RTS i budžet – previd težak više milijardi?

0
295
Foto: Cenzolovka

U stavci „finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa”, za to je namenjeno 900 miliona dinara, ali jedino “za finansiranje osnovne delatnosti Javne medijske ustanove Radio-televizija Vojvodine”, dok se Radio-televizija Srbije uopšte ne pominje.

S druge strane, predlogom izmena Zakona o privremenom uređivanju naplate takse za javni medijski servis, koji je u skupštinsku proceduru ušao u petak, dakle, sedam dana posle budžeta, taksa za javni servis od 1. januara iznosiće 299 dinara umesto dosadašnjih 255 dinara.

„Vlada je predložila da takse budu uvećane za 44 dinara polazeći od statističkih podataka o prosečnoj zaradi i visini penzija, visokih inicijalnih troškova štampe i distribucije računa i nesrazmerno visokih troškova kod pokretanja postupka naplate nenaplaćenih potraživanja, kao i potrebe obezbeđenja uslova za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa“, preneo je Fonet.

Koordinatorka pravnog tima Crte Vladana Jaraković objašnjava da se na ovaj način, uz povećanje takse, produžava mogućnost delimičnog finansiranja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa iz budžeta. „Bez izmena ovog zakona ne bi postojao osnov ni da RTV dobije iz budžeta sredstva koja su planirana nacrtom“, ističe Jaraković.


Ulazak budžeta u proceduru / Ulazak taksi u proceduru

2020 – 20. novembar / 27. novembar
2019 – 4. novembar / 4. novembar
2018 – 23. novembar / 23. novembar
2017 – nije relevantno / nije relevantno (nije bilo izmene Zakona)
2016 – 2. decembar / 19. decembar (usvojene pred istek godine)
2015 – 9. decembar / 21. decembar (usvojene pred istek godine)


Medijski stručnjaci sa kojima smo razgovarali, uz napomenu da nisu detaljnije upoznati sa nacrtom novog budžeta, smatraju da, ako je zaista RTS izostavljen, onda je, najverovatnije, po sredi – greška.

Bez novca iz budžeta javni servis bi mogao da izdrži dva-tri meseca i onda bi stao, mišljenja je i Aleksandar Crkvenjakov, nekadašnji direktor Radio-televizije Srbije. Po njegovim rečima, privremeno finansiranje je ništa drugo do instrument za kontrolu rada javnog servisa.

„Ako ste na kratkoj uzici sa privremenim finansiranjem jednostavno ste pod kontrolom. Mislim da to i jeste bila ideja onih koji su osmislili takvu soluciju. U pitanju je instrument kontrole. Rešenje je ili veća taksa ili zakonski garantovano budžetsko finansiranje. To su instrumenti nezavisnog javnog servisa. Sve ostalo predstavlja zavisnost od političara“, ističe Crkvenjakov.

Da Vas podsetimo:  Radna grupa osudila napade na novinare, posebno zabrinuta zbog brutalnosti policije

Ima li neko plan?

Podsetimo, nakon što je Vlada Srbije privremeno od 2014. do 2016. ukinula pretplatu, Zakonom o javnim medijskim servisima odlučeno je da se, opet privremeno, RTS i RTV finansiraju većinskim delom iz državne kase. Ta privremena odluka trebalo je da važi do 31. decembra 2018, pa da se vrati finansiranje javnih servisa isključivo putem taksi. Vlada Srbije ipak je odlučila da se kombinovani model finanisiranja RTS i RTV nastavi do kraja 2020. godine. A taj rok je stigao.

Za generalnu sekretarku NUNS-a Tamaru Filipović Stevanović bila bi dobra vest da se RTS više ne finansira iz budžeta, ali pod uslovom da postoji plan po kome će javni servis sebi obezbediti sredstva za funkcionisanje – povećavajući prihode, kroz komercijalne usluge i(li) pretplatu.

„Tendencija jeste da se javni servisi skinu sa budžeta i time otklone svaku mogućnost uticaja na uređivačku politiku. Da zavise samo od svojih građana i svoje sposobnosti da zarade novac. Ali, ako je to sve urađeno bez plana, jasno je da će RTS zapasti u finansijsku krizu i da nema šanse da preživi godinu dana“, navodi Tamara Filipović Stevanović.

Koordinatorka pravnog tima „Crte“ Vladana Jaraković ne smatra da je u pitanju propust, već je „iz nekog razloga odlučeno“ da se RTS  „skine sa budžeta”. Ona podseća na to da je dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis zakonodavac iz godine u godinu produžavao mogućnost subvencionisanja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa. Poslednja takva intervencija je, ističe, učinjena 2018. godine kada je izmenama i dopunama zakona predviđeno da će se do 31. decembra ove godine javni servisi delimično finansirati iz takse, a delom iz republičkog budžeta.

Da Vas podsetimo:  Zekić ekspresno izabrana za predsednicu Saveta REM-a. Cvejić: Sve unapred dogovoreno

“Predlog Zakona o budžetu za narednu godinu je od 12. novembra u skupštinskoj proceduri i na odredbe ovog predloga moguće je podnositi amandmane. Nije isključeno da dostavljeni predlog bude izmenjen, ali ukoliko bude usvojen u neizmenjenom obliku, ostaje mogućnost da se kasnijim izmenama i dopunama Zakona o budžetu, rebalansom, obezbede dodatna sredstva za finansiranje javnih servisa. Uslov za tako nešto je postojanje, odnosno ponovno uspostavljenje odgovarajućeg pravnog osnova za finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa iz budžeta”, objašnjava Jaraković.

Ona ističe da je najveći prihod za finansiranje RTS-a dolazio od naplaćenih taksi, a ostatak iz budžeta i komercijalnih prihoda.

A plaćanje takse uvedeno je 2014. Zakonom o javnim medijskim servisima.

“Pretplate nema, ispunjeno je obećanje premijera Aleksandra Vučića da će pretplata biti ukinuta. RTS i RTV će biti finansirane iz budžeta do 2016. godine, a kasnije sistemom taksi. Važno je reći da taksa ne može preći iznos od 500 dinara”, istakao je u junu 2014. tadašnji državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković, obrazlažući novi Zakon o javnim medijskim servisima.

Tada je saopšteno da se obaveza plaćanja nadoknade za javni servis ukida na manje od godinu i po dana. Tim Zakonom nije predviđeno postojanje pretplate, ali je samo privremeno ukinita obaveza građana da “izdvajaju novac za javne servise” i odložena za početak 2016. godine, do kada su se javni servisi (RTS i RTV) finansirali iz budžeta. Osnovna razlika između takse i pretplate je, kako je objasnio tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, u tome što je pretplata podrazumevala „neku vrstu dobrovoljnosti“, dok je taksa obavezna.

„S obzirom na to da su se odlučili za nastavak finansiranja javnih servisa onda će morati da izmene Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse zato što je preko njega produžano finansiranje javnih servisa. Ali, u predlogu budžeta za 2021. nalazi se stavka o projektnom finansiranju javnih medijskih servisa, u kojoj je za specijalizovane usluge namenjeno 130 miliona dinara, što je više nego u prošlom budžetu. Verovatno će tu sumu deliti oba medijska servisa“, govori Vladana Jaraković, koordinatorka pravnog tima ‘Crte’.

Da Vas podsetimo:  Umesto objektivnog informisanja građani za svoj novac dobijaju propagandu i tabloidno novinarstvo

Interni dogovor?

Crkvenjakov kaže da ga čudi izostanak reakcije rukovodstva RTS-a na novo budžetsko rešenje, ostavljajući mogućnost da je ipak postignit neki “interni dogovor”. On se priseća vremena kada je, kao generalni direktor RTS-a, sa tadašnjim ministrom finansija napravio plan da se RTS finansira „na paraporeskoj osnovi“.

„Pronašli smo, mislim, odličan način da se RTS finansira kroz minimalan deo u jednoj vrsti poreza i da u zavisnosti od inflacije taj iznos raste. Međutim, bilo je to vreme posle smrti premijera Đinđića, taj predlog nije dobio većinu u parlamentu, čak ni svi iz DS nisu glasali za to iako je ministar Đelić bio deo te opcije. To je bio automatski poreski mehanizam, sličan onom za BBC, koji bi trajno obezbedio finansiranje RTS-a“, naglašava Crkvenjakov.

Njega sadašnja situacija sa finasiranjem RTS-a podseća na onu iz perioda neposredno pre Petog oktobra – „ ima neki RTS, ali ne znamo kako bismo ga finansirali“.

„Ko god bi pokušao da vodi RTS na nezavisan način sa ovakvim finansiranjem izdržao bi tri meseca, a posle toga bi ga sami zaposleni oterali. Finansiranje je ključ za RTS, to je pitanje namera političkog vrha. A svi oni vole da kontrolišu, neki manje, neki više. Dakle, ili povećanje takse ili budžetsko finansiranje. Nema trećeg rešanja. Ubeđen sam da javni servis može da profunkcioniše za sedam dana, jer RTS je dobar auto, samo zavisi od toga ga vozi. Inače, RTS je posledica, nije uzrok, jer uzroci su na drugoj strani – na Andrićevom vencu“, zaključuje Crkvenjakov.

A dobar deo gledalaca verovatno se pita kako će tek izgledati program ako republički javni medijski servis bude finansijski još ugroženiji i ako još više bude zavisio od volje političara.


Tim Istinomer-a
Izvor: Istinomer / Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime