Reforma zdravstva: Bez preseljenja bolnica i otpuštanja lekara

0
280

Natalija Jovanović

Ko je pisao, koliko je plaćena i šta donosi nova reforma zdravstva, koja je studente i lekare isterala na ulice tokom korone

Studentska poliklinika u Beogradu, Specijalna bolnica Sveti Sava kao i reumatološke bolnice u Beogradu i Novom Sadu neće biti preseljeni niti će njihovi radnici biti otpušteni – tvrde izvori BIRN-a uključeni u izradu masterplana za reformu zdravstva, koji je proteklih dana izazvao veliko nezadovoljstvo lekara i pacijenata.

Umesto toga, plan predviđa dve vrste spajanja – institucionalno i funkcionalno – ukupno desetak beogradskih bolnica i drugih zdravstvenih ustanova širom Srbije.

Institucionalno spajanje podrazumeva da se od više zdravstvenih ustanova napravi jedno pravno lice, dok funkcionalna integracija znači da ustanove nastavljaju da postoje kao dva odvojena pravna lica, ali mogu da naprave ugovore u kojima će razmenjivati zaposlene, opremu i sarađivati na neki način.

“Ključ će biti u optimizaciji menadžmenta”, kaže izvor BIRN-a koji je radio na izradi ovog plana. “Kada spojite tri institucije u jednu, vi nemate tri direktora nego jednog, nemate devet pomoćnika nego tri”, objašnjava on.

Na pitanje da li to znači da će u menadžmentu biti otpuštanja, izvor kaže da neće, već će oni dobiti drugačije zadatke.

Masterplan predviđa i da bi pojedini lekari koji nemaju dovoljno pacijenata u matičnoj ustanovi mogli da putuju kao ispomoć u druge ustanove istog regiona. Tako bi specijalisti iz manje opterećenih specijalističkih bolnica odlazili na teren u domove zdravlja, dok bi na nekom drugom mestu lekari iz domova zdravlja dolazili u bolnice sa većim brojem pacijenata i tako sticali dodatno iskustvo.

Planirano je da ceo proces reorganizacije bude sproveden u tri faze, od kojih bi se poslednja završila u narednih petnaest godina.

Ova reorganizacija medicinskih ustanova u Srbiji biće urađena na osnovu masterplana u zdravstvu koji su za potrebe Ministarstva zdravlja izradile konsultantske kuće Delta House iz Hrvatske, IBFinternational consulting iz Belgije i udruženje NALED iz Srbije.

Posao im je poveren 2019. godine, a plaćen im je 824,151  evra iz kredita Svetske banke.

Master plan se sastoji iz dva dokumeta i oba su na Internetu dostupna javnosti. Prvi je Nacrt Strategije optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite Republike Srbije i smernice za izradu Plana razvoja zdravstvene zaštite do 2035. godine, a drugi Nacrt Plana mreže ustanova zdravstvene zaštite.

Iako su dokumenti javni i dalje je dosta nedoumica o suštini reformi, što je dovelo do protesta lekara i studenata prošle nedelje koji strahuju da bi ovaj plan mogao da dovede do gašenja Studentske poliklinike.

Da Vas podsetimo:  Preminuo bubnjar Dragoljub Đuričić

Slična strepnja postoji i u drugim ustanovama koje se pominju u ovim dokumentima.  Da ih čeka selidba razumeli su i na Institutu za reumatologiju u Beogradu, Specijalnoj bolnici za reumatske bolesti u Novom Sadu, Specijalnoj bolnici Sveti Sava…

Kako masterplan predviđa sažimanje više zdravstvenih ustanova u jednu ili grupisanje manjih u veće centre, zdravstveni radnici sumnjičavi su da se iza svega krije privatizacija objekata pojedinih ustanova. Sumnje dodatno pojačava činjenica da se pojedini objekti nalaze na ekskluzivnim lokacijama poput Studentske poliklinike u Krunskoj i specijalne bolnice Sveti Sava na nedavno otvorenom Savskom trgu.

Izvor BIRN-a uključen u izradu pomenutih dokumenata uverava da ekspertski tim koji je pisao strategije ni u jednom trenutku nije razmišljao o gašenju, odnosno preseljenju ustanova u druge, kao ni o otpuštanju radnika, već da je ideja bila bolja organizacija postojećih resursa.

“Nije plan da se bilo ko otpusti. Nije cilj ušteda zato što mi već jako malo dajemo za zdravstvo, već da se taj novac koji dajemo bolje iskoristi”, kaže isti izvor.

Na primeru Studentske poliklinike u Beogradu izvor BIRN-a objašnjava da plan ne predviđa ” da studenti idu u Dom zdravlja Vračar, nego da pacijenti iz doma zdravlja počnu dolaze u Studentsku polikliniku”. On dodaje da se “lekari bune zato što će morati više da rade.”

Dr Mila Paunić, pomoćnica direktora Studentske poliklinike kaže da nikada nisu dobili ovakve informacije iz Ministarstva zdravlja. Kako kaže, predlog poliklinike je bio da se poveća starosna granica pacijenata koji dolaze na pregled sa 26 na 30 godina i da se delatnost proširi otvaranjem savetovališta za mlade iz različitih oblasti.

Zaposlena u Specijalnoj bolnici Sveti Sava u Beogradu, koju zatičemo ispred ove ustanove, kaže da je za selidbu čula pre dva dana na jutarnjem sastanku. Prema planu, ova bolnica bi trebalo da se integriše sa Kliničkim centrom Srbije.

“Ovo se desilo odjednom, u vrlo kratkom roku. Uopšte nije bilo najave da se radi o jednom ovakvom vidu racionalizacije”, ovako situaciju vidi direktor jedne bolnice koja bi prema planu trebalo da bude spojena sa kliničkim centrom.

Da Vas podsetimo:  Šapić je ocenio da je idealan budući gradonačelnik Beograda i malo nas je sramota

Plan je nejasan, kako kaže direktor koji je želeo da ostane anoniman, pa ne zna da li će zdravstvena ustanova u kojoj radi biti ugašena ili preseljena i dodaje da se “podaci skupljaju već par godina, ali su to predstavili sasvim drugačije, kao razacionalizaciju u smislu upravljanja sredstvima”

Sličan stav deli i dr Mila Paunić, pomoćnica direktora Studentske poliklinike navodeći da je “neprimereno ulaziti u radikalne promene u godini korone.”

Marina Mijatović iz Pravnog skenera navodi da njoj tekst objavljenih dokumenata “izgleda kao da ćemo menjati pečat i naziv ustanove”.

“Nisam optimistična da će ovo da donese bolje uslove pacijentima“, kaže ona za BIRN navodeći da zdravstvene reforme treba da pruže efikasnije zdravstvo iz ugla pacijenta, ali da ona to u objavljenim dokumentima ne vidi.

Reforma predviđa sažimanje više zdravstvenih ustanova u jednu ili grupisanje manjih u veće centre / Foto: Unsplash

Šta piše u planu

Dokument koji je uneo veliku zabrinutost među lekare, sestre, ali i menadžment u zdravstvu predviđa novu teritorijalnu organizaciju zdravstvene zaštite kroz pet regiona sa centrima u Novom Sadu, Beogradu, Užicu, Kragujevcu, Zaječaru i Nišu.

Svaki od regiona dobio bi “centre javnog zdravlja, hitne medicinske pomoći, transfuzije, hroničnih psihijatrijskih oboljenja, hroničnih plućnih i drugih hroničnih oboljenja, dugotrajnog lečenja, rehabilitacije kao i apotekarske delatnosti”, navodi se planom.

Govoreći o nejasnoćama masterplana Marina Mijatović iz Pravnog skenera navodi primer spajanja zdravstvenih ustanova borskog okruga gde bi pacijenti bili usmereni ka jednom regionalnom centru, zbog viška kapaciteta i malog broja stanovnika. Mijatović ukazuje da nije jasno šta spajanje četiri zdravstvena centra u jedan znači za pacijente.

“Da li će svi pacijent iz Negotina, Majdanpeka, Kladova i Bora fizički morati da idu u Bor i koje zdravstvene usluge oni dobijaju u mestima u kojima žive”, pita se i dodaje da su autori plana to morali jasnije da objasne.

Ono što je takođe nejasno, a što ističe Mijatović iz Pravnog skenera, jeste uključivanje privatnih zdravstvenih ustanova u sistem zdravstvene zaštite.

“Veoma je važno pitanje regulisanja ugovora između privatnog zdravstvenog sektora i Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO)”, kaže ona i zaključuje da se “kapaciteti zdravstvenog sistema ne mogu meriti uključivanjem i privatnog sektora, ako se zdravstveno osiguranje ne može primeniti za državne i privatne ustanove. ”

Još jedno sporno mesto za Mijatović ostaje reforma RFZO koja se planom odnosi samo na mesne nadležnosti filijala.

Mijatović se pita da li je novom teritorijalnom raspodelom nadležnosti uskraćeno pravo pacijenta da bira, odnosno da RFZO neće izdavati upute pacijentima koji iz Šapca žele uslugu da dobiju u zdravstvenoj ustanovi u Nišu, na primer.

Da Vas podsetimo:  Zoki nije bedak

Mesečno izdvajano 68.000 za izradu plana 

Ugovori o izradi masterplana vredan je 825.000 evra, a zaključen je 12. septembra 2019. godine. Trajanje ugovora je dvanaest meseci, što znači da je za optimizaciju zdravstvene mreže svakog meseca izdvajano nešto više od 68.000 evra.

Izrada masterplana plaćena je sredstvima iz kredita Svetske banke ukupne vrednosti 40 miliona dolara, pokazuju podaci sa sajta Svetske banke. Izvor BIRN-a koji je radio na izradi masterplana objašnjava da deo novca iz ovog kredita treba da bude utrošen na nabavku medicinske opreme, ali da je uslov za to izrada masterplana.

Svetska banka odobrila je kredit Ministarstvu zdravlja krajem februara 2014. godine, dok je završetak predviđen za kraj decembra 2021. godine.

“Radi se o procesu javne rasprave za nešto što treba dugoročno da uredi mrežu zdravstvenih ustanova u Srbiji“, kaže za BIRN Simo Vuković, konsultant koji vodi projekat Svetske banke.

Vuković je rekao da kao konsultant ne može da daje zvanične izjave i da se za detalje obratimo Ministarstvu zdravlja. Do objavljivanja ovog teksta Ministarstvo zdravlja nije razjasnilo značaj pomenutog dokumenta – da li se radi o projektnom zadatku Svetske banke ili reformi zdravstva kroz domaće zakonodavstvo.

Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pitanja BIRN-a zbog čega je posao izrade masterplana poveren stranom konzorcijumu kada pri Institutu Batut, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Ministarstvu zdravlja postoje sektori koji se bave planiranjem i organizacijom u zdravstvu.

Marina Mijatović iz Pravnog skenera ne vidi problem u tome što su za izradu dokumenta angažovani strani stručnjaci koji imaju iskustva, ali smatra da domaći kapaciteti nisu dovoljno iskorišćeni tokom izrade dokumenta.

Na pitanje BIRN-a da li izrada pomenutog dokumenta vredi 825.000 evra kaže da ne zna kakva je metodologija samog istraživanja, koliko je istraživača učestvovalo, koliko je rada na terenu bilo potrebno za prikupljanje podataka, ali da su davanja od oko 70.000 evra mesečno veoma velika s obzirom da strategija koristi podatke koje bi Institut Batut trebalo da ima u svojim bazama.

Izvor: Birn

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime