Rekonstrukcija vlade razvodnjava odgovornost

Na političkoj sceni Srbije praktično nema odmora. Glasovi na nedavnim beogradskim izborima još nisu ni prebrojani, a srpska javnost već je dobila novu temu za medijske spekulacije: rekonstrukcija vlade Srbije.

Ciklična praksa poznata je odranije i odvija se na već uhodan način: glasine o vanrednim izborima – predizborna kampanja – izbori – rekonstrukcija vlade – glasine o vanrednim izborima… I za sada se pokazuje da takva praksa daje rezultat kakav vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i želi: stalne političke tenzije koje u suštini guraju u drugi plan bilo koji realan problem.

Ako imate vladu i parlament koji su konstantno u nekakvom „v.d. stanju“, jer su na stalnoj izbornoj proveri, na neki način se razvodnjava i politička odgovornost. Uvek, naime, može da se kaže da Srbiju čeka nova vlada ili novi parlament koji će ispraviti sve greške iz prethodnog perioda. Nema, dakle, te brljotine vlasti koju neće prekriti nova ili bar rekonstruisana vlada, ili novi, lepši i bolji parlament.

Ljutita premijerka

Obavezna prateća priča u takvim slučajevima jeste i najava vanrednih parlamentarnih izbora. Te dve stvari su do sada uvek bile povezane i stoga je razumljivo što su se mnogi uznemirili zbog takvog razvoja događaja. Pojedini lideri manjih stranaka u vladajućoj koaliciji tako su požurili da brže bolje podrže rekonstrukciju vlade, jer je to, kako kažu, „svakako bolje od vanrednih izbora“.

S druge strane, premijerka Srbije Ana Brnabić o rekonstrukciji vlade govori prilično ljutitim tonom. Očito je da unutar vlade postoje nekakvi sukobi i, prema rečima premijerke, ona čeka predsednika Aleksandra Vučića, „kako bi se sve to što pre završilo“. Pretpostavlja se da će rekonstrukcija vlade biti prilika da se, kao neka vrsta nagrade za dobar rezultat u Beogradu, na ministarskim mestima nađu i neki od dosadašnjih gradskih čelnika, poput Gorana Vesića i Siniše Malog, ili Zorana Radojičića, prvog na listi SNS u glavnom gradu.

Plašenje opozicije izborima

Teorija po kojoj predsednik SNS Aleksandar Vučić na taj način svoje ministre drži u tenziji i neizvesnosti, nije baš najbolje objašnjenje za politikologa Bobana Stojanovića. „Ne vidim potrebu da Vučić to radi putem medija, jer sve to može da obavi s njima u ličnim razgovorima. Uz priču o rekonstrukciji već se provlači priča o mogućim izborima do kraja godine i to je po meni više opomena opoziciji i plašenje opozicije izborima“, smatra Stojanović.

Politički analitičar Branko Radun ističe za DW da se „tema rekonstrukcije vlade nametnula, jer prosto već dugo imamo istu vlast. Dakle, nije bilo promena na izborima, nije bilo ni promene koalicionih partnera i sada je negde i razumljivo da se razmatraju neke personalne promene u vladi. U svakom slučaju, ne očekujem tu neke velike promene, to će više biti neko osvežavanje vlade s nekih par novih ministara“.

Samo kozmetičke promene?

Mediji u Srbiji su, naravno, već krenuli s licitiranjem imena koja bi mogla otići iz vlade, i onima koji bi trebalo da ih zamene. Kao i kod svake spekulacije te vrste, nezahvalno je prognozirati koliko tu ima istine, jer, kako ističu i naši sagovornici, „sve je to u rukama jednog čoveka“. Ipak, pretpostavlja se da to neće biti neke tektonske promene i da će se rekonstrukcija uglavnom zaustaviti na nekim, uslovno rečeno, manje važnim ministarstvima poput sporta i kulture. Postoje ipak procene da se promene mogu očekivati i na vrhu Ministarstava rada, privrede i finansija, ali bi te promene u većini slučajeva usledile zbog privatnih razloga.

„Mislim da postoji svega nekoliko ministara od najvećeg Vučićevog poverenja, poput recimo Nebojše Stefanovića, Aleksandra Vulina ili stalno prisutnog Rasima Ljajića. Osim njih, mislim da su svi podložni promenama“, ocenjuje Boban Stojanović. „Pored njih, jedini ministar koji ima neku vrstu samostalnog uticaja i delovanja jeste Zorana Mihajlović“, naglašava Stojanović.

Izjava premijerke Brnabić da vlada mora da funkcioniše kao tim i da u vlasti postoje mnogi „koji umesto toga forsiraju soliranje i neku svoju agendu“, ipak svedoči da unutar vlade postoje neka ozbiljna neslaganja. Ko bi se mogao prepoznati u opisu nekog „ko promoviše neku svoju ličnu agendu“?

„Prva osoba koja mi pada na pamet je ponovo Zorana Mihajlović“, kaže Boban Stojanović. „Deluje mi da njih dve od samog starta imaju neku vrstu internog sukoba. Ministarka Mihajlović svakako voli da samostalno nastupa i mislim da je Ana Brnabić i ostatak naprednjaka prepoznaju kao osobu koja ima nešto više slobode nego ostali“.

Dačić priča što Vučić misli

Da li je moguće u tom opisu prepoznati i Ivicu Dačića, ministra spoljnih poslova, i to pre svega zbog nešto tvrđeg stava o Kosovu, pa čak i pretnje da bi mogao povući svoj potpis s Briselskog sporazuma? Možda, kaže Boban Stojanović, ali Dačića je po njegovom mišljenju lako kontrolisati. „Što se njega tiče, dovoljno je da ga Vučić pozove na razgovor ili ga pozove telefonom. A za razliku od Zorane Mihajlović, on nije imao javne primedbe na rad premijerke“. Branko Radun ne vidi Ivicu Dačića kao kandidata za smenu, jer „Dačić govori ono što Vučić misli i ne verujem da je bilo šta od toga otišlo u etar bez dogovora Dačića i Vučića“.

Nesumnjivo je samo da su izjave Ane Brnabić kako čeka Vučića, zapravo javno priznanje da ona ne vodi vladu Srbije i da o svemu odlučuje predsednik SNS. Niko u Srbiji nije ni očekivao da Ana Brnabić donosi takve odluke, jer ona nema političku moć za tako nešto. Ta adresa je“, ističe Boban Stojanović. „ipak predsednik najveće stranke u Srbiji.“

Ivica Petrović

dw.com