Rešešeljizacija: Da li se Vučić vraća na „fabrička podešavanja“?

„Kada se Vojislav Šešelj i ekipa ponovo predstavljaju kao relevantni sagovornici, to nije slučajnost, niti folklor. To je signal“, ističe Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

Kako kaže za Danas, ne može se ne primetiti da se na prorežimskim televizijama reciklira najtvrđa retorika devedesetih.

„Kada vlast nema šta novo da ponudi, vraća proverene glasove straha, konflikta i lojalnosti bez pitanja“, kaže za Danas Naim Leo Beširi.
Od kako su počeli protesti studenata i građana, do tada marginalizovani povratnik iz Haga, postao je udarna igla režimskih napada na neistomišljenike. Šešelj doživljava novi medijski uzlet na televizijama koje su uzdanice režima.

Lideru SRS od tada je, čini se, zagarantovano mesto na svakoj prorežimskoj televiziji, pa je tako jednog dana na Informeru, sutradan na Pinku, pa na Prvoj, a tu je i Hepi i Tanjug. Ukoliko nešto značajno za Vučića treba da se brani, ili napada, tu je lider radikala koji u svom dugogodišnjem maniru napada, preti, etiketira, širi teoriju zavere, ali i predlaže.

Tako je na Informeru Šešelj je predložio i da svi „blokaderi budu odstranjeni sa univerziteta“.
Sa Prve je poručio: „Gde su naprednjaci našli takvu budalu Vladana Đokića i podržali ga za rektora ili pre njega onu Ivanku Popović?! Možete zamisliti ono čudovište da bude rektor univerziteta?! Đokić je pisao rad o obojenoj revoluciji u Londonu. On se spremao“.

A onda je sa Studija B poručio: „Sudije i tužioci koji ne žele da rade odmah lepo otkaz. Ko njih pita šta oni žele, šta ne žele. Pa kako da imaju tolike plate 500 hiljada?! Kako? Po čemu? Po kom osnovu?“

Sagovornici Danasa ocenjuju da su sve to „tužni pokušaji“ političara čije je vreme odavno prošlo i čija je želja da se ponovo vrati u igru. Uostalom, kako tvrde, Šešelj to i ne krije. Nedavno je čak najavio da SRS ide u koaliciju sa naprednjacima u svih 10 opština u kojima će biti održavani lokalni izbori.

Paralelno sa rešešeljizacijom Srbije, događa i rešešeljizacija Vučića, koji se bar do pada nadstrešnice trudio da, zbog svojih zapadnih partnera, barem zadrži privid demokratije. Kako vreme odmiče, a pobuna u zemlji se ne stišava, imamo priliku, kažu naši sagovornici, da uživo posmatramo spiranje plave evropske farbe sa predsednikovog šinjela.

„Dolaskom Vučića na vlast naprednjaci su se predstavljali kao da su nešto drugo, ali kao pravi kameleoni samo su se pretvarali da su mekša i razumnija varijanta radikala. Pokazalo se da razum i radikali ne mogu zajedno i da smo samo dobili novi primer za oksimoron“, kaže za Danas politikolog Zoran Lutovac.

Prema njegovim rečima, Vučić je isti kao što je i bio ranije, razlika je u tome što od 2012. godine svima govori ono što žele da čuju i pretvara se da je za evropske integracije, a u praksi pokazuje svoje pravo radikalsko lice.

„Jedino što nikada nije uspeo u svom pretvaranju jeste da bude pristojan i uviđavan. Primitivizam i osionost prosto kipe iz njegove uzavrele radikalske glave. Kad se navodno izvinjava on usput udeli još gore uvrede, kada poziva na mir i suzdržanost to niko ne uzima za ozbiljno, jer mu se na licu vidi neiskrenost, jer mu se u tonu neiskrenost prepoznaje. Dakle, on nikada nije prestajao da bude radikal, samo je promenio odela i vina koja pije. Radikal upakovan u luksuznu ambalažu. Isti Vučić drugo pakovanje“, objašnjava Lutovac i dodaje da je Vučić oduvek imao radikale na svojoj listi, a da li će ovaj put biti i onih sa članskom SRS, potpuno je nevažno.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da je već došlo vreme „najtvrđih radikala“, jer su se Vučić i SNS vratili na radikalska podešavanja.

„Politički govor vladajuće partije je otvoreno radikalski. Dominira etiketiranje neistomišljenika kao stranih plaćenika, izdajnika i ustaša. Još važnije, SNS se ponaša kao tipičan nasilno-ekstremistički pokret, koji uz pomoć kriminalaca i batinaša silom obračunava s protivnicima. Vladajuća partija je toliko ekstremizovala politički i društveni život u Srbiji da je opravdano pitanje da li bi povratak SRS u parlament doneo bilo kakvu vidljivu promenu“, navodi Petrović.