Post koji sledi napisan je za NIN od 6.9.2018.
I tako, Srbija je utrapila Bor Kinezima, pa neka oni nadalje lupaju glavu. Već decenijama RTB Bor je problematična firma, koja se bori sa lošim menadžmentom, rudom siromašnom bakrom i zastarelom opremom, a što je državu Srbiju koštalo ko zna koliko milijardi.
Strateški partner je Ziđin, svetska rudarska firma iz Kine, koja je ne samo veliki proizvođač raznih metala već i „razborito“ vođena firma koja ostvaruje vrlo lep profit, kako kažu rejting agencije Mudis i Fič. Gde ćeš bolje.
Srbija će biti vlasnik 37% kapitala RTB Bora, što nije malo ukoliko se ostvare najavljeni planovi i Bor postane vredna firma. Uz to, Kinezi su preuzeli na sebe pokriće postojećih dugova RTB Bora od oko 200 miliona dolara, što bi inače Srbija podnela. Ni to nije loše. Znači, ono što je saopšteno izgleda povoljno po Srbiju, ali đavo uvek leži u detaljima koji će biti regulisani ugovorom, a znamo da se u Srbiji povlastice stranim partnerima kriju u tajnim aneksima.
Jedno je pitanje koliku će naknadu za vađenje rude nadalje plaćati RTB Bor. Po važećem zakonu o rudarstvu naknada je 5% od topioničkog neto prihoda, a ista je predviđena i nacrtom novog zakona. Smisao te naknade je obeštećenje države Srbije za rudu koja je u državnom vlasništvu, tj. koja ne pripada RTB Boru već građanima Srbije. Da li je ona dovoljno visoka? Postoje li mogućnosti za računovodstvenu manipulaciju kako bi se smanjio neto prihod?
Postoji i pitanje ekoloških rizika, a zbog ogromnih količina otrovnih otpadnih voda u kolektorima i na jalovištima čije su brane u lošem stanju i prete pucanjem. Kako čujem, Kinezi nisu pristali da na sebe preuzmi ovaj rizik, već je on ostao na Srbiji. Ne daj bože da nešto pukne i potopi Zaječar i ugrozi živote ljudi i napravi materijalnu štetu. To bi onda bila odgovornost Srbije, i moralna i materijalna.
Važno pitanje je da li je to ovoga moralo da dođe. Pošto je borska ruda siromašna bakrom (oko 0,5%), to je tehnologija morala biti vrlo moderna i efikasna kako bi se i ta siromašna ruda mogla iskoristiti. Ali ne, decenijama je ne samo topionica već i rudarska tehnologija zaostajala i bila nesposobna da održi firmu makar na nuli u vreme niskih cena bakra. Primenjivao se klasičan socijalistički sistem: kada je cena bakra visoka, dele se pare i direktora tapšu po leđima kao velikog biznismena. A kada cene padnu, onda kuku-lele, državo spašavaj, pa ne plaćaju struju, rudarsku naknadu i druge dugove, a država, šta će, na kraju to pokrije. Pre dve godine vlada je otpisala 900 miliona evra, a sada Ziđinu ostavila 200 miliona dolara. To je minimalna cena lošeg upravljanja RTB Borom, kojoj bi trebalo dodati propuštenu dobit i male zarade zaposlenih tokom ovih decenija. Nadam se da je ovim okončana ta uloga države kao besplatnog osiguravajućeg društva.
Jedini inovativni korak bila je izgradnja nove topionice pre četiri godine, cena 250-300 miliona evra, koja odgovara ekološkim standardima, ali, kako čujem, ne i tehnološko-ekonomskim. Stručnjaci kažu da je cena njene prerade daleko veća od svetske cene, a i da je projektovana za koncentrat sa višim sadržajem bakra, tako da se naša ruda ne može potpuno iskoristiti već se mora uvoziti bogatiji koncentrat.
A zašto je Ziđin ušao u ovaj posao? Ne verujem da je iz oduševljenja poslovnim perspektivama RTB Bora, već da ga je na to podstakla kineska vlada, iako je većinski privatna firma. Ali, kada je već tu, Ziđin će verovatno učiniti najviše da napravi pare. Jedan pravac će biti najavljeno proširenje topioničkih kapaciteta uvođenjem modernijih i isplativijih tehnoloških postupaka i povećanim uvozom koncentrata bogatijeg balkrom. Drugi može biti ulazak u više faze prerade, na primer radikalnom rekonstrukcijom i proširenjem fabrike žice ili podizanjem nove valjaonice. Ovim drugim bi mogla da se ugrozi valjaonica u Sevojnu, ali će možda biti mesta za obe.
Ovo nije najgori posao Vučićeve vlade. Kada bi nekako mogli da Kinezima i Kosovo damo na upravu.
Boško Mijatović
srbijasvet.wordpress.com
Firme koje proizvode gubitke i nisu firme. Zasto je Bor propao? Pa zato sto je bio „nas“, drzavni. Zasto ce od sada biti u dobitku? Zato sto ce biti privatan, kineski! Gradjani najcesce nisu svesni kolika je steta svih nas kada izdrzavamo propale firme.
Licno bih najvise voleo da sve srpske firme kupe srpski privatnici ali to nije moguce. Zato drzavi ostaje da se „ogrebe“ sto je vise moguce od buduceg privatnika a znajuci SNS vlast, to ce biti najmanje u korist drzave.
Ono što mi „ne znaomo“ drugi znaju…
Lav Tolstoj je napisao jednu veliku mudrost:
„Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“.
NIS, Železara Smederevo, Cementare, Pivare, JAT …
Od hroničnog gubitaša do uspešne firme, karatak je put, samo treba promeniti menadžment!
Pitanja za razmišljanje:
Ko postavlja menadžmente u državnim firmama u Srbiji, ali stvarno?
Zašto se u Srbiji menjaju vlasti na izborima, ali se „način“ vladanja novih vlastodržaca ne menja u odnosu na „način“ vladanja starih vlastodržaca?
Zašto ne možemo „bolje“ i više?
Da li je vreme da prodamo (ili dadmo u kncesiju) i sva porostala javna preduzeća?
Kako „sejemo“ već 30 godina u državnom sektoru, tako i žanjemo!
KONAČNO ODUŠAK ZA RTB BOR!?
Gospodine Boško Mijatoviću, nije sve tako kako ste napisali, stanje je i gore. Ohrabrujuća je vest za Srbiju da je najzad nađen strateški partner državi za RTB Bor u kineskoj firmi „Ziđin majning grup“, koji će uložiti neočekivanih 1,46 milijardi dolara i imati 63% vlasništva. Ovim će porasti i učešće RTB Bor u BDP na 2% zemlje i još kriminalne radnje dosadašnjeg menadžmenta i šire biće opstrujirane,i to odgovara budžetu,a sadašnji čelnik treba, malo u apsu, da odmori zbog učinjenih kriminalnih grehova i nije to sam uradio, a po njegovim kvalitetima moguće je da preleti i kod kineza. On to može, on to ume, ima dvoljnog iskustva. Kinezi daju 200 miliona evra za dugovanja RTB Bor, a lagali su da se svi dugovi i obaveze plaćaju, a on duguje skoro milijardu evra, ko će to da plati, nemoj samo narod, Vučiću ko Boga te molim, a nisam tvoj vernik. Srećno Boru, Borankama i Boranima bez ograničenja! Što se tče tehnologije, u kratko: u Boru nije napravljena nova topionica, već samo fleš peć za topljenje koncentrata bakra i fabriku sumporne kiseline. Ostali agregati (konvertori, anodne peći, trafostanice, sistem za rashladnu vodu, putevi su iz ranijih faza), infrastrukture, a cena je iznad 300 miliona evra. Tehnološko iskorišćenje bakra u metalurgiji je oko 90% (u svetu 98%), a u rudarstvu oko 70% (u svetu 80-90%),borska ruda sadrži 0,2-0,3%Cu. Kada se doda i kriminal, krađa, nepovoljni ugovori, neplaćanje struje i rudarske rente krediti, da bi RTB Bor funkcionisao država je upumpavala po sto miliona evra godišnje. Ovim, transakcijom sa kinezima, ako se realizuje, jedna istorija nedomaćinskog i tupavog poslovanja i lopovluka se završavaju.