Istorijski i rekordno malo nezaposlenih u Nišu – uglavnom se time gradska vlast hvali kako bi pokazala da dobro radi. Ipak, stručnjaci ocenjuju da statistika na koju se nadležni pozivaju ne prikazuje realno stanje, dok nezaposleni pak ističu da im je traženje posla postalo posao.
Sumirajući prošlu godinu, gradonačelnik Niša Darko Bulatović je upravo brojkama želeo da pohvali rad gradske vlasti i to baš onim koje pokazuju navodno smanjenje nezaposlenosti. Ocenio je da su smanjenje broja ljudi bez posla i nova radna mesta – najmoćniji dokaz rešavanja najvećeg problema današnjice.
U ovom trenutku statistika beleži rekordno nisku stopu nezaposlenosti poslednjih godina. Broj nezaposlenih pre samo dve godine bio je oko 33.000, da bi za svega dve godine bio smanjen za skoro 10.000 – rekao je tada Bulatović.
Statistikom i drugi uveravaju da je u Nišu nikad manje nezaposlenih i da je u odnosu na pre 5 godina i do 34 % manje ljudi bez posla.
Da pomenuta statistika ne može da prikaže realnu sliku, pokazuje činjenica da je reč samo o onima koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Mnogi nisu na evidenciji, iako nemaju posao, jer se nisu na vreme javili u svoju filijalu, a u NSZ pojašnjavaju na koje još načine „brišu“ ljude bez posla sa svoje evidencije.
Zapošljavanje je jedan od osnova za prestanak evidencije. Postoji i brisanje sa evidencije u slučajevima kada lice ne ispunjava neke obaveze koje su zakonom predviđene za osobe koje su na evidenciji nezaposlenih i postoji status mirovanja za lica koja su na odsluženju vojnog roka ili su bili korisnici novčane naknade, pa su angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima – pojašnjavaju u NSZ.
Da brojke nisu realnost slaže se i Miloš Turinski sa specijalizovanog sajta koji se bavi zapošljavanjem Infostud i pojašnjava da se stopa nezaposlenosti računa tako što se broj onih bez posla podeli sa ukupnim brojem stanovnika koji su sposobni da rade.
Međutim, ističe da su tom jednačinom obuhvaćeni samo oni koji su na evidenciji NSZ.
Oni koji nisu prijavljeni ili su skinuti sa spiska po kriterijumima NSZ-a za to, ne spadaju u ovu grupu. Takođe postoji problem i sive ekonomije u kojoj ne postoji tačan uvid u broj ljudi koji su neprijavljeni u radnom odnosu. Spram svega toga, teško je reći koja je prava stopa nezaposlenosti u našoj zemlji – dodaje Turinski.
Nezaposleni sa kojima smo razgovarali, među kojima su uglavnom mladi, ističu da nemaju poverenje u Nacionalnu službu za zapošljavanje, te da zato i nisu na njihovoj evidenciji. Kažu i da im je traženje posla postalo posao, a da im NSZ u tome ne pomaže i da zato ne žele da se prijave. Još jedan od razloga je i što im već na prvom sastanku službenice kažu da je NSZ „samo formalnost“.
Traženje posla jeste posao
Turinski takođe napominje da je traženje posla posao sam za sebe i poručuje da nije dovoljno čekati poziv NSZ o slobodnom radnom mestu, koji možda nikada neće doći. Savetuje nezaposlenima da se svakodnevno informišu i konkurišu na oglase koji odgovaraju njihovim sposobnostima i kvalifikacijama.
Bitna stavka je svakako CV koji je neizostavan dokument prilikom svakog konkurisanja, on mora biti prilagođen svakoj kompaniji odnosno svakoj poziciji na koju kanidati konkurišu. Treba uzeti u obzir da mnogo kompanija ne nudi posao preko NSZ-a, ali takođe neke nisu ni kod nas na sajtu, pa je najbolje koristiti sve kanale prilikom potrage za poslom – savetuje Turinski.
Što se ponude tiče kaže da je ima i da je na njihovom sajtu prošle godine u odnosu na 2017. bilo 35 % više oglasa. Analiza tržišta rada za prethodnu godinu je pokazala, kaže, da se najveći broj oglasa odnosi na trgovinu i prodaju, IT, mašinstvo i eletrotehniku, administraciju i transport.
Bitno je napomenuti da smo poslednjih godina postali deficitarna zemlja što se tiče zantalija. Mnogo je ponude, a nemamo dovoljno radne snage. Tako da najviše šansi za zaposlenje u prethodnoj godini su imali: frizeri, kuvari, mesari, magacioneri i vozači – napominje Turinski.
Najlakše posao mogu da pronađu prodavci, komercijalisti, vozači, magacioneri, operateri u korisničkoj podršci i administrativni radnici, jer su ta zanimanja bila najtraženija, dok su u IT industriji najpotrebniji bili Java Developer, JavaScript Developer, NET Developer i C#/C++ Developer.
J. Adamović
Izvor: Južne vesti
