Prosečna novinarska plata u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini niža je od proseka primanja u tim zemljama, u Crnoj Gori je u ravni sa prosekom, dok novinari u Sloveniji primaju plate koje su iznad prosečne u toj državi, pokazalo je istraživanje „Ekonomski i društveni položaj novinara: Srbija, region, Evropa“ koje je sprovelo Udruženje novinara Srbije (UNS).
Prema podacima Sindikata novinara Srbije (SINOS), prosečna neto zarada novinara u Srbiji u poslednje dve godine je 300 evra, dok je u istom periodu prosečna neto plata urednika bila 700 evra, navodi se u istraživanju.
Najbolji položaj u Srbiji imaju radnici zaposleni u javnim servisima, prosečna neto plata u Radio-televiziji Srbije (RTS) u 2019. godini bila je 58.809 dinara, što je iznosilo oko 500 evra, i za oko 7 odsto bila je veća od prosečne plate u Srbiji koja je za prošlu godinu prema Republičkom zavodu za statistiku iznosila 54.919 dinara, odnosno oko 470 evra.
Jedna od autorki Ruža Ćirković izjavila je na predstavljanju istraživanja u UNS Press centru da otklon u platama u javnom servisu postoji jer rokovodstvo i deo autora imaju visoke plate, ali je dodala da je to praksa u celom svetu.
U Srbiji generalni direktor RTS-a je u 2015. godini imao mesečnu zaradu od 284.042 dinara, što je oko 2.430 evra. To je za 2015. godinu iznosilo 6,4 prosečnih neto zarada u Srbiji, pokazalo je istraživanje.
U Crnoj Gori je prošle godine zarada generalnog direktora RT CG iznosila neto 2.735 evra mesečno, što je 5,3 prosečne mesečne neto plate u toj državi, dok je u Bosni i Hercegovini u 2018. godini generalni direktor JS FBiH primao neto 2.405 evra mesečno ili više od pet prosečnih plata u FBiH.
„Upoređivanjem plata direktora javnih servisa u regionu sa platom direktora javnog servisa Nemačke, primetila sam da kod nas što više plata zaposlenih pada od proseka države, to se više plata direktora udaljava od proseka što potvrđuje tezu da njihove plate utiču na prosek, a ne novinarske“, naglasila je ona.
Govoreći o platama autora u Srbiji, Ćirković je kazala da je ogroman broj mladih ljudi zainteresovan da pravi karijeru u medijskom sektoru zbog čega ima puno „novinara opšte prakse“ zbog kojih su plate niske.
„Posle 2000. godine i talasa štednje, broj novinara koji rade sve jako se proširio i zato su plate pale. Svuda postoje viškovi novinara, sem novinara specijalista. Od početka dvehiljaditih povećava se broj novinara opšte prakse naročito ulaskom privatnog kapitala, jer privatni vlasnik nije mogao sebi da priušti novinara koji će pet dana da se bavi nekom temom ili koji će da se bavi jednim sektorom“, ocenila je ona.
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović ocenila je da su ekonomski uslovi u novinarstvu u Srbiji veliki problem, da su plate niske, a sindikalno organizovanje slabo.
„Novinari rade za minimalac, ali često i na crno. Često su angažovani honorarno, ali rade i neku drugu vrstu posla van novinarstva kako bi zaradili za život“, kazala je Filipović.
Predsednica SINOS-a Dragana Čabarkapa izjavila je da bi se uradila „velika stvar“ kada bi se novinarske organizacije dogovorile oko potpisivanja kolektivnog granskog ugovora.
„Ovde je 2018. godine formirana radna grupa koja je pripremila Medijsku strategiju, a ja sam bila učesnik radne grupe ispred sindikata i bukvalno sam ugurala na mišiće da u strategiju uđe obaveza uspostavljanja socijalnog dijaloga koji bi vodio ka potpisivanju granskog kolektivnog ugovora. To bi trebalo da bude realizovano do kraja naredne godine. Kako će to biti izvedeno je jako teško reći, mi očekujemo ogromne opstrukcije jer će poslodavci na svaki način pokušati da to spreče jer im ne odgovara“, naglasila je ona.
Član Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ Zvonko Damnjanović izjavio je da je projektni način finansiranja medija omogućio opštinama i gradovima da snize davanja za medije „sveukupno“.
„Mnogo manje finansijskih sredstava ostalo je da se pokriju troškovi. To je dovelo do smanjenja redakcija i prestanka izlaženja nekih tradicionalnih medija“, naglasio je on.
Istakao je da je trenutni način finansiranja smanjio tržište čime su mediji „izmrvljeni“ i više nisu „interesantni“ nekim oglašivačima koji traže veliki tiraž i broj poseta portalima tih medija.
„Posebna je tema pritisak na medije. Lokalni mediji tu najviše trpe jer se na lokalu mnogo više svi znamo. Naši novinari su izloženi svakodnevnim pritiscima“, kazao je on.
Predsednica Sindikata novinara Hrvatske (SNH) Maja Sever ocenila je komentarišući podatake da se plate novinara u Hrvatskoj kreću od 500 do 1.000 evra da se hrvatski medijski sektor nije oporavio od ekonomske krize 2008. godine, da nisu ni plate i da cifra od 1.000 evra nije velika za tamošnje uslove.
„Mislim da su u ovom kriznom razdoblju plate pale. Dodatna je nesigurnost, sve više ljudi radi na ugovorima na određeno vreme, sve više ljudi je prisiljeno da radi u atipičnim radnim uslovima. Nema fiksnog, dugoročnog ugovora koji će zaštiti sigurnost“, kazala je Sever.
Navela je da kolektivni granski ugovor, koji treba da štiti radnička prava, postoji samo u Hrvatskoj radio-televiziji (HRT) i u Novinskoj agenciji HINA.
Sever je rekla da postoji ideja da se formira „javni fond za novinare“, putem kojeg bi se subvencionisale novinarske istraživačke priče, dokumentarno novinarstvo, jačala nezavisna novinarska scena.
Predstavnik Sindikata medija Crne Gore (SMCG) Dražen Đurašković izjavio je da u Crnoj Gori postoji granski kolektivni ugovor za sektor medija, ali da je on iz 2002. godine i zastareo i naveo da je SMCG pokušao da pregovara sa Unijom poslodavaca kako bi se on inovirao.
„Ali, pregovori su prekunuti posle samo godinu dana od strane poslodavaca i izgovor je bio da se mediji među osobom ne mogu dogovoriti oko nekih rešenja, a vi svi znate koliko crnogorska medijska scena polarizovana“, kazao je on.
Naveo je da postoji problem u privatnim medijima gde novinari rade u neregulisanom radnom prosotoru i nemaju jasne opise radnih mesta – više novinara radi isti posao, a plate im se značajno razlikuju.
„Kovid situacije je dovela da se ovi problemi samo prodube. Imamo problem sa prekovoremenim radom, sa nedefinisanjem šta je obaveza svakog radnika a tokom rada od kuće poslodavci nisu obezbedili tehničke uslove, iako su bili oslobođeni plaćanja brojnih stvari“, naglasio je on.
Dodao je Crna Gora dala 700.000 evra pomoći medijima, ali da se ne zna koliko je koji medij dobio novca i kako ga je potrošio, „a najveći problem je da zaposleni u medijima nisu imali nikakvu korist od toga“.
U prilogu je istraživanje UNS-a „Ekonomski i društveni položaj novinara: Srbija, region, Evropa“.
Ž. Stevanović
Izvor: UNS
