U niškim školama i vrtićima često se od roditelja traži novac za kupovinu sapuna, artikala za ličnu higijenu, kamera i mnogih drugih stvari koje su potrebne za đake. Roditelji često negoduju zbog toga, ali izdvajaju te sume jer ne žele da se njihovo dete izdvaja od ostalih, ali veliko je pitanje da li za te potrepštine moraju roditelji da izdvajaju novac.
Ivan Gašić iz Niša ima dva dva sina od jedan ide u vrtić, a drugi u niži razred osnovne škole.
Nama su u školi tražili da kupimo kamere i televizor za decu. Razumem da je to neophodno, ali mnogi od nas imaju da izdvoje tih 1.200 dinara, ali mnogi nemaju. Za tečni sapun, toalet papir se ne traži novac, ali se traži da donesemo to. Škola u koje ide moje dete izdaje salu i balon, pa ne verujem da od te zarade nemaju za sapun. Sve to je nama roditeljima već ušlo u naviku da dajemo, neki guđaju, ali sve se na kraju svede na to da damo traženu sumu i kupimo šta treba za higijenu – kaže ovaj roditelj.
Gradski većnik zadužen za obrazovanje, Bojan Krstić napominje da je u Gradskoj kući održan sastanak sa direktorima gde se razgovaralo o tom problemu.
Grad je isplatio 180 miliona dinara zaostale dugove za grejanje, komunalije i druge nadležnosti. Iz budžeta se izmiruju svi prispeli računi u kojima imamo nadležnost, a isplatili smo i jubilarne nagrede u velikoj većini škola tako da Grad stvarno ne može da brine o sapunima i toalet papiru. Ono što je rečeno na sastanku sa tim direktorima je da oni koji izdaju sale, kod njih se ne može postavljati pitanje da nemaju da izdvoje za te higijenske potrepštine. Mi smo tražili da imamo uvid u te prihode i rashode, a sve zbog toga da vidimo da se taj đački dinar pravilno troši – rekao je Krstić.
Marija Milijić Dugogodišnja TV novinarka i voditeljka kaže da nije to ništa novo da obrazovna ustanova koju dete pohadja, očekuje i na kraju krajeva trazi od roditelja da učestvuju u nabavci nečega što je neophodno u nastavi.
Mislim da se negde izgubila „mera“ u tome. Ako pošaljete dete u vaspitno obrazovnu ustanovu u zemlji gde je obrazovanje podsećam besplatno, verujem da nije ni malo prijatno da Vam neko kaže da kupite toalet papir za skolski wc, papir za stampanje ili recimo da pronađete servis u kom bi se oprao tepih iz produženog boravka. Mislim da su donekle i sami roditelji krivi koji prihvate takav „zadatak“ kako im neko ne bi kinjio dete ukoliko odbiju „molbu“ – kaže Milijićeva.
M.S.
www.gradjanin.rs
