Predsednik Srbije Vučić i predsednica Vlade Brnabić, smatraju da je dolazak Rio Tinta najvažnija razvojna šansa Srbije. Nije poljoprivreda, nije voćarstvo, nije pčelarstvo, nije stočarstvo, već rudarenje Rio Tinta uz nesagledive ekološke posledice ne samo po zapadnu Srbiju već i šire, jer je Srbija uska i mala teritorija.
Rio Tinto planira da zauzme katastarske parcele od 22 sela, da raseli poljoprivredno stanovništvo Rađevine koje se bavi zdravom hranom i pčelarstvom, da zauzme ukupno 1.234, 66 hektara najplodnije zemlje, da uništi vode u reci Jadar, koja će postati mrtva reka, da zagadi vazduh, tako što će svoje otrovne sadržaje isporučivati na velike daljine kad su povoljne vazdušne struje, (vazdušno rastojanje Loznica – Beograd je 102,23 kilometra, a Banja Koviljača oko 4 kilometra od Loznice) da od plodne zemlje napravi pustoš, izrovanu tragovima kamiona i prekrivenu jalovinom, kao što pravi u svim zemljama koje su imale nesreću da im dođe Rio Tinto, da rizikuje udese zbog izlivanja koncentrovanih kiselina sumporne i hlorovodonične tokom transporta, sumpornu kiselinu (94-98%) svakodnevno će voziti po 20 vagon cisterni, izrovaće se put Loznica- Valjevo, zbog svakodnevnog prolaska 26 do 32 teških kamiona sa jalovinom.
Najnoviji sramni spot iz kuhinje Rio Tinta, koji bi trebalo da ubedi Srbe da su blagosloveni jer se na njihovoj teritoriji nalazi neprocenjivo blago litijum, i da će Srbi spasiti planetu, očigledno je napravljen uz saglasnost srpske vlade.!
Litijuma, čak mnogostruko više, ima u Nemačkoj iz koje nam je odlazeća kancelarka poručila kako je Nemačka (zamislite!) zainteresovana za srpski litijum. U Nemačkoj je litijum u vidu rastvornih soli nađen u termalnim vodama na velikim dubina, te termalne vode Nemci koriste za svoje energane, a litijum bi se iz rastvora vadio ceđenjem kroz molekulska sita. Voda se posle tog potpuno bezbednog procesa vraća natrag u prirodu. Tehnologija izvlačenja litijuma iz takvih voda je ekološki čista! I sada dolazi muti Merkel da drži predavanje Vučiću i srpskom narodu kako je Nemačka zainteresovana za srpski litijum. Nek ona aktivira svoje inženjere da vade litijum iz termalnih voda, pa neka Nemačka jednom bude „spasilac palnete“, a ne Srbija koju je ta ista Nemačka tri puta u dvadesetom veku bombardovala i ubijala njene ljude.
U tom sramnom spotu neki geolog govori o tome kako Srbi imaju šansu da sačuvaju planetu i kako stručnjaci iz Rio Tinta sprovode naučna istraživanja kako bi njihova proizvodnja u Srbiji bila ekološki čista. Srbiju treba uništiti ekološki kako bi se u Nemačkoj i ostatku sveta vozili automobili na električni pogon. A kako se pune te baterije za elektro-automobile? Pune se iz električne mreže, priključkom. A taj priključak radi na struju, koja se opet dobija iz uglja, nafte ili prorodnog gasa. Dakle, u automobil sipamo električnu energiju umesto benzina! I po čemu je to „zelena energija“? Benzin pi gas se se sipaju direktno u automobil i ne troše struju!
Priča o čistoj, ekološki prihvatljivoj proizvodnji, rudarenju i tehnološkoj preradi rude jadarita je čista laž! Rio Tinto ubeđuje Srbe, u čijoj je funkciji onaj sramni spot da će koristiti najmoderniju tehnologiju u kopanju i proizvodnji litijuma.
Pre svega Rio Tinto nema razvijenu tehnologiju u većem, poluindustrijskom obimu. U Australiji (iz koje dopremaju mašine kako bi u Srbiji počeli neku probnu proizvodnju!) su radili samo laboratorijske probe, nisu ih verifikovali u poluindustrijskim postrojenjima. Što se tiče patentirane tehnologije izvlačenja litijuma iz rude jadarit, niko iz Srbije nije video taj patent. Izgleda da se i ne radi o pravom patentu, već o nekom preliminarnom prikazu tehnologije ili samo nacrtu patenta. Dakle, Rio Tinto će u Srbiji isprobavati tehnologiju koju nisu u potpunosti razvili, i sama ministarka Mihailović je rekla da ne postoji nijedan dokument koji jasno kaže kako će izgledati tehnologija eksploatacije jadarita i proizvodnje litijuma, pošto još nisu završene studije. E takvu jednu nedovršenu tehnologiju, ekološki veoma upitnu, hoće da instaliraju u Srbiji. I reklamiraju je na neviđeno kao ekološki izuzetno čistu!
Ukoliko se pogleda njihov nacrt tehnološkog postupka koji su dali u Prostornom planu posebne namene, može se zaključiti da njihova tvrdnja o ekološki čistoj tehnologiji teško da može da bude tačna! Ustvari, iza ovako lepo pripremljenog spota i slatkih reči kako će Srbija da da doprinos čistoj planeti, krije se jedna beskrupulozna rudarska kompanija, koja u Srbiji ima svoje promotere, a oni iz sasvim lukrativnih razloga propagiraju „čistu „ proizvodnju najprljavije tehnologije koja bi se (pored Ziđina u Boru i Majdanpeku) ukopala u plodnu zemlju Rađevine i Mačve.
Rio Tinto planira podzemnu eksploataciju rude, sa dva okna, proizvodnim i servisnim, dubine oko 400 do 600 metara i pumpanje slane vode iz rudnika (koncentracija soli 30 grama po litri, što je približno koncentraciji soli u morskoj vodi), miocenske starosti.
Za proces proizvodnje dobijanja litijuma i izdvajanje manje skupih proizvoda, natrijum sulfata i borne kiseline, pored velike potrošnje sumporne koncentrovane kiseline,( koncentracije od 94-98%) do 300 tona dnevno, koristi se i slana voda i ogromna količina vode iz Drine. Kako će se ova zakišeljena voda i jalovina posle izdvajanja litijuma ekološki preraditi tako da voda bude čistija nego kad se izvlačila iz Drine? Oni nemaju dugoročno rešen problem prečišćavanja otpadne vode, sva ta hemijski zagađena voda izlivala bi se u Jadar i Drinu i ugrozila bi vodosnabdevanje stanovništva duž reke Drine, i dalje. Korporacija Rio Tinto prikriva tehnološki postupak tretmana tehnoloških voda, deponovanja jalovine, i dr.
Korišćenje slane podzemne vode u količini od 942.000 tona za godinu ili oko 2.800 tona/dan, sa sadržajem oko 30 grama po litru rastvorenih soli izazvalo bi sleganje terena usled pumpanja slane vode što je nemoguće sprečiti, jer je voda u porama stena. Na površini je predviđen prostor za deponiju jalovine, otkopane za vreme dubljenja okana na površini oko 20 hektara,
Za rezervoar površine predviđa se oko 6,5 hektara, ukopan u tlo i obložen PET folijom, za deponovanje 400.000 m3 slane vode.
Potrošnja vode je oko 3,9 kubnih metara po toni koncentrata jadarita, što znači da će pored slane vode, biti potrebno iz bunara na obali Drine, ispumpavati oko 6.000 m3/dan. Deo soli će se ukloniti iz procesa kroz izdvojene jalovine, ali deo soli nastao rastvaranjem koncentrata jadarita sumpornom kiselinom, mora da se nekako iznese iz procesa a ne da se svaki slani odbačaj iz postupka reversne osmoze vraća u procesnu vodu.
Predviđen je godišnji kapacitet eksploatacije suve rude od oko 1.700.000 tona. Eksploatacija rude se vrši bušenjem, miniranjem i kontinualnim utovarom otkopane rude, transport jamskim damperima, a izvoz iz jame vrši se skipom.
Nastao industrijski otpad mase oko 1.500.000 tona na godinu, voziće se do industrijske deponije otpada u Štavicama što je 14 km udaljeno od lokacije hemijskog kompleksa. U međuvremenu su promenili plan odlaganja industrijskog otpada pa su ga locirali između dve plavne reke Jadra i Korenite.
Godišnji utrošak sumporne kiseline (konc. 94-98%) iznosi 299.700 tona. To znači da će se 300 dana u godini Srbijom voziti kompozicija sa 20 železničkih cisterni od 50 tona koncentrovane kiselina. (Iz Bora ili iz Bugarske), a koja se prazni u krugu hemijskog kompleksa. Verovatnoća udesa u transportu ili pri pražnjenju sumporne kiseline je značajna, što znači dugogodišnji rizik za Srbiju.
Kompanija Rio Tinto, planira da dnevno iskopava 5000 tona rude jadarita, a za to će koristiti rudarski eksploziv u velikim količinama, od 3,7 tona do 7,0 tona dnevno, ili 110 do 220 tona mesečno. Tolika ogromna količina eksploziva se koristi i kod otvorenih kopova. Opasnost od ovakvih eksplozija su prašinasto-gasni oblaci sa eventualnim otrovnim gasovima, vazdušni udarni talasi, razlet fragmenata iz minirane stene i seizmičke vibracije koje mogu da ugroze obližnje objekte.
U prašinasto-gasnim oblacima pri eksploataciji rude jadarit, nalaziće se otrovno, gasovito jedinjenje, sumporvodonik, koje neprijatno miriše na pokvarena jaja; arsen, koji će zagađivati vodu i tle. Pored arsena i sumporvodonika, u ovim oblacima prašine mogu se naći nikal, kadmijum, bor, sve kancerogeni elementi.
Za vreme rada rudnika u vazduhu će nastajati čestice PM 10 i PM 2,5 ali i manje, reda nanometra, u kojima će se nalaziti nabrojani metali i koje pri udisanju, doprinose nastajanju različitih bolesti pluća, kao i karcinoma
I sa ovako kratko prikazanim tehnološkim postupkom dobijanja litijuma, postavlja se pitanje kako će to Rio Tinto da sprovede zeleno rudarstvo, kad će devastirati 1235 hektara plodne zemlje , raseliti 22 sela, napraviti deponije otrovnog otpada na 20 hektara zemlje, raskopavati prilazne puteve za svoja teška vozila. Posebno je pitanje kako će prečišćavati otpadne kisele vode i gde će ih ispuštati. Planirano je da odvodni kanal njihovih prljavih voda bude reka Jadar. Stanovnici Rađevine i Mačve su odlučni u svojoj nameri da Rio Tinto ne sme doći i spremni su i životima da brane svoja vekovna ognjišta.
Ja ne verujem u slatkorečivost stručnjaka iz Rio Tinta, niti u njihova obećanja. Plaćeni su da tako govore, kakvu savest ima onaj geolog iz sramnog tv spota kad tvrdi kako će proizvodnja litijuma u Srbiji biti čista i spasiće svet, a ni sam ne veruje u to! Kupljeni srpski stručnjaci ohrabruju ljude da prodaju svoja imanja jer će Srbija postati svetski lider, sve će biti čisto, reke će biti pune života, vratiće se vidre i dabrovi i svi ćemo živeti u sreći i blagostanju. Sve su to samo lepe i lažljive reči jedne beskrupulozne kompanije, koja samo čeka priliku da joj država odobri eksploataciju kako bi zabola prvi ašov. A onda, zbogom lepa i čista prirodo, zbogom čistom vazduhu i čistim vodama!
Ne zaboravimo „Hulje lepo zbore, al` nitkovski rade“ kako je rekao naš veliki pesnik čika Jova Zmaj, i zato ne dozvolimo da Rio Tinto dođe i svojom prljavom tehnologijom zagadi celu zapadnu Srbiju, reku Jadar i Drinu, ali i ostatak Srbije.
Za Korene
Dr Mirjana Anđelković Lukić
Bas tako, RIO TINTO je licemer. „Hulje lepo zbore, al` nitkovski rade“ .