Danas je sa Jutjuba uklonjena jedna predivna pesma, nastala kao saradnja grupe „Beogradski sindikat“ i Danice Crnogorčević. Kao razlog navodi se zahtev za povlačenjem spota od strane Dragana Radovića čiji su snimci korišćeni u samom spotu, iako je, po rečima pojedinih članova grupe, upravo Radović dao dozvolu i ustupio sav materijal.
No, ostavimo se mi izmišljenih izgovora Jutjuba kada nam je svima vrlo dobro poznat pravi razlog. Naime, ova pesma (za one koji su bili na skijanju) nastala je povodom obeležavanja 30. godina postojanja Republike Srpske. U njoj nema ničeg spornog, već samo poetskog i produhovljenog, istina i srpskog, što je glavni problem. Da je pesma napravljena za Sarajevo, bila bi i više nego poželjna.
Ne može biti da se uoči, tokom i nakon obeležavanja ovog važnog jubileja iz svih topova bije po srpskim političarima u BiH (a ono u stvari u RS), da se slavljenje, ne postojanja, već preživljavanja proglašava za huškanje na rat i da se sa svih strana čuju bošnjački glasnogovornici i pseudointelektualci poput Sidrana, Izetbegovića i kojekakvih generala koji tvrde da se sa slavljem (kažu „huškanjem“) mora prestati da ne bi bilo rata. Dakle, oni prete ratom, a mi sa našim zastavama, pesmama, verom u srcima, pozivanjem na mir i vojnom ili policijskom paradom, koja je u svim zemljama sastavni deo svake državne svečanosti, mi huškamo! Takozvana bosanska logika. Umalo ne rekoh bošnjačka.
Stoga, ne treba da čudi ni što je pesma „Jedina Srpska“ uklonjena sa Jutjuba, jer nije samo sporna tema, već i izvođači. Naime, „Beogradski sindikat“ je rep grupa koja je, što se od pravih umetnika i očekuje, uvek imala angažovane tekstove, bilo politički, duhovno, socijalno ili na bilo koji drugi način. Svi smo uživali u njihovim pesmama koje su se bavile Kosovom i Metohijom, Crnom Gorom, naravno i Srbijom, pa sada i Republikom Srpskom nikada ne pozivajući na razbijanje glava, na rat, na svađu, već na mir i sabornost. Ali, valjda nama Srbima nije dozvoljeno da pozivamo na ono što žele da nam prikače da kršimo. S druge strane, Danica Crnogorčević, žena koja je sa svojim nebeskim glasom bojila litije, iako za nju znamo i mnogo pre litija, koja peva o Hristu, o hramovima, o slavnoj srpskoj istoriji, ona je, svakako, nepodobna jer poziva Srbe na spasenje i podseća ih na identitet.
Sa potpuno druge strane, imamo Marčela sa svojom priprostom pesmicom nazvanom po jednoj od najčešće izgovaranih psovki u srpskom jeziku. Psovkom koja je postala refren pod nekom plitkom tumačenju nje kao čitave fraze i uzroka naše nesreće. Pesma koja je psovanje vratila kao poželjno, pesma koja veliča jugoslovenstvo, a Srbe predstavlja kao progonitelje svojih umetnika, kao nacionaliste (misleći na šoviniste), koja izjednačava svakog patriotu (ili bar zabavljačevog neistomišljenika) sa Vučićevom pristalicom, dakle, jedna krajnje propagandistička, sramna i mržnjom lagano posuta, kako rekoše „himna“. Nju neće skinuti sa Jutjuba, jer Srbe prikazuje baš onakvima kakvima ih prikazuje i Sarajevo, a i popularni Eminem iz Paraćina je svojevremeno na N1 izjavio kako „Srebrenica kida veze sa nacijom kojoj pripadate“.
Međutim, nemojmo previše da se nerviramo nad činjenicom da su Srbi ponovo progonjeni. Nama je to sudbina, to je naš krst koji nam je Gospod dao da nosimo sa ponosom. „Beogradski sindikat“, Danica Crnogorčević, Novak Đoković i Republika Srpska su ovoga puta na udaru, ali ako ih mi svojim hrabrim istupanjem pridržimo, šta nam mogu? Mogu da skidaju pesme sa Jutjuba! I to njima pričinjava radost. Pa šta će kad nemaju tolike vekove, hramove, toliku hrabrost i sjaj istorije, toliko stremljenje nekim višim i značajnijim ciljevima, toliki umetnički ili uopšte kulturološki uzmah, ni toliko srce da vole celu jednu zemlju. Oni gaje ljubav prema mržnji i u nju ulažu svoja sredstva. Bogatstvo ulažu u trošak.
Neka ih. O demokratiji pričaju oni koji je krše, o miru oni koji ratuju, o časti oni koji su sramota svojih roditelja, o poštenju oni koji varaju, o žrtvama oni koji ubijaju, pa neka nas ne čude njihove lekcije.
Jedino što bi bila veća sramota od toga biti drugosrbijanac i preći na stranu koja naš narod želi da zatre tvrdeći da sve radi za njegovo dobro, jeste ćutati na stvari poput ove sa pesmom „Jedina Srpska“. Ako nastavimo da prećutkujemo, prećutaće nas istorija.
A Srpska… Srpska je večna. Njoj nikakva propaganda ne može ništa. Nisu njeni veliki gradovi Banjaluka, Bjeljina, Trebinje, Foča, Derventa… Njene su prestonice Dobrun, Tvrdoš, Gomionica, Sokolica, Hercegovačka Gračanica, a stanovnici Republike Srpske su čuvari srpstva koji su svoje granice potvrdili prolivenom krvlju svojih očeva, braće i dece, pa znajte, vi koji na Republiku Srpsku udarate, na šta ste pošli.
Srbi nikoga ne mrze. Evo, šta mi želimo vama, neka Gospod da nama, i obratno, pa ćete videti ko mrzi.
autor:Milan Ružić
