Reč narodne elite – Panel Nacionalne avangarde

0
89
Panel Nacionalne avangarde/Foto:YouTube Screenshot

U sredu, 4. septembra 2019, udruženje „Nacionalna avangarda” održalo je panel-diskusiju na temu narodne i lažne elite u prostorijama „Bioskop Balkan” uz podršku Fondacije „Saša Marčeta“. Na panelu su govorili članovi Saveta „Nacionalne avangarde”: doktorand Nikola Vujinović, doktorand Dušan Radonjić, dr medicine Aleksandar Kobilarov i docent dr Rastislav Stojisavljević. Na početku panela Dušan Radonjić je ukazao na simboliku prostora u kojem se održavala diskusija, budući da je zgrada „Bioskop Balkan” deo kulturnog identiteta Beograda i Srbije. Prostor se trenutno obnavlja i osavremenjuje, uz čuvanje svih elemenata važnih za istorijat same zgrade. To je ideja „Nacionalne avangarde”: određivanje istinskih vrednosti u prošlosti i njihovo projektovanje u savremenost i budućnost.

Nikola Vujinović je otvorio diskusiju govoreći da je put „Nacionalne avangarde” stalni put dijaloga o važnim pitanjima – identiteta, kulture i institucija. Direktan povod za organizovanje panela je tekst predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića („Politika”, jul 2019) koji je aktuelizovao problem sukoba elita u Srbiji, i na taj način dao potvrdu ispravnosti i svrsishodnosti dvogodišnjih aktivnosti Avangarde. Vujinović je izdavajio dve vrsta elita u našem društvu: narodne i lažne elite (pseudoelite). Društvo ne može da napreduje bez elite, ali uz postojanje dijaloga. A Nacionalna avangarda želi da ukaže na razlikovanje interese naroda, u odnosu na interes lažne elite.

– Razlika između narodne i lažne elite leži u njihovom odnosu prema zajednici i odnosu prema prema kulturnim razlikama koje postoje u svakom društvu. Narodna elita će potčiniti sopstveni interes kolektivnom, dok će lažna elita interes zajednice staviti iza ličnog, koristeći interes zajednice da bi ostvarila lični – rekao je Vujinović. Sa druge strane, uloga istinske elite u društvu je prosvetiteljska. Ona će nastojati da kulturni jaz između različitih delova stanovništva umanji, dok pseudo elita koristi taj jaz da zaštiti svoju privilegovanu društvenu poziciju. Ovakvo ponašanje je, kaže Vujinović, postalo paradigma, te u leksici preovlađuju izrazi poput „svinjoidi”, „svinjsko društvo”, „krezuba Srbija“ i sl. Nažalost, ovakvo ponašanje se može označiti čak i kulturrasističkim. On je potom istakao da kod lažne elite postoji jedan objektivno elitni segment. Elitno je njihovo postojanje kao grupe, koja ima svest o pripadnosti toj skupini iz koje proizilazi svest o potrebi solidarisanja, saradnje i zajedničke odbrane interesa. Međutim, odavde se ide u ekstrem – politizaciju svakog dešavanja kao vid odbrane svojih privilegija.

Dušan Radonjić je u svom izlaganju ukazivao na 2 međusobno povezane osobine psudo elite – nedostatak nadprosečnog kvaliteta i nedemokratska priroda. Pseudo elita nije elitna jer je čine prosečni kulturno-naučni radnici i stvaraoci, koji svoju profesionalnu potvrdu ne mogu da nađu van granica Srbije. Totalitarna priroda pseudo elite proističe iz karakteristika državnog sistema u kojem je ona ponikla. A to je državni sistem komunističke Jugoslavije, u kojem je upravljanje kulturom bilo zatvoreno, nedemokratsko, i pod strogim ideološkim nadzorom. U ovom sistemu kultura je bila šraf jedinstvenog mehanizma sa jasnim političkim zadacima. Paradoks je što i posle raspada socijalističke Jugoslavije i propasti ideologije komunizma u Evropi, pseudo elita teži da ostvaruje iste društvene i političke zadatke. Još važnije, zadržala je iste metode borbe protiv neistomišljenika. A to je stvaranje društvenog pritiska na pojednica i grupe kroz fabrikovanje neistina u javnosti, različiti oblici političkog nasilja, guranje na društvenu marginu, stereotipizacija, itd.
Aleksandar Kobilarov je govorio o političkim napadima, neistinama, i uvredama upućenim „Nacionalnoj avangardi” kao udruženju, ali i njenim članovima pojedinačno. Cilj agresivnog ponašanja pseudo elite bio je povlačenje i nelagoda, ali je prevladala snaga poverenja i prijateljstvo članova udruženja. Nacionalna avangarda je ostala proaktivna i kreativna, usmeravajući svoju energiju u nove vidove društvenog angažmana.

Rastislav Stojisavljević je svoje izlaganje započeo pitanjem o nacionalnom identitetu, ističući postojanje dveju struja: ona koja zatire nacionalni identitet i ona koja razvija novi nacionalni identitet. „Nacionalna avangarda”, u duhu druge pomenute struje, svoje delovanje bazira na tri stuba: (1) ideološkom, (2) praktičnom, političkom i društvenom i (3) subjektu Nacionalne avangarde. Stojisavljević je istakao da avangarda kao pojam ne stoji u imenu kako bi opisala status članova Udruženja, već se ovim pojmom označava progres nacionalne ideje.

Sekretarijat Nacionalne avangarde

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime