Republika Srpska i „obojena revolucija“

PROŠLOG vikenda, Republika Srpska za dlaku je opet izbegla isplanirano pokretanje spirale političkog nasilja kao ulične objave hibridnog rata što se, propagandnim i mnogim drugim sredstvima, protiv nje već uveliko vodi.

Gromoglasno najavljivana manifestacija za „oslobođenje Srpske“, jezikom stranih sponzora ove lažne revolucije, pretvorila se u neslavni „flop“.

Jednočasovno odlaganje otvaranja opozicionog skupa u parku „Mladen Stojanović“ u Banjaluci, danima unapred zakazano za subotu, 14. maj, sa početkom tačno u podne, odalo je nesigurnost izvođača, kada su prebrojali sve okupljene pristalice i shvatili oskudnost scenografije u odnosu na primljene zadatke.

Organizatori skriveni u pozadini hitno su doneli racionalnu odluku o izmeni programa, u skladu sa raspoloživim ljudskim resursima. Razočaravajuće slab odziv prinudio je režisere da iz scenarija uklone niz elemenata zamišljenih da spektakularno i na velika zvona najave poraz legitimno izabranih vlasti i samrtni ropac institucija Republike Srpske.

Ovog puta, neupotrebljeni buldožeri su ostali u garaži, a staklena zgrada Vlade – koja se nalazi na putanji predviđenog juriša „spontano razjarene mase“ iz parka na zdanje Narodne Skupštine, ostala je – za sada – nerazbijenih prozora.

Za javnost, odlaganje početka predstave spinovano je navodnim kašnjenjem autobusa iz unutrašnjosti koji su dovozili protestante, a neplanirano odsustvo nasilja, iznuđeno relativnom malobrojnošću učesnika, spinovano je kao dokaz građanske odgovornosti i miroljubivih namera orkestratora prevrata.

Objavljivanje, neposredno pred održavanje protestnog skupa, kompromitujućeg fotostata platnog spiska Soroševe Fondacije, gde su prominentno navedeni čelnici prevrata sa dolarskim sumama njihovih „apanaža“, unelo je farsičnu komponentu u inače krajnje ozbiljnu i naelektrisanu situaciju.

Od ukupno 486,600 dolara određenih za troškove rušenja Republike Srpske 14. maja, $214,000 je išlo najbučnijem podstrekaču nereda Draganu Čaviću, koji je kao predsednik RS 2004. godine pripremio i potpisao katastrofalni „Izveštaj o Srebrenici“. Zatim, $97,700 dodeljeno je predsedniku opozicione stranke SDS Mladenu Bosiću, a skromniji iznos od $37,500 predviđen je za predsednika opštine Doboj, u Republici Srpskoj, Obrena Petrovića, koji se 2014. Godine pred kamerama „Al-Džazire“ afirmisao izjavom da je „Bosna i Hercegovina moja država“.

U odnosu na očekivanja obaveštenih posmatrača, nesumnjivo je da je u subotu 14. maja parada pete kolone u Banjaluci – zaribala. Ali, skoro je podjednako sigurno da će iz te uslovno ohrabrujuće činjenice rukovodstvo Republike Srpske izvući sve pogrešne zaključke.1

Engleski pisac Česterton svojevremeno je istakao da je najveći uspeh đavola u tome što je ljude ubedio da ne postoji. Ukoliko iz taktičkog neuspeha koji su rušitelji pretrpeli prošle subote bude izvučen samozavaravajući strategijski nauk da je protivnik već poražen, a opasnost prošla, Republika Srpska će se naći u višestruko ranjivijem položaju nego ikada do sada.

Zabrinjavajuće odsustvo sluha za stvarnost simbolički ilustruje jedan detalj koji je na mnoge, pod pretpostavkom da su ga primetili, mogao čak delovati i simpatično.

To je gest razdraganog predsednika Dodika, na putu ka protivmitingu vladajuće koalicije, kada je uličnog harmonikaša na koga se u prolazu namerio, za svirku koja mu se svidela, velikodušno častio – novčanicom od 100 KM (oko 50 evra). Nije li ovakav predsednički bakšiš skandalozno neprimeren, i to u trenutku kada su ga, na rastojanju od nepunog kilometra, njegovi protivnici cinično optuživali za siromaštvo i glad u Republici Srpskoj?

Ova epizoda pokreće jedno kritično pitanje: žive li oni koji su zaduženi za odbranu Republike Srpske u realnom ili nekom drugom, paralelnom svetu?

Srđan Puhalo, banjalučki analitičar blizak opozicionim snagama, u osvrtu na opozicioni miting nesumnjivo govori iz realnog sveta, u kome se kreću i režiseri prevrata, kada potvrđuje da će se protestna okupljanja nastaviti, bez obzira na nepovoljan ishod prvog pokušaja. I – što je ključno – on dodaje da će „biti zanimljivo videti da li će vlasti i dalje pokušavati da pariraju opoziciji“ ponovnim organizovanjem sopstvenih manifestacija: „Postavlja se pitanje šta je sledeći korak opozicije, odnosno da li će, ako budu organizovali nove mitinge, to biti masovna okupljanja ili više manjih skupova na raznim mestima“.

Kao pravi „profesionalni revolucionar“, koji se bavi praktičnim rešenjima umesto da se obazire na mestimične prepreke i zastoje, Puhalo, sa svog stanovišta, izvodi potpuno trezven zaključak: „Opozicija ima više koristi od ovakvih mitinga, jer time pokazuje da nešto radi i mobiliše narod pred izbore“. („Faktor“, 16. maj 2016.)

Umesto neozbiljnog druženja sa harmonikašima, u vreme kada je fokusirana pažnja jedina šansa za opstanak naroda i države, predsednik Dodik bi trebalo da obrati više pažnje na sistematsku demontažu, sa ciljem geopolitičkog prestrojavanja, koja je u toku u Venecueli i Brazilu. To je mustra onoga što se njemu sprema.

Ekonomsko i finansijsko iscrpljivanje Republike Srpske biće pojačano, po istom modelu koji je, sredinom sedamdesetih godina prošloga veka, u okviru operacije svrgavanja Aljendea, uspešno primenjen u Čileu, i trenutno se neuporedivo brutalnije sprovodi u Venecueli. Kada sve grane privrednog života budu uspešno ugušene, više neće biti potrebno indoktrinirati građane da su bedni i gladni da bi se pridružili protestu -veliki broj njih već će to stvarno i biti.

Tada ćemo videti koliko će ljudi doći, i na čiji miting. Kada dvorskim pučem i izdajom političke elite predsednik Republike Srpske bude razoružan i uklonjen, kao što se pre neki dan dogodilo predsednikovoj brazilijanskoj koleginici Dilmi Rusef, videćemo da li će mu biti omogućeno, kao gospođi Rusef, i Slobodanu Miloševiću pre toga, da barem održi poslednji, nadahnut i ontološki govor naciji – pre nego što ga odvedu u sumrak.

Diletantsko precenjivanje sopstvenih mogućnosti, uporedo sa bahatim potcenjivanjem protivnika, jedna je od određujućih crta balkanskog mentaliteta. Neko dobronameran trebalo bi da rukovodstvu Republike Srpske prenese poruku da posle prošle subote protivnička strana ne odustaje, kao što to nije učinila ni oktobra 2014. godine. Pored toga, da odnos snaga i ukupnih resursa trenutno ne ide u prilog Republici Srpskoj, nego njenim neprijateljima. I, najzad, da hibridni rat koji se protiv Republike Srpske vodi neće prestajati sve dok jedna ili druga strana ne bude politički neutralisana, i izbačena iz stroja.

Kakav je plan Republike Srpske za uspešno hvatanje u koštac sa ovom neotklonjivom stvarnošću?

Prepoznavanje ovih činjenica je preduslov za pružanje efikasnog, asimetričnog otpora i nanošenje poraza protivniku. Ono što je, suprotno svim izgledima, bilo postignuto 2014. godine i u ovoj fazi udara na Republiku Srpsku, suprotno svim izgledima, može se opet ponoviti.

Ruski stručnjaci iz raznih oblasti društvenih nauka već uveliko multidisciplinarno proučavaju zapadne subverzivne tehnologije i razrađuju sredstva za njihovo neutralisanje. Predsedniku Dodiku bi koristilo da ih prilikom sledeće posete Rusiji pozove i da na sastanak ponese svesku i olovku da zapiše šta će mu oni reći.
Ovoga puta je plan zapadnih režisera bio da se neredi iz Srpske preliju u Federaciju BiH

KLjUČNA reč u svim procesima obojene revolucije i hibridnog rata je „uvezanost“.

Ništa se ne odvija izolovano od drugih događaja. Paralelno sa planiranim – ali za sada iz objektivnih razloga odloženim – uličnim pučem u Republici Srpskoj, kako javlja „Dnevni Avaz“ od 18. maja pripreman je i masovni protest na slične socijalne i boračke teme u Federaciji BiH. To objašnjava masovno prisustvo medija iz Federacije u Banjaluci 14. maja, koji su došli da pokriju očekivane ozbiljne nerede što su – po planu organizatora iz senke – trebali da pokrenu sličnu lavinu i u Federaciji.

Cilj je ovoga puta bio da se neredi „preliju“ iz RS u Federaciju, a ne obratno kao u neuspelom scenariju 2014. godine.

Ove operativne podudarnosti potvrđuju nameru stranog faktora, koji rovari sa obe strane entitetske linije u BiH, da izvede „smenu režima“ u oba entiteta i svuda instalira novu ekipu poslušnika, koja je već obučena i pripremljena.

Stefan Karganović

________________

1 To, između ostalog, potvrđuje plitak i trijumfalistički osvrt na mitinge predsedničkog savetnika Slavka Mitrovića