Smrt generala Mladića otvorila je temu koja je decenijama bila gurnuta na marginu – stradanje srpskog naroda.Memorijalni centar Republike Srpske je posle Njujorka i Beča, srpsku istinu preneo i u Italiju.Građani Rima, ali i turisti su u proteklih sedam dana imali priliku da se upoznaju sa srpskim žrtvama.
Od Trga Republika pa sve do Vatikana, postavljeni su bilbordi koji opisuju srpsko stradanje.
Na 1.500 audio-vizuelnih svedočanstava, građani su mogli videti progone, patnje i stradanja Srba.Po prvi put stranci su zastajali na ulici, i pitali se – šta se to zaista dogodilo?
Po prvi put u istoriji, srpsko stradanje je na naslovnicama stranih medija.
Ugledni italijanski mediji „Il Tempo, Il Đornale i Afaritalijani“ ocenjuju da kampanja „Upoznajte srpsko stradanje“ otvara temu zanemarenog poglavlja Evrope 20. veka.
A u tom 20. veku, stradalo je više od tri miliona Srba… Zvanične politike se menjaju, ali istorijsko savezništvo i ljudska solidarnost ostavljaju trag koji ne bledi.
Dok bilbordi u centru Rima podsećaju na srpske žrtve, jasno je da je ljudska veza između dva naroda nadživela sve političke turbulencije. Italija je danas došla u situaciju da 9% njenog stanovništva čine migranti, koji počine 60% seksualnih napada u zemlji. A što više budu upoznavali islam kroz taj problem, sve će više Srbima verovati.Najveća italijanska humanitarna intervencija u istoriji je – spasavanje srpske vojske 1916. godine.
Italijanska mornarica „Regia Marina“ tada je izvela preko 350 plovidbi i iz Albanije evakuisala blizu 200.000 srpskih vojnika, 20.000 austrijskih zarobljenika, 10.000 konja i mula, hranu, materijal, zlato, naoružanje… Italijani nisu Srbe prebacivali odmah na Krf, već su mnogi prvo prebačeni u Italiju na lečenje. Oko 12.000 regruta i ranjenika mesecima je lečeno u Italiji. Iako većina Srba do danas peva pesmu „Kreće se lađa francuska“, Srbe su spasavali isključivo Italijani.
Doduše, bilo je tu i francuskih lađa ali one su uglavnom prebacivale Srbe kada je trebalo ginuti na Solunskom frontu. Francuzi su 1921. godine Beogradu ispostavili račun za pruženu pomoć tokom Velikog rata, u iznosu od 1.163 miliona francuskih franaka i to u zlatu. Na tom istom Solunskom frontu, uz Srbe je u prvim redovima stajalo 50.000 Italijana iz 35. specijalnog ekspedicionog korpusa.
Nije bez razloga Eparhija raško-prizrenska juna 1999. godine tražila da se ključni manastiri na Kosovu i Metohiji stave pod zaštitu isključivo italijanskih vojnika. To poverenje opravdano je kroz decenije – Visoki Dečani su i danas jedina srpska svetinja čije kapije, dan i noć, čuvaju upravo italijanski vojnici. Oni su jedini koji su uvek poštovali tradiciju da se u manastirsku portu ne ulazi sa oružjem. Zato nije redak slučaj da se mnogi italijanski vojnici, čak i kada završe svoju misiju na Kosovu i Metohiji, kasnije vraćaju u Dečane kao dragi gosti – ovoga puta kao civili, vodeći sa sobom i svoje porodice. U Italiji preko 20 godina aktivno radi udruženje „Društvo prijatelja manastira Visoki Dečani“.
Oni svakog leta organizuju akciju „Ima jedno dete tamo“. Tada stotine srpske dece sa Kosova i Metohije boravi u italijanskim porodicama, provodeći nedelje sa svojim vršnjacima. Za većinu te dece iz izoliranih enklava, prvo more koje su u životu videla – bilo je upravo italijansko more. Italijani odavno veruju Srbima, samo je sada došlo vreme da to javno pokažu…
Piše: Deki RS Prikaži manje
