Drugim ovogodišnjim rebalansom državnog budžeta Radio-televizija Vojvodine ipak nije dobila svih 201 milion dinara, za koliko je bila uskraćena prethodnim rebalansom iz aprila ove godine. Zbog tog umanjenja na kraju je 88 radnika ostalo bez posla u pokrajinskom javnom servisu.
Očekivali su da će im biti vraćena cela suma, tj. 201 milion dinara, za koliko su ostali kraći prolećnim rebalansom i što je posledično dovelo do raskida saradnje sa trećinom radnika pokrajinskog javnog servisa angažovanih preko agencije za zapošljavanje. Dobili su na kraju (samo) 90 miliona, ali u RTV-u kažu da je to dovoljno „za uspešan završetak poslovne godine“.
„Novim rebalansom budžeta umanjenje sredstava za RTV je sa 201 milion smanjeno na 111.598.000 dinara. To znači da je umanjenje skoro prepolovljeno, odnosno da je uvažena potreba RTV-a za finansijskim sredstvima neophodnim za uspešan završetak poslovne godine“, izjavio je za Cenzolovku generalni direktor pokrajinskog javnog servisa Miodrag Koprivica.
Uredbom o izmeni opštih prihoda i primanja, rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za 2020. godinu radi otklanjanja štetnih posledica epidemije koronavirusa, usvojenom 24. aprila, RTV-u je godišnje davanje sa 900 miliona dinara, kako je utvrđeno budžetom za 2020, smanjeno na 698.411.000 dinara, a RTS-u sa 2.150.000.000 na 1.679.625.000 dinara.
Juče usvojenim rebalansom budžeta Srbije za 2020. RTV je dobio 90 miliona više, odnosno ove godine će raspolagati sa 788.411.000 dinara, dok je iznos namenjen RTS-u ostao nepromenjen.
Prvi na udaru – „agencijaši“
Umanjenje godišnjeg davanja iz budžeta za pokrajinski javni servis najjače su osetili radnici koji su u toj kući bili angažovani preko agencije za zapošljavanje.
Početkom avgusta u RTV-u je preko agencije za zapošljavanje bilo angažovano, prema podacima koje je za Cenzolovku tada izneo direktor Koprivica, 257 radnika, od toga 90 novinara. Upravo zbog manjka para, ugovor sa agencijom nije bilo moguće produžiti nakon 30. avgusta, kada je zvanično isticao, a time ni saradnju sa radnicima koje je agencija iznajmljivala RTV-u. Opet zbog finansijskih problema, Radio-televizija Vojvodine je od 1. jula već morala da otkaže saradnju sa njih 56.
Nakon isteka ugovora, 45 bivših „agencijaša“ su, potpisavši ugovor na neodređeno vreme, od 1. septembra postali i zvanično radnici RTV-a, dok je još jednom broju ponuđeno da nastave angažman kroz ugovore o privremeno-povremenim poslovima („PP ugovori“) ili preko honorarnog angažmana – sveukupno, 165 „agencijaša“ nastavilo je angažman na RTV-u, potvrdio nam je generalni direktor te kuće.
„Nakon isteka ugovora sa agencijom za zapošljavanje, bez daljeg angažovanja u JMU RTV ostalo je 88 zaposlenih“, naveo je Koprivica u odgovoru za Cenzolovku, ističući i to da je od 1. septembra do danas radni odnos po osnovu istek ugovora na određeno vreme prestao za još petoro zaposlenih i svima njima je, dodao je, ponuđeno da nastave angažman putem „PP ugovora“.
ŠPER: RAZOČARANI AGENCIJAŠI
„Zasad nema izgleda da će radnici koji su na RTV-u izgubili posao, a bili su angažovani preko agencije za zapošljavanje, sada biti vraćeni“, rekao je za Cenzolovku Darko Šper, poverenik Sindikata „Nezavisnost“ u RTV-u.
Šper je naveo da je „dvadesetak radnika izrazilo želju da pregovaraju s rukovodstvom RTV-a“, međutim, rukovodstvo RTV-a je to odbilo s obrazloženjem da ti radnici više nisu zaposleni i da RTV „nema više nikakve obaveze prema njima“.
„Neki od otpuštenih su se potpuno razočarali, rekli su da više i ne žele da imaju bilo kakve veze s RTV- om“, istakao poverenik „Nezavisnosti“.
On je potvrdio da je jedan broj bivših „agencijaša“ odlučio da potpiše „PP ugovore“ sa RTV-om koji, kako je istakao, zaposlene dovodi u najnepovoljniji mogući status.
„Praktično sutra mogu da ti se zahvale na saradnji bez ikakvog obrazloženja“, rekao je Šper.
Prema njegovim rečima, nekadašnji agencijski radnici koji su ostali bez posla imaju pravo na naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje, a njeno trajanje zavisi od minulog rada.
Snažni argumenti Aleksandra Gajovića
U odgovoru koji nam je uputio u avgustu, direktor RTV-a je pobrojao sve sastanke koje je rukovodstvo pokrajinskog servisa održalo s predstavnicima Vlade Srbije i njenim ministarstvima, u nastojanju da se RTV-u vrati 201 milion dinara pri narednom rebalansu budžeta.
Tako je krajem juna, na sastanku rukovodstva RTV-a sa predstavnicima Ministarstva finansija i Ministarstva kulture i informisanja „potvrđeno da zbog izrazitih problema sa likvidnošću i pored preduzetih mera RTV nije u mogućnosti da nastavi sa angažovanjem preostalog broja radnika preko agencije za zapošljavanje, čime bi bila ugrožena dalja proizvodnja i distribucija programa“.
Danas, bez 88 radnika kojima nije produžen angažman na RTV-u, Koprivica ističe za Cenzolovku da „nije smanjen ni obim ni kvalitet programa“.
Na istom sastanku, navodi Koprivica, stekao se utisak o spremnosti nadležnih ministarstava da se ovaj problem reši i da se iznađe rešenje za finansiranje osnovne delatnosti RTV-a, u smislu da se ne umanji donacija JMU RTV iz budžeta za 2020. predviđena rebalansom budžeta u iznosu od 201 milion dinara.
Bivši državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović rekao je u septembru za Cenzolovku da je letos na sastanku sa predstavnicima RTV-a i Ministarstva finansija „izneo snažan argument“ kolegama iz Finansija da je zakonska obaveza države da izdvoji „koliko je potrebno“ novca za rad javnih servisa.
Gajović je tada, inače, bio uveren da će RTV u novom rebalansu budžeta dobiti novac koji mu je – „kao i RTS-u, ali i mnogim drugima“ – zakinut rebalansom budžeta u aprilu ove godine.
Nije bio jedini.
„Verujemo da će naš zahtev biti prihvaćen i da će najavljenim rebalansom republičkog budžeta RTV-u biti vraćen 201 milion dinara, koliko je oduzeto rebalansom iz aprila ove godine, i da će javna nabavka koju ćemo nakon toga raspisati za angažovanje agencije za zapošljavanje biti sprovedena bez većih problema, odnosno da će sve biti završeno najkasnije do kraja godine“, rekao je Koprivica u avgustu za Cenzolovku.
Vlada Srbije, a potom i poslanici Skupštine Srbije, mislili su pak da je i 90 vraćenih miliona sasvim dovoljno.
