Reket i teniska loptica omogućili studije u SAD

Mlada Beograđanka Sandra Maletin već drugu godinu  studira u Americi

ŠTUTGART  Beograđanka Sandra Maletin je već u 7.-oj  godini života otkrila svoju veliku ljubav za tenis. Vrednim, gotovo svakodnevnim treninzima već sa svojih 13, 14 godina stala je u red najboljih juniorki u Srbiji.  Već tada su se javljali menadžeri nudeći svoje usluge pa i finansijsku podršku ako Sandra pristane da igra za neki inostrani klub. „Porodični savet“ koji se sastojao od majke Perse i oca Danila je odlučio da je najbolje da Sandra u Beogradu prvo završi Srednju medicinsku   školu za fizioterapeute pa da onda eventualno krene i u vode profesionalnih igračica tenisa.

Sandra, očigledno vođena nekim urođenim  borbenim nagonom, se nije predavala. Školu je završila na vreme,  sa svojih 18 godina je već bila svrstana među najbolje srpske teniserke -seniorke. Naravno da je bilo razmišljanja kako dalje-  put ka profesionalizmu koji je zahtevao još više treninga, skupe stručne trenere, odlaske na turnire itd. ili -fakultet.

Kako to često biva, na jednom turniru u Srbiji je njenu igru i  njen veliki talenat zapazio je jedan Amerikanac, inače poznati „lovac na talente“.  Reč po reč- i dogovor je brzo sklopljen. Umesto odlaska u profesionalce Sandra i njeni roditelji  su postavili novi cilj –visokoškolsko obrazovanje. Profesionalni tenis je „pomeren“ za neko drugo vreme.

Pomenuti Amerikanac, videvši da  je Sandra sebi postavila druge prioritete , je odmah reagovao i ponudio  pravu mogućnost –besplatne studije na jednom poznatom američkom univerzitetu  i amatersko bavljenje tenisom. Sandra za studije, za stanovanje u jednom od apartmana Univerziteta,  ishranu, osiguranja i džeparac nije morala da uloži ni jedan jedini dolar! Postavljen je samo jedan uslov -da igra za studentsku reprenzetaciju svog budućeg  Univerziteta Bredli (Bradly) u gradu Preoria, udaljenom oko 2 sata vožnje autom do Čikaga!

Nedavno smo  Sandru, danas već dvadesetogodišnju devojku,  sreli u Štutgartu na proputovanju za rodni Beograd. Pošto Sandrin otac Danilo već dugo živi u Štutgartu a majka Persa je ostala u Beogradu jer je želela da Sandra odraste u svom narodu a ujedno se starala o porodičnom biznisu, u Štutgartu  je upriličen prelepi porodični susret. Sandrina mama je doputovala da sačeka ćerku pa su Maletini najzad bili na okupu . Već dva dana kasnije, svo troje je krenulo automobilom u Srbiju.

Posle uspešno završene prve godine fakulteta i dobrim početkom  druge godine studija, Sandra je poželela da Novu godinu proslavi u svom Beogradu. – Kaže, Amerika je prelepa, odlično sam primljena, stekla sam  puno prijatelja iz više nacija koje studiraju na mom fakultetu i žive u istom, kako Amerikanci nazivaju studentsko naselje –kampu- ali Beograd je Beograd!

I studije i tenis joj idu odlično od ruke, njen univerzitetski tim  je momentalno na trećem mestu „konferencje“ kojoj pripada 12 ekipa. Nada se još boljem plasamanu  i ulasku u još jaču –nazovimo to po evropski, ligu. Njen glavni plan je da na vreme završi fakultet a kasnije će videti  da li će nastaviti poslediplomske studije kako bi eventualno doktorirala. „Stari san“ -profesionalno igranje tenisa na velikim turnirima, kaže, sanja još uvek.  Dok ne završi fakultet prednost daje amaterskom tenisu i- studijama! Ali nam reče da ni sa 23 ili 24 godine, kada završi studije, nije kasno da umesto bavljenja naukom  krene u profesionalne vode!

Poželeli smo joj divan boravak u Beogradu  i dalji uspeh i na studijama i na teniskim terenima!

P. Rakočević