unapređenjem sadašnje politike javnih investicija u Srbiji. U prvom koraku, unapređenje bi trebalo da se odnosi na veću transparentnost.
Poreski obveznici morali bi da budu daleko bolje upoznati sa troškovima (i koristima) velikih državnih projekata, načinom izbora prioriteta, da im se detaljno objasne razlozi velikog probijanja prvobitno ugovorene cene brojnih započetih projekata (Moravski koridor, put Ruma-Šabac-Loznica, Dunavska magistrala i drugo)“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Inače, slična primedba stoji i u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Važno je i to što se sve ove velike kapitalne investicije finansiraju iz kredita, a trenutak za novo zaduživanje na međunarodnom finansijskom tržištu nije povoljan.
Tako su se, na primer, naši dugoročni dolarski papiri na sekundarnom međunarodnom finansijskom tržištu prvog oktobra prodavali uz kamatu od 4,8 odsto do 5,5 odsto, dok su se hartije u evro znaku prodavale uz prinos od 3,7 odsto do 4,8 odsto. To je cena po kojoj naša zemlja trenutno može da se zaduži, što znači da će izdaci za kamate u budžetu za sledeću godinu morati da porastu, a već sada dostižu 185 milijardi dinara, što je oko 1,58 milijardi evra.
O kolikim parama je reč govori i podatak da je to više od ukupnih izdataka za socijalnu i dečiju zaštitu (183 milijarde dinara) i znatno više od subvencija poljoprivredi koje iznose 105,7 milijardi dinara. Uostalom, to se i navodi u izveštaju Fiskalnog saveta.
„Poslednje evroobveznice koje je emitovala država imale su kamatnu stopu od preko šest odsto, a još nepovoljniji su bili krediti koji su se tokom 2024. uzimali od komercijalnih banaka za finansiranje pojedinih javnih projekata (obilaznica oko Kragujevca, saobraćajnica Šabac-Loznica, Dunavska magistrala, Nacionalni stadion).
Kamatne stope na njih kretale su se između osam i devet odsto. Zbog pogoršanja uslova zaduživanja i (apsolutnog) povećanja javnog duga, rashodi republičkog budžeta za plaćanje kamata snažno su porasli u prethodne dve godine – u 2022. su bili 105 milijardi dinara dinara, a rebalansom za 2024. već se projektuju na 185 milijardi, što je rast od skoro 700 miliona evra“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Povećani izdaci
A kad smo kod „eksplozivnog“ i vojne terminologije u budžetu, veći izdaci za odbranu i Ekspo su zapravo glavni razlog zašto su rashodi u kasi povećani.
Pre nego što je zakonom uveden obavezni vojni rok, rebalansom je planiran i novac za regrute – do kraja ove godine u uređenje kasarni za služenje vojnog roka biće uloženo 2,1 milijarda dinara. U planskom delu budžeta, gde se navode i očekivani izdaci za naredne dve godine, piše i da će sledeće 2025. godine u uređenje kasarni biti uložene dodatne dve milijarde dinara. U evrima, to je ukupno 35 miliona.
Ništa od tih izdataka nije bilo planirano prvobitnim predlogom Zakona o budžetu, kao što nije bio planiran ni novac za „rafale“. U prekrojenoj državnoj kasi taj novac krije se iza skraćenice „VnBA“, što znači višenamenski borbeni avioni. Po tom osnovu, ove godine će biti potrošeno 48,59 milijardi dinara (415 miliona evra).
U planskom delu budžeta vidi se da je isto toliko novca planirano i za sledeću, 2025. godinu, dok je plan za 2026. godinu nešto ambiciozniji. Tada će, kako može da se vidi u planskom delu rebalansa, kao treća rata za „rafale“ biti potrošeno 80,97 milijardi dinara, što je 692 miliona evra.
Ukupno, za tri godine, to je oko 1,5 milijardi evra, što znači da ćemo „rafale“ otplaćivati i 2027. godine, jer se procenjuje da ukupan trošak bude veći. Zbog ovih izdataka investicioni deo budžeta Ministarstva odbrane povećan je nekoliko puta: sa 10,89 na 62 milijarde dinara.
Fiskalni savet u svojoj analizi primetio je da su ovi novi izdaci uticali na pravljenje ušteda na nekim drugim projektima, kao i da obrazovanje, zdravstvo i zaštita životne sredine – nisu dobile rast investicija u neophodnom obimu. Uz to, „nije objektivno očekivati da će se u narednom periodu otvoriti veći budžetski prostor za oblasti koje su dugoročno zapostavljene, poput obrazovanja i zaštite životne sredine“, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Skuplji Ekspo i stadion
Još jedno od iznenađenja u ovom budžetu je da je, uprkos tome što se inflacija vraća u ciljane okvire, nešto značajno poskupelo. Troškovi za izložbu Ekspo, u koju je uključen i nacionalni stadion sa pratećom infrastrukturom, su udvostručeni, sa inicijalno planiranih 370 na 710 miliona evra. Takođe, dvostruko skuplja je i pruga koja spaja Zemun polje sa budućim nacionalnim stadionom. Taj rashod povećan je 4,3 na 8,8 milijardi dinara.
Ono što u planskom delu budžeta može da se vidi je i da je nacionalni stadion poskupeo i na duži rok. Sa 333 miliona evra, koliko je planirano da se potroši tokom ove 2025. i 2026. godine, taj izdatak je sada povećan na 487 miliona evra. Na srednji rok su povećani i troškovi za Ekspo: sa 579 miliona, koliko je ukupno bio trogodišnji plan u inicijalnom budžetu, na 753 miliona evra.
Kad se ove dve stavke saberu (i to bez prateće putne i železničke infrastrukture), to znači da su izdaci za Ekspo i stadion u narednom trogodišnjem periodu povećani sa 912 miliona evra na 1,24 milijarde evra.
Iz budžeta može da se vidi i po kojim kamatama se država zadužuje kod komercijalnih banaka za izgradnju nacionalnog stadiona. Tako je jedan deo kredita (13 miliona evra) uzet kod Unikredit banke, a kamata je promenljiva: šestomesečni belibor plus 3,3 odsto. Belibor je inače referentna kamata za pozajmice u dinarima, a šestomesečni je trenutno na nivou od 4,98 odsto. To znači da je ukupna kamata na ovaj dug za nacionalni stadion trenutno veća od osam odsto, što nije malo.
Po istim uslovima država se za nacionalni stadion zadužila i kod banke Poštanska štedionica. Iako je reč o državnoj banci uslovi su isti kao kod komercijalnih banaka, samo je država kod Poštanske štedionice pozajmila nekoliko puta veći iznos – 70 miliona evra.
Ako je to sve tako, kako to da ministar finansija Siniša Mali često ističe da „imamo šest milijardi evra na računu i sve obaveze isplaćujemo u dan i u dinar“? Tačno je da mi imamo te depozite, ali su oni posledica činjenice da se država i pre ovog rebalansa kojim se deficit povećava unapred zadužila. Otuda taj novac na računu.
Uz to, legitimno je i pitanje, ako se očekuje da američki FED i Evropska centralna banka (ECB) smanje kamate, što može da znači i jefitinije zaduživanje, zašto se onda država zaduživala unapred po nepovoljnijim uslovima?
Ipak, ako ovaj rebalans, kako kaže Fiskalni savet, može da bude korak u pogrešnom pravcu, čini se da bi ovaj izveštaj Fiskalnog saveta mogao da bude korak i u dobrom pravcu. Jer, dobro je da sa personalnom promenom na čelu institucije Fiskalni savet i dalje ozbiljno i sa kritičkom distancom analizira budžet.
Fiskalni saveti se i osnivaju svuda u svetu jer poreskim obveznicima treba dobronamerna kritika fiskalne politike. Naročito ako je ekspanzivna. Jer, možda bi mekši ton od onog na koji smo navikli u izveštaju Saveta po naše javne finansije bio najeksplozivniji.
anica :Anica Telesković
