Nenadmašni smo. Srbija je postala toliko moćna, da čitav svet, hteo ne hteo, mora s njom da bude u prijateljskim odnosima. Dinar je toliko ojačao da preti da potopi evro; pa, čak, švajcarski franak. Vodeći se brigom za sirotu Evrozonu, Srbija je odlučila da interveniše na deviznom tržištu, tako što je (sa Jorgovankim odobrenjem ili bez odobrenja, svejedno) Narodna banka Srbije na deviznoj pijaci otkupila 60 miliona evra.
Onaj najveći i najmoćniji, koji vedri i oblači Srbijom, doslovno reče: „Juče bi nam kurs bio 119,5 dinara da nismo kupovali evre, nego moramo da zaštitimo evro da dinar ne ojača previše. To nije šala nego zbilja.“
E sad, čovek ne mora da bude ekspert za finansije pa da zna da ona roba koja je u deficitu na određenom tržištu postaje skuplja, a ako izvesne robe ima u velikim količinama – cena joj pada. Jednostavan princip ponude i tražnje. Na primer, svaki seljak zna da, kada je bila rodna godina, te kukuruza ima u izobilju, njegova cena pada. Obrnuto, ukoliko je rod podbacio, cena žitarice, koje ima u malim količinama, obavezno raste.
Dakle, tajna očuvanje kursa dinara veoma je jednostavna: smanjite količinu dinara u opticaju i cena dinara tada automatski skače. To jeste, na „tržište“ se ubacuje manja količina dinara, čime njegova cena raste, dok sa druge strane, cena drugih valuta relativno pada. Jasno je, intervenisanje Narodne banke na tržištu novca u suprotnosti je sa proklamovanim finansijskim („neoliberalnim“) „konsolidovanjem“ i „slobodnim tržištem“ (tzv. mehanizam samoregulacije) o kome nam srpska vlast već petnaest godina priča neverovatne bajke. Stoga, postaje jasno da u Srbiji ne postoji nikakvo ozbiljno tržište – ono koje bi moglo da pokrene zamajac privrednog oporavka, oživi stare fabrike i preduzeća i otvori nove proizvodne pogone, te tako uposli na stotine hiljada očajnih i nezaposlenih ljudi.
Prema tome, i potpunom ignoramusu u oblasti ekonomije i finansija mora biti jasno da bi dinar, da nije bilo „Jorgovankinog“ otkupa deviza, dodatno izgubio na vrednosti. Srpski premijer tvrdi suprotno, pokazujući time da uopšte ne razume kako tržište novca (i roba uopšte) u stvarnosti funkcioniše; ili, pak, razume, ali svesno želi da srpsko javno mnjenje dovede u zabludu.
Guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković ubeđuje i sebe i druge kako NB kupuje evro da bi strаnim invеstitоrimа obezbedila (preko potrebne!) dinare, jer se oni ne mogu drugačije pojaviti kао kupci držаvnih hаrtijа оd vrеdnоsti. Ne lipši magarče do zelene trave! Prava istina je da od stranih investitora maltene nema ni traga ni glasa, a kako stvari stoje neće ih biti ni ubuduće. A zašto ih neće biti? Pa, jednostavno, zato što je Srbija gotovo sve vredno što je imala već prodala. Sam premijer jasno kaže da su neki investitori iz inostranstva pokazali određeno interesovanje za ulaganje u Srbiju, ali samo pod uslovom da „suverena“ Srbija izmeni svoje zakone u skladu sa željama takvih potencijalnih ulagača.
Srpski državni vrh se hvali Zakonom o radu, koji bi se pre mogao nazvati Zakon o robovima. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, čak, tvrdi (naravno, bez ikakvog pokrića u realnom životu) da se „čitav svet divi srpskim reformama i donesenim srpskim zakonima“. Zapravo, ovakav način komunikacije srpskog državnog vrha najprimitivniji je oblik demagoškog rada i propagande zasnovane na zloupotrebi ljudskih najnižih strasti i „sirovih“ (nekultivisanih) emocija, nalik onima, kakve, ne tako retko, srećemo u adolescentnom („raspevanom“) dobu razvoja ljudske ličnosti.
Konačno, uz „stabilan i jak“ dinar i uz budžet (bez ili sa „malo deficita“), srpski „spasilac“ punim ustima se hvali novim aranžmanom sa MMF-om.
Veli, nama te pare ne trebaju!
Pa što ih uze kad nam ne trebaju? Da na njih plaćamo kamatu, kao da nam je malo onih sedam milijardi evra novih kredita za dve i po godine?
Ama, bre, ljudi, to je samo za ne daj Bože i za „rolover“. Čisto da se ima, i da svet vidi da sa Srbijom može bez brige da posluje.
A šta mu je taj „rolover“? Pa to je isto ono što trenutno neke banke nude onim štedišama koji su uzeli kredite na osnovu švajcarskog franka – produžen period otplate kamata i glavnice. Ili, u datom slučaju, predsednik srpske vlade je upotrebio reč „rollover“ u pogrešnom smislu, jer, izgleda, Srbija će da uzme kredit od MMF-a da bi mogla da otplati rate (ili samo kamate) na dug koji pristiže u ovoj godini.
Naravno, engleska reč „rollover“ ima i drugo značenje, vezano za prevrtanje vozila na bok ili krov. Da li je Srbija u opasnosti da se „prevrne“?
T. Rajić
Poštovana Redakcijo!
Oprostite mi što ne mogu da se držim teme, jer tek počinjem da se upoznajem sa saddržajem časopsa i on mi se sviđa. Osim objektivne kritike i satične note trebalo bi tražiti rešenja da nam u bogatoj zemlji bude mnogo više postenih, vrednih i stručnih dobro plaćenih radnika. Njih sada ima oko 350.000, nije sigurno da su su svi pošteni, vredni i stručni, ali je sugurno da svako od njih radi još za šetroicu zapošqenih…
Nastaviću da vas pratim. Pozdrav i svako dobro.