Posle godinu dana REM dostavio listiće sa glasanja za članove UO RTS.
Tačno godinu dana nakon što je Istinomer zatražio kopije glasačkih listića za izbor devet članova Upravnog odbora RTS, Savet REM nam je dostavio listiće sa tajnog glasanja. Ali, tek nakon rešenja poverenika za informacije od javnog značaja koji je reagovao na našu žalbu.
Kopije glasačkih listića sa 52 ponuđena kandidata potvrđuju sumnje da je pre glasanja bilo dogovora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o prihvatljivim kandidatima – na šest od osam listića zaokruženo je devet istih imena. Na stranu čak i dogovor jer je očekivano da se na neki način prethodno usaglase da se ne bi glasalo unedogled, problem je po kojim su to kriterijumima članovi Saveta utvrdili baš tih devet imena. Glasanje je tajno, pa je verovatnoća da je šest ljudi zaokružilo devet istih kandidata minimalna. Javnost, međutim, do danas taj odgovor nije dobila jer Savet REM nije ispoštovao član 38 Zakona o elektronskim medijima koji obavezuje REM da objavi odluke sa javnih konkursa sa obrazloženjem.
Skenirani glasački listići sa tajnog glasanja za izbor članova UO RTS
Zato je osnovano pitanje zašto su članovi Saveta REM smatrali da su, recimo, slikarka i učesnica Velikog brata Zorica Šujica i politički analitičar Branko Radun najbolji izbor za UO RTS, u konkurenciji od pedesetak ljudi. Sa druge strane, zašto je većina Saveta ocenila da za RTS nisu dovoljno dobri profesori univerziteta Žarko Trebješanin i Srbijanka Turajlić, bivši direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, ili novinari Slobodan Stupar i Boško Jakšić, koji su dobili samo po jedan glas.
SKENIRANI GLASAČKI LISTIĆI ZA IZBOR ČLANOVA UO RTS
Da podsetimo, interesovanje javnosti za izbor članova UO RTS usledilo je nakon izjave tadašnje članice Saveta Gordane Suše da je šest od osam članova Saveta predalo u prvom krugu glasanja identično popunjenje listiće, sa devet istih imena. To i ne bi bilo čudno da u ponudi nije bilo čak 52 kandidata, a glasanje je moguće u nekoliko krugova. Ovaj proceduralni propust tokom glasanja automatski je skrenuo reflektore javnosti na zaokružena imena i njihove biografije, koje su najblaže rečeno – kontroverzne.
Tako će, odlukom REM-a, o izboru direktora RTS ili finansijskom planu javnog servisa, odlučivati, osim spomenutih Šujice i Raduna, i ljudi za koje se osnovano postavlja pitanje da li su u sukobu interesa. Recimo, Savet REM je izabrao ni manje ni više svoju koleginicu Ljiljanu Đurđevac (analitičar u službi za nadzor i analizu REM) za koju su medijska udruženja ukazala da je “ozloglašena novinarka iz vremena Slobodana Miloševića”. Novi član je i mlada Simona Mitrović Dunjić koja radi u Kabinetu predsednika Tomislava Nikolića.
Tim povodim, Istinomer je od Saveta REM zatražio kopije glasačkih listića iz oba kruga glasanja za izbor devet članova UO RTS, kao i zapisnik sa sednice na kojoj se glasalo.
U odgovoru koji smo dobili 11. februara 2016. REM odbija zahtev i navodi da ne može dostaviti kopije listića jer je reč o „poverljivim dokumentima, kao i da su listići kovertirani i mogu se dostaviti jedino sudu, na njegov zahtev“.
Pozivajući se na član 70 Zakona o upravnom postupku, navode i da se zapisnik o glasanju ne može razgledati niti prepisivati, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka ili se to protivi javnom interesu.
Istinomer zatim upućuje žalbu Povereniku navodeći u obrazloženju da nije jasno šta je tajno na listićima na kojima ne piše ime onoga ko je glasao. Takođe, Istinomer je smatrao da je u javnom interesu da građani znaju da li je ispoštovana procedura za izbor u telo javnog servisa Srbije, budući da je u to vreme članica Saveta (Gordana Suša), izrazila javno sumnju u regularnost glasanja.
Predsednik Saveta Goran Karadžić, kome je istekao mandat u februaru 2016. rekao je pre godinu dana za Danas da ne vidi ništa sporno u izboru čanova UO RTS. Čak više, on je i priznao da su se prethodno dogovorili, ali ne i po kojim kritetijumima. Prema njegovim rečima, važno je da niko nije imao primedbu na zakonitost celog procesa.
“Svako ima pravo da glasa za koga hoće. Da smo izglasali kandidate, za koje je Suša mislila da treba da budu izabrani, onda se verovatno ne bi bunila”, rekao je Karadžić.(Danas, 02. 02. 2016. godine).
Inače, Savet REM upravo na činjenici da nije bilo žalbi na ponuđenih 52 kandidata, bazirao je zakonitost svoje odluke. Generalni sekretar REM-a Nenad Janković rekao je u to vreme za Istinomer i da je na novoizabranih devet članove UO RTS stigla samo jedna žalba, ali se ona neće ni razmatrati već je moguće uputiti samo ustavnu žalbu.
U izjavi za Istinomer Gordana Suša danas ocenjuje da je procedura oko izbora članova UO RTS i dalje tema u kontekstu dešavanja oko samog REM. Da podsetimo, ovo telo osam meseci nakon održanih izbora 2016. i dalje nije objavilo izveštaj o zastupljenosti stranaka u predizbornom programu nacionalnih emitera.
„Sada u martu ističe mandat trojici članova Saveta. Da li će opet izabrati poslušne? Hoće. Očigledno je da ovoj državi ne treba regulatorno telo za elektronske medije. Pitajte ih zašto nema izveštaja o monitoringu medija, a idu novi izbori“, rezignirano je ocenila Suša.
Iako je prošlo godinu dana otkako je REM glasao o članovima UO javnog servisa i to malo koga više interesuje, Istinomer smatra da je važno isterati na čistac i ovaj REM-ov skandal. Kako smo pokazali, ovo glasanje je imalo proceduralnih propusta. Time lista ozbiljnih primedbi na račun ovog nezavisnog tela zaduženog za unapređivanje kvaliteta usluga elektronskih medija i zaštitu slobode mišljena postaje sve duža. Navedeni primer istovetnih glasačkih listića samo je trešnja na tortu kad je reč o srozavanju ugleda i institucionalnom urušavanju REM-a. Kako je Istinomer pisao, ova institucija se mesecima uzdržava od svog posla i ćuti pred kršenjem zakona u rijaliti programima i ponašanjem emitera tokom predizborne kampanje. Na pragu novih izbora, bez objavljenog izveštaja o monitoringu medija uoči izbora održanih u aprilu 2016. javnost može samo da se zapita čije to interese brani ovo telo.
Ivana Pavlović
www.istinomer.rs