Baš kao što je to praktikovao Adolf Šiklgruber, javnosti poznatiji kao Hitler, i kancelar serbski svako malo raspisuje izbore. Jer jedino za šta je družina na čijem je čelu sposobna jeste pobeđivanje na izborima. To je najsigurniji način da se stvori privid da narod može da utiče na svoju budućnost. Što je mnogo važnije (za njih, naravno), to je najsigurniji način da se još neko vreme obezbedi o(p)stanak na vlasti.
Reciklirani radikali doveli su do savršenstva sve mehanizme koji prate izborne procese.
Reketiranje tajkuna i agresivna kampanja putem bilborda i u svim medijima, agresivna kampanja od vrata do vrata, agresivno suprotstavljanje svim političkim neistomišljenicima, agresivni govori na mitinzima na koje silom dovode ljude. I vi ste primetili da je zajednički imenitelj svih elemenata kampanje agresija? I ja sam. Baš čudno, zar ne?
A možda i nije tako čudno, dovoljno je pogledati samo malo u prošlost, pa na primeru austrijskog molera koji se dočepao vlasti u nacističkoj Nemačkoj videti koje se sve danas tehnike primenjuju. Sve je to dobri vojnik Vučić prilježno prepisao, i kao svaki pravi štreber naizust naučio, pa primenjuje i ne misli da prestane. Vlast je, pogotovo apsolutna, najjača droga koja postoji. Ko se jednom navuče, sa nje se ne skida. Osim ako se ne primeni terapija oca Peranovića. Znate već, lopata ili kakva široka daska, pa po leđima, dok se ne izgubi volja za narkoticima.
Kandidate biram JA!
Osnovna načela demokratije nalažu da se u izbornim procesima sučele dva ili više različitih mišljenja, da se kandidati građanima predstave programima koje su kadri da sprovedu, i da birači na osnovu tih različitosti donesu odluku i zaokruže odgovarajući redni broj na glasačkom listiću. Mi živimo u apsolutističkom režimu naprednjačke kamarile, pa to kod nas funkcioniše drugačije. Počev od datuma raspisivanja i održavanja izbora, preko odluke da li će biti lokalni, parlamentarni, predsednički ili sve zajedno, pa do odabira protivkandidata – sve to zavisi od volje jednog čoveka. Znamo već svi kog.
I u tome se Aleksandar Vučić izveštio, ne može to da mu se ne prizna. U normalnim situacijama čovek bi pomislio da za njega radi tim savetnika koji mu daju dobre savete, ali kod njega je više nego očigledno uverenje da samo on zna kako treba. Zato se i okružio neobrazovanim mediokritetima sa sumnjivo stečenim diplomama, da bi u njemu i njegovoj elokventnosti gledali božanstvo, i da bi ga bespogovorno slušali. I da im na kraj pameti ne bi palo da ga po bilo kom pitanju i na bilo kom mestu upozore da u nečemu, daleko bilo, greši.
Šta mu onda u pogledu izbornih procedura preostaje?
Da pred svetom i pred marvom kojom vlada (ne zanosite se da nas sve ne posmatra kao stoku i kao bića niže vrste) stvori privid da postoji mogućnost izbora, te da postoji više kandidata. Uceniće taj, iskopati neki detalj iz prošlosti, ili će poslati batinaše, ili će sklopiti neki „deal“ za koji niko ne zna, i lansiraće putem medija koje kontroliše nekoliko kandidata.
Probne balone će pustiti za više njih, tek da oseti kako plebs reaguje, a onda će izbor suziti na dva ili tri. Kada su u pitanju predstojeći predsednički izbori, za sada su u igri: Saša Janković, Vuk Jeremić, Vojislav Šešelj, Čeda Jovanović, Nebojša Čović, Bogoljub Karić. Videćemo do proleća ko će zaslužiti vođino poverenje i ko će odigrati ulogu trojanskog konja.
Nema tu ni kandidata, ni političkih protivnika, ni različitih programa, ni demokratije. Srbija je rotirajući vašar za rasprodaju države, na čijem čelu su ološi, jajare i secikese, a predvodi ih najsposobniji i najbolji od njih. On se time diči, a ja bih se ozbiljno zapitao da li je ponos biti najveća jajara.
_________
P.S. Da ne bi bilo nekih nesporazuma oko vokabulara, dugujem pojašnjenje. Jajara je seoski pas sa izraženom sklonošću da – umesto da ulovi neku hranu – obilazi kokošinjce i hrani se jajima.
Peđa B. Đurović
www.kolumnista.com
