Riziko

Živi sretna u slobodi,
Daily Stormer nek’ te vodi,
Trumposlavijo, Trumposlavijo!

Posle „razganičenja“, pojavio se novi eufemizam za ono što upravo dogovaraju vlasti iz Beogrda i Prištine – „korekcija granica“. Korekcija nije promena, nego ispravka – korekcija granica dakle, podrazumeva da postoje ispravne i neispravne granice, inače izraz ne bi imao smisla. Šta su za osvedočene ratnohuškače i nacionaliste „ispravne granice“ nije teško zaključiti – to su etničke granice, odnosno granice koje omeđuju etnički homogene teritorije. U tom smislu, najavljena „korekcija“ posegnuće za razmenom teritorija, a sasvim moguće i preseljavanjem etnički „pogrešnog“ stanovništva.

Već su nam dobro poznati ovdašnji „korektori“ granica i njihove ratne zasluge, ali treba reći koju i o njihovim međunarodnim partnerima. Juče se, na primer, po ovom pitanju izjasnio i Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, lakonskom izjavom da SAD „ne isključuju teritorijalna prilagođavanja (adjustments)“. Izjava o nemešanju koja i sama predstavlja mešanje, ako već ne i smernicu za poželjan ishod pregovora između Beograda i Prištine. Činjenica da Bolton ovo izjavljuje upravo u Kijevu, prestonici zemlje koja je i sama nedavno pretrpela „korekciju granica“, ne mora biti naročito bitna, ali je svakako simbolična. Gledaocima iz bivše Jugoslavije, početak ukrajinskog konflikta izgledao je bolno poznato – ista izbezumljena lica običnih građana po čijim su kućama preko noći počele da padaju granate, iste maroderske paravojske, iste slike do juče mirnih gradova pretvorenih u bojno polje. Pa zar je moguće da se ovo dešava u Evropi, petnaest godina posle kraja krvavog raspada SFRJ? Mislili smo da su takve scene stvar prošlosti. Prevarili smo se.

Pre više od petnaest godina, Bolton se istakao kao zastupnik teze o postojanju iračkog oružja za masovno uništenje, koja je tadašnjem predsedniku u čijoj je administraciji služio, poslužila kao povod za invaziju na Irak. Danas znamo da nikakvog oružja za masovno uništenje nije bilo, kao i da je invazija na Irak predstavljala uvod u rat bez kraja, koji se u međuvremenu prelio i na susednu Siriju.

Pored toga, Bolton se u vreme Bušove administracije istakao i zalaganjem da se SAD povuče iz Međunarodnog krivičnog suda – dan kada su njegovi napori urodili plodom i SAD se zaista povukao iz ovog suda, nazvao je „najsrećnijim danom u svom životu“. Danas, kao Trampov savetnik, Bolton se zalaže za raskidanje nuklearnog dogovora sa Iranom i „preventivne udare“ na Iran i Severnu Koreju.

Nelegitimno izabrani predsednik Srbije nedavno je („kroz smeh“) na televiziji ispričao i sledeću šaljivu anegdotu, iz vremena bombardovanja Srbije:

„Sećam se jedne partije rizika. Sa Šešeljom sam 1999. igrao riziko i neka bomba udari Generalštab, pukla je jako. Ništa nam nije bilo, ali su se stakla zatresla. Pošto sam već bio na korak od pobede, Šešelj je iskoristio udar i srušio riziko i kaže ne dam ti 10 maraka.“

Lako je za ovom tablom, pored nelegitimno izabranog predsednika Srbije i njegovog tadašnjeg mentora zamisliti i aktuelnog predsednika Kosova i Trampovog savetnika za bezbednost kako se u veseloj atmosferi igraju ljudima kao figurama. Bilo bi tu i priča iz starih dobrih vremena, i puno anegdota o različitim načinima na koje su izigrali omrznute institucije međunarodne pravde, i uopšte, puno smeha i razonode.

A kako je ljudima koji služe kao figure na ovoj tabli? U srpskim medijima, njih nema, niti ih iko za bilo šta pita. Redak izuzetak je tekst iz „Južnih vesti“ pod naslovom „Srbi i Albanci iz Preševske doline razmišljaju o preživljavanju i ne veruju političarima“.

Samo od nas zavisi da li ćemo pristati da budemo figure u igrarijama onih koji ne uživaju i ne zaslužuju nikakvo poverenje.

Rastislav Dinić
Peščanik.net