Rudarski i drugi zakoni za uništenje zemlje i naroda

autor:Zoran B. Đorđević

Problem Srbije nisu Kinezi. Problem Srbije je što dozvoljava da njome vladaju ljudi koji Srbiji ne žele ništa dobro

Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima
Najnoviji Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima[1] donesen je 2015. i dopunjen 2018. godine. Zakon je izuzetno obiman i sadrži 72 člana. Zakon nije lak za čitanje.

Kao svoja dva osnovna načela, u članu 2, pod brojevima 1 i 4, zakon navodi:

1) Kontinualno snabdevanje dovoljnim količinama mineralnih sirovina je neophodno za snaženje i održivost tržišne privrede u Republici Srbiji
i

4) Garantovanje sigurnosti, predvidljivosti i kontinuiteta istražnih i rudarskih prava.

Pisci zakona izgleda veruju u dobronamernost tržišta. Briga za bogatstvo, blagostanje i zdravlje stanovništva Srbije, odnosno srpskog naroda, nigde se izričito ne pominju u ovom Zakonu.

Ogroman deo metala koji danas proizvodi Bor i profit od tih metala odnose se u Republiku Kinu. Izgleda da Vlada Srbije smatra da je snaženje i održivost tržišne privrede Republike Kine isto što i snaženje i održivost tržišne privrede Republike Srbije.

Zakon vrlo jasno stavlja na znanje da se odnosi samo na teritoriju predkumanovske Srbije. Po ovom Zakonu, sva pitanja oko rudarenja i geoloških istraživanja na teritorijama autonomnih pokrajina rešavaju organi tih pokrajina u skladu sa zakonima tih pokrajina.

Nedavne objavljene mape budućih rudišta litijuma i drugih minerala u skladu su sa ovim zakonom. Sva predviđena rudišta i prateće jalovine nalaze se na teritoriji predkumanovske Srbije.

Osnovni ton i sadržaj Zakona je u članovima koji govore o davanju dozvola za geološka istraživanja i eksploataciju na teritoriji Uže Srbije. Takve i sve druge dozvole izdaje Ministarstvo rudarstva Uže Srbije. Zakon se i u ovom delu ponavlja na mnogo mesta uz male varijacije.

Rezultati istraživanja koja je decenijama obavljao Geološki zavod Srbije manje-više su javni i sva sadašnja i buduća geološka istraživanja za strane naručioce na teritoriji predkumanovske Srbije baziraće se na tim rezultatima. Po ovom Zakonu, rezultati geoloških istraživanja lokalnih privatnih i stranih preduzeća poslovna su tajna, tj. vlasništvo tih preduzeća.

Zakon ne obavezuje Ministarstvo rudarstva da objavljuje sadržaje dozvola koje izdaje ili ugovora koje sklapa sa firmama za geološka istraživanja ili eksploataciju ruda. Na primer, takve dozvole – odnosno ugovore – za geološka istraživanja na Čukaru Peki u blizini Bora nisu bili dostupni javnosti. To će, verovatno, biti slučaj i sa svim budućim dozvolama i ugovorima.

Posebnu pažnju Zakon posvećuje pravu preduzeća koja su vršila geološka istraživanja da dobiju dozvolu za eksploataciju ruda koja su prethodno istraživale. Ministarstvo, uz uredan zahtev, izdaje takvu dozvolu. Ti članovi o pravu na dobijanje eksploatacione dozvole proizilaze iz opšteg načela (br. 4) ovog Zakona. Svi ti članovi su vrlo pozitivni, ohrabrujući, i bez ikakvih uslovljavanja.

Možda najvažniji članovi ovog Zakona odnose se na pravo preduzeća i preduzetnika koje vrše geološka istraživanja ili eksploataciju ruda da svoje dozvole prenose drugim preduzećima ili preduzetnicima. Zakon praktično otvara berzu na kojoj se slobodno trguje sa dozvolama za istraživanja i eksploataciju ruda na tlu predkumanovske Srbije.

U saglasnosti sa duhom ovog Zakona, Srbija je u periodu 2012–2018. prihvatila višestruki prenos, odnosno prodaju, istraživačkih i eksploatacionih prava za jedan od najbogatijih rudnik zlata, srebra i bakra na svetu Čukaru Peki, nedaleko od Bora. Te dozvole, pre nego što ih je kupio kineski Ziđin, bile su uzastopno vlasništvo nekoliko manjih i zatim većih preduzeća.

Ovo objašnjava eksploziju interesa za geološka istraživanja u Srbiji. Ko osnuje preduzeće za geološka istraživanja zna da ne mora mnogo da buši. Vrlo detaljne mape nalazišta važnih ruda u Srbiji dostupne su pravim ljudima, zahvaljujući predanom višedecenijskom radu Zavoda za geološka istraživanja i geolozima RTB Bora. Malo je poznato da svako rudarsko preduzeće, pogotovu veliko preduzeće kakvo je nekada bio RTB Bor, neprekidno vrši geološka istraživanja. Pre nego što mineri postave eksploziv i pre nego što bageri počnu da kopaju, ispred njih idu geolozi sa svojim bušilicama i ispituju koji je najbolji pravac ili dubina kopanja. RTB Bor je takvim bušotinama pokrio ogroman deo Istočne Srbije. Svi geolozi koji su učestvovali u „otkrivanju” nalazišta Čukaru Peki ili su pre toga bili zaposleni u RTB Boru ili su primali platu od RTB Bora i dok su trajala ta otkrivanja. Pre nego što su preduzeća sa imenima kao Raketa doo, ili Avala Resource doo, „otkrila” izuzetno bogato nalazište bakra i zlata Čukaru Peki, geolozi u tim preduzećima znali su, na osnovu prethodnog rada RTB Bora ili Geološkog zavoda, gde treba da se prave „istraživačke” bušotine.

Kada se jednom potvrdi kvalitet „novootkrivene rude” dozvola za bušenje se, u skladu sa gornjim Zakonom, lako pretvara u dozvolu za eksploataciju i vrednost istraživačkog preduzeća postaje višestruko veća. To je poslovni plan svih kumovskih firmi u Srbiji koje zadnjih godina istražuju litijum, zlato ili šta već. Kada njihove bušotine potvrde postojanje kvalitetne rude dobiće dozvole za eksploataciju, a one će zatim biti prodate stranim rudarskim firmama, uz veliku zaradu. Radi se o zaradama od nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona dolara.

Jedna šaljiva strana Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima jeste da srebro nije na spisku plemenitih metala. Srbija ima toliko zlata da srebro više ne smatra za plemeniti metal.

Zakon o eksproprijaciji

Tih godina, 2015. i ranije, pored Zakona o rudarstvu, timovi stranih savetnika Vlade Srbije predano su radili i na pratećem Zakonu o eksproprijaciji[2]. To je takođe vrlo detaljan Zakon, potpuno u duhu komunističkih vremena kada se privatna imovina uzimala jednom licu i davala na poklon drugom licu, a sve u ime naroda. Ima ih koji su se naivno ponadali da su sa krajem komunizma prestale otimačine i uništavanja imovne. Ovaj Zakon o eksproprijaciji umesto naroda govori o javnom interesu. Javni interes utvrđuje Vlada na predlog onoga ko hoće da uzme vašu imovinu. U to može, ali ne mora, da bude umešano Ministarstva finansija. Zakon ne predviđa mogućnost žalbe. Dobili ste rešenje! To više nije vaša imovina i to je to. Po ovom Zakonu u javnom je interesu da neka strana firma prisvoji vašu njivu da bi na njoj kopala rudu. U slučaju potrebe za rudarskim radovima, Zakon predviđa i ubrzanu proceduru za prenos srpske imovine u vlasništvo stranaca. Na primer, po slovu Zakona o eksproprijaciji, kineska kompanija Ziđin, uknjižila je kao svoje privatno vlasništvo 3.328 km2 (tri hiljade trista dvadeset osam kvadratnih kilometara, ili trista dvadeset osam hiljada hektara) zemljišta[3] u Timočkoj krajini. To je površina manja od površine Kosova i Metohije. Površina Kosova i Metohije je oko 10,759 km2. Ipak, površina Ziđinovog početnog osvajanja nije ni mala i beznačajna. Sa druge strane, kada su Vlada i predsednik Srbije dali Kosovo, što ne bi dali i Timočku krajinu? Njima Krajina ne treba. Oni imaju Beograd na vodi.

Jedina dobra strana ovog Zakona o eksproprijaciji jeste da raniji sopstvenik ima pravo da skine useve i ubere plodove sa eksproprisane imovine – ako stigne, po članu 52. Ulazak u posed novog vlasnika se ne odgađa zbog neubranih plodova i useva prethodnog vlasnika.

Zakon o državljanstvu

Konačno, Vlada Srbije donela je i novi Zakon o državljanstvu[4]. Po tom Zakonu, svaki stranac koji provede tri godine u Srbije može uzeti srpsko državljanstvo. Vlada Srbije je donela ovaj zakon da bi ubrzala zamenu srpskog stanovništva Srbije migrantima iz Afrike i Azije. Zakon će imati i druge posledice.

Javni interes za predaju zemlje i rudnog bogatstva strancima

Predaja postojećih rudnika i nalazišta ruda strancima odvijaće se u „javnom interesu”. A šta je to javni interes odlučiće Vlada. O finansijskim efektima buduće eksploatacije litijuma mnogo se govori i piše. Pogledajmo ovde samo javne podatke o finansijskim efektima predaje RTB Bora kineskoj firmi Ziđin[5].

Ziđin je za kupovinu RTB Bora državi platio 360 miliona dolara. Kanadsko-američkim interesima, kojima je Vlada Srbije pre toga izdala dozvolu za eksploataciju na lokaciji Čukuru Peki 6 km od Bora, Ziđin je uplatio još 360 miliona dolara.

Šta je Ziđin sve dobio ovim transakcijama, a šta je javni interes Srbije?

Neposredno pre prodaje RTB Bora završena je nova topionica bakra kapaciteta 100,000 tona. Troškovi izgradnje te topionice su bili oko 360–400 miliona dolara. Parama koje je uplatio Vladi Srbije Ziđin je samo platio tu novu topionicu. Ziđin nije platio ništa za rudnike RTB Bora: Bor, Krivelj, Jamu, Majdanpek itd. Ziđin nije platio ništa za flotacije, elektrolizu, puteve, dalekovode i vodovode, jezera, šume i planine, niti je bilo šta platio za svu drugu rudarsku infrastrukturu i mašine. Ziđin nije platio ništa ni za nevinu Brestovačku banju.

Da ne spekulišemo o vrednosti ukupne imovine koju je Ziđin dobio sa RTB Borom i Čukuru Pekom, pogledajmo samo vrednosti ruda koje su date kineskoj kompaniji. Ziđin na svojoj Internet stranici tvrdi da rudnici bakra Bor – što pretpostavljamo uključuje Krivelj, Majdanpek, Cerovo, Jamu i druge rudnike – raspolažu sa 11.14 miliona tona bakra i 384 tona zlata[6]. Rudnik Čukaru Peki[7] po Ziđinu sadrži 19.99 miliona tona bakra i 443 tona zlata. Zbir tih cifara iznosi 31.13 miliona tona bakra i 827 tona zlata. Trenutna cena bakra na svetskim berzama fluktuira između 9000 (devet hiljada) dolara po toni i 10,000 (deset hiljada) dolara po toni[8]. Cena zlata varira između 70 i 80 miliona dolara po toni[9]. Ako za procenu ukupne vrednosti ovih ruda uzmemo niže navedene cene metala, dobićemo da je vrednost bakra i zlata u rudnicima oko Bora ne manja od 370 milijardi dolara. Milijarda je hiljadu miliona. Deo tih ruda je izuzetno bogat. U višim nalazištima Čekuru Peki sadržaj bakra je iznad 26%. Sadržaj zlata je od 1.2g do 7g po toni. Prerada takve rude je izuzetno jeftina. Rude i bakra i zlata ima na mnogim drugim lokacijama koje nisu deo ovih operativnih rudnika, ali su u Ziđinovom posedu[10].

Ziđin je za sve te rude platio 360 miliona dolara datih kanadsko-američkim interesima za eksploatacionu dozvolu na Čukuri Peki. Ta cifra je 0.1% vrednosti ruda. To nije 1% vrednosti tih ruda (metala). To nije 10% vrednosti tih ruda. To je 1 hiljaditi deo vrednosti tih ruda. Toliko je dobro, domaćinski, Vlada Srbije gazdovala prirodnim bogatstvom Srbije. Vlada i predsednik Srbije omogućili su jednoj stranoj kompaniji da do najvećeg bogatstva zemlje dođe za hiljaditi deo vrednosti tog bogatstva.

Šta Ziđin radi sa tom poklonjenom rudom? Istog momenta kada je ušao u posed RTB Bora, pošto ga je sačekala gotova topionica, Ziđin je značajno podigao proizvodnju. Zbog nekih razloga, neki kažu da bi prikrio izuzetan kvalitet rude, odnosno veliki sadržaj zlata i bakra, Ziđin je u početku rada u Boru izvozio velike količine koncentrata, a ne samo gotove metale. Prve dve godine poslovanja, Ziđin je ostvario zaradu veću od milijardu dolara. Deo te zarade, nekih 474 miliona dolara, Ziđin je uložio u otvaranje rudnika Čekuru Peki. Sledeće godine, Ziđin je deo zarade uložio u proširenje kapaciteta flotacije u Boru i kapaciteta topionice. Sva ta ulaganja izvršena su od profita zarađenog u RTB Boru. Ove, 2024, godine Ziđin će proizvesti 350–400,000 (četiristo hiljada) tona bakra, 10 tona zlata i 30 tona srebra. Ogroman deo tog metala Ziđin nosi u Kinu ili prodaje na stranim tržištima. Sledeće godine Ziđin predviđa povećanje proizvodnje na 450,000 tona bakra[11].

Ukupna vrednost metala koji će Ziđin dogodine izneti iz Srbije je oko 5 (pet) milijardi dolara. Ziđin posluje vrlo jeftino. Ziđin plaća električnu energiju 6 dinara po kWh. Srpska domaćinstva plaćaju 10–25 dinara po kWh. Ziđin za svih 6000 (šest hiljada) srpskih radnika ima troškove (plate i doprinose) manje od 200 miliona dolara godišnje. Vlada Srbije ne objavljuje koliki su drugi porezi, ako ih uopšte ima, koje ona naplaćuje Ziđinu. Profitabilnost rudnika bakra u Čileu – koji imaju rudu sličnog ili slabijeg kvaliteta od Bora – iznosi oko 50%. Ziđin posluje jeftinije nego čileanske kompanije. To znači da će Ziđin dogodine godine ostvariti čist profit na metalima koje iznosi iz Srbije između 2 i 2.5 milijardi dolara. Mi ne znamo koliki će profit Ziđin prijaviti Vladi Srbije i koliko će platiti na ime rudne rente. To će biti 1% – 3% od deklarisanog profita.

Dogodine, Vlada Srbija će ponosno reći da u Kinu izvozi robu vrednu 5 milijardi dolara. Srbija u Kinu ne izvozi praktično ništa. Metali koje Ziđin nosi u Kinu nisu izvoz Srbije. Pare od prodaje tih metala ostaju u Kini. One se ne vraćaju u Srbiju. Srbija u Kinu izvozi „par kilograma” suvih šljiva.

Iz navedenog jasno se vidi da predsednik Srbije i njegova Vlada kao javni interes vide što veću zaradu strane kompanije i što veće iznošenje srpskog rudnog bogatstva iz Srbije.

Izmena stanovništva

Ziđin je u Srbiju, u Bor, na prinudan rad doveo i zatvorenike – tvrdilo se na društvenim mrežama. Ako i nisu pravi zatvorenici, kineski radnici su protestovali: „Skoro da radimo bez prestanka, u spavaonicama nemamo grejanje, slabo se hranimo i često smo žedni“. Oko pedeset kineskih radnika je posvedočilo da „da im izlaz u Bor nije dozvoljen, pa se osećaju kao zatvorenici“. Nekada su Englezi svoje zatvorenike naseljavali u Australiji. Kina svoje zatvorenike naseljava u Timočkoj krajini.

U Bor i okolini takođe se doselilo između 15 i 20 hiljada slobodnih građana Kine. Ti ljudi za Ziđin obavljaju poslove koje bi mogli da obavljaju građani Srbije. Kao što smo naveli, Ziđin je značajno povećao proizvodnju u odnosnu na proizvodnju u vreme RTB Bora i potrebno mu je mnogo novih radnika. Ziđin ne zapošljava nove radnike iz Bora, odnosno Srbije – Ziđin dovodi radnike iz Kine.

Po slovu Zakona o državljanstvu, svi ti kineski (kao) zatvorenici, radnici i samostalni preduzetnici tri godine po dolasku u Srbiju mogu postati građani Srbije. Ako ti ljudi dovedu svoje porodice, govorimo o broju između 50 i 60 hiljada novih građana Srbije kineskog porekla. Za dve godine, ti ljudi će predstavljati većinu stanovništva Timočke krajine.

Malo je koje kolonijalno osvajanje izvedeno sa ovakvom brzinom i sa ovakvom lakoćom. Kinesko kolonijalno osvajanje Srbije podseća na špansko osvajanje carstva naroda Inka. Inke su svoje porobljavanje prvo finansirali svojim zlatom. Onda su ga plaćali neprekidnom rekom srebra koje su za Špance izvlačili iz rudnika Potosi, danas na teritoriji Bolivije. U tom rudniku, od teškog rada i trovanja živom, godišnje je umiralo oko 13,000 Inka. Taj vrlo veliki gubitak lokalnog stanovništva ograničio je proizvodnju srebra u Potosi. Jednostavno nije bilo dovoljno radnika. Inke, žrtve tog rudarenja, do danas se nisu oporavile. Usput, španska kruna je takođe imala rudnu rentu (quinto) i ona je iznosila 20% vrednosti iskopanog srebra. To je mnogo puta više od rente koju Srbija naplaćuje svojim čeličnim prijateljima. Kinezi nemaju ograničenja koja su imali Španci. Kinezi mogu povećati proizvodnju na milion ili dva miliona tona bakra. Ziđin za sada drži nekoliko hiljada srpskih radnika – bukvalno da se Vlasi ne sete. Ziđinu srpska lokalna radna snaga nije potrebna nizašta. Dobar deo srpskih radnih mesta može se automatizovati. Na ostalim radnim mestima srpski radnici će verovatno biti zamenjeni Kinezima.

Mi imamo veoma kratko vreme da se oslobodimo ovog smrtonosnog zagrljaja čeličnih prijatelja. Što se duže Ziđin i Kina budu navikavali na slatku drogu besplatnog srpskog bakra, zlata i srebra – to će nama biti teže da ih od te „droge” odviknemo.

Zahvaljujući Zakonu o državljanstvu na tlu Srbije trenutno se stvara enklavu nešto manja od Kosova, iz koje će srpsko stanovništvo – baš kao i sa Kosova – verovatno biti istisnuto. Ziđinu je lakše da radi sa ljudima koji govore kineski.

Ziđin će sutra uzeti Lece i krajeve oko Vranja i Leskovca. Bakaronosni i zlatonosni pojas pruža se celim istočnim obodom Srbije. Po zakonu o eksproprijaciji i zakonu o rudarstvu, Ziđin će svu tu zemlju uknjižiti u Katastar Srbije kao svoj privatni posed. Predsednik i Vlada Srbije to smatraju javnim interesom Srbije.

O karakteru RTB Bora

Tih godina kada se pripremala „privatizacija”, štampa je o RTB Boru pisala kao o najgorem preduzeću nesposobnom da eksploatiše prirodna bogatstva zemlje i večitom teretu na budžetu Republike.

Ništa od toga nije bilo tačno. Cena bakra na svetskim tržištima, u vreme napada Zapada na Srbiju (Kosovo) bila je izuzetno niska, čak ispod $1500 dolara po toni. To je privremeno gurnulo Bor u dugove. Uopšte nije isključeno da je Zapad svesno spustio cenu bakra da bi finansijski potopio Srbiju. Svojevremeno, Zapad je tako srušio čileanskog predsednika Aljendea. Takođe, visoka politika se još od Miloševićevog vremena mešala u poslovanja RTB-a i prisiljavala Bor da iz „političkih” razloga kupuje nekvalitetnu rudu i uzima nepovoljne kredite od stranih „prijatelja”.

Taj uticaj politike na RTB Bor bio je na mahove komičan. Tokom 2013–2015. godine glavni pregovarači između RTB Bora i kanadske firme, koja je nudila izgradnju topionice, bili su bivši ambasador Jugoslavije u Kanadi i predsednik Košarkaškog saveza Srbije[12]. Vođeni tim „metalurškim ekspertima” pregovori su počeli sa cenom od 140 miliona dolara i dogurali do 400. Vrh RTB-a nije ima snage ili interesa da se tome suprotstavi. Ministri koji su odobravali zaduženje RTB Bora za nabavku te topionice tvrde da nikada nije postojala ni projektna dokumentacija niti studija izvodljivosti za tu topionicu. i pored toga, ti ministri su projekat nove topionice i kredite za nju odobravali na sednicama Vlade. To se sve dešavalo krajem vreme „žutih” i na početku vremena „braon” partija. Inžinjeri i rukovodioci RTB Bora koji su se suprotstavljali takvom poslovanju smenjivani su sa dotadašnjih položaja ili bivali otpuštani.

U toku izgradnje topionice desio se jedan veliki požar i kanadski izvođač radova se povukao sa gradilišta. Izvanredni inženjeri RTB Bora bukvalno su sami završili i uspešno pustili topionicu u rad.

Kao što smo već napomenuli, dobar deo odličnih geoloških istraživača koji su za strane kompanije „otkrili” rudnik Čekuru Peki bili su bivši ili tadašnji radnici RTB Bora.

Borski Institut za bakar je svojevremeno, početkom 1990-ih, samostalno razvio biološke tehnologije za flotaciju bakra. Zbog ratova 90-ih godina prošlog veka i sankcija, te tehnologije nisu uvedene u proizvodni proces, ali su i dan danas neprevaziđene.

Inženjeri RTB Bora bili su u stanju da rentabilno izdvajaju bakar iz nekadašnje jalovine. RTB Bor je kroz mnogo decenija razvoja postao vrhunska tehnološka kompanija i decenijama je samostalno punio zlatne rezerve Jugoslavije.

RTB Bor nije prodat, odnosno poklonjen, kineskom Ziđinu zato što njegovi kadrovi i radnici nisu bili sposobni da vode proizvodnju bakra, srebra, zlata i mase drugih vrednih proizvoda. Razlozi su druge prirode.

Umesto zaključka

Iz izloženog vidimo da su predsednik i Vlada Srbije još pre deset godina svesno postavili jasne zakonske osnove za procese koji su doveli do pljačke RTB Bora i kineskog vlasništva nad Timočkom krajinom. Isti ti ljudi planiraju da iskoriste pomenute zakone i da otvore 42 nova rudnika i 42 nova jalovišta na ostatku teritorije predkumanovske Srbije. Trenutno nemamo jasan uvid koliko kvadratnih kilometara predkumanovske Srbije predsednik i Vlada Srbije planiraju da uknjiži kao vlasništvo stranih rudarskih kompanija. Ukupna površina predkumanovske Srbije je oko 56,000 km2. Sudeći po ponašanju Ziđina, sve druge kompanije će uknjižiti velike površine Srbije u svoje vlasništvo. Katastar je na usluzi.

Odnošenje ogromnih količina srpskog bakra i drugih metala iz Srbije bez stvarne naknade jeste obična pljačka. Otimanje ogromnih površina zemlje i upisivanje tih površna u Katastar kao privatno vlasništvo Ziđina takođe je pljačka. Masovno naseljavanje kineskog stanovništva na zauzete teritorije i drastična izmena etničkog sastava Srbije biće strašan zločin prema srpskom narodu.

Za ove pljačke i druge zločine ne treba kriviti dobre ljude iz Kine. Oni vide zlato posuto po putu i oni ga jednostavno skupljaju u džakove i nose kući. Oni oko sebe vide lepu zemlju. Predsednik i Vlada Srbije im kaže „sve je to vaše” i oni to prihvataju. Možda će tu zemlju kasnije prodati domorocima ili će možda dovesti svoje porodice iz Kine da tu žive. Što da ne?!

Problem Srbije nisu Kinezi. Problem Srbije je što dozvoljava da njome vladaju ljudi koji Srbiji ne žele ništa dobro.

Izvor: istmedia.rs

Ogromna šteta je već napravljena, međutim dolaskom nove vlade, kojoj je stalo do opstanka i blagostanja Srbije i srpskog naroda, situacija se može ispraviti. Po čileanskom modelu[13], takva Vlada mora uvesti rudarsku rentu od bar 46.5% vrednosti proizvedenog bakra i drugih metala, a ne profita. Takva renta će Srbiji doneti pravedniju nadoknadu za njene rude, a kompaniji Ziđin omogućiti razuman profit. Svu imovinu koju su Ziđin i druge rudarske firme upisale na sebe treba vratiti u posed starih vlasnika ili države, ako je to ranije bila državna zemlja. Rudarske kompanije, ako žele da posluju na teritoriji Srbije, i koriste nečiju zemlju ili nepokretnosti, moraju plaćati rentu vlasnicima zemlje i nepokretnosti. Rudarske kompanije ne mogu konfiskovati ničiju imovinu.

Proizvodnja bakra se mora smanjiti na 100 ili 200 hiljada tona. Mi moramo sačuvati bakar za našu industriju. Srbija neće večito ostati kolonija sa jeftinom radnom snagom. Ako Ziđin odbije da sarađuje, treba mu se zahvaliti na poseti. Ziđin je već višestruko povratio sva ulaganja u RTB Bor. Srbija nije dužna Ziđinu.

Nikakvo rudarenje koje na bilo koji način ugrožava živote i zdravlje ljudi ne sme biti dozvoljeno.

Zemlju i imovinu koju su građani Kine samostalno kupili ne smemo dirati. Nijedan građanin Kine ne sme biti nasilno proteran ili povređen. Ti ljudi nisu došli u Srbiju svojom krivicom. Ziđinu i svim drugim kompanijama mora se reći da su starosedeoci Srbije jedini radnici koje mogu zapošljavati. To se, uostalom, mora rešiti zakonima koji će štititi pravo stanovništva Srbije da radi u svojoj zemlji, a ne da biva prisiljeno da radi u zemljama Zapada. Kineski radnici i prinudni radnici moraju se postepeno vraćati kući.

Zakon o eksproprijaciji mora se promeniti tako da štiti imovinu građana Srbije i njihovo pravo na slobodan život i korišćenje sopstvene imovine.

Zakon o državljanstvu moraju se promeniti tako da štiti građana Srbije i njihovo pravo na život i rad u sopstvenoj zemlji.

Autor je doktor fizičkih nauka. Kasnih 1980-ih i početkom 1990-ih prošlog veka sarađivao je sa naučnicima i inžinjerima RTB Bora na razvoju novih industrijskih materijala

[1] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2015/101/1/reg

[2] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/1995/53/19/reg

[3] https://n1info.rs/biznis/dobija-li-zidjin-od-srbije-tri-miliona-kvadrata-zemljista-zahtev-u-katastru-u-nadleznoj-agenciji-ga-nema/

[4] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2004/135/4/reg

[5] https://www.cipe.org/wp-content/uploads/2020/09/Favoured-Friend-What-is-the-Benefit-for-Serbia-in-the-Sale-of-RTB-Bor-to-Chinese-Zijin.pdf

[6] https://www.zijinmining.com/global/program-detail-71737.htm

[7] https://www.zijinmining.com/global/program-detail-71735.htm

[8] Global price of copper: https://fred.stlouisfed.org/series/PCOPPUSDM

[9] Global price of gold: https://www.dailymetalprice.com/metalprices.php?c=au&u=mt&d=10

[10] https://www.researchgate.net/publication/297593209_The_Mineral_Resources_of_the_Bor_Metallogenic_Zone_A_Review

[11] https://biznis.rs/vesti/srbija/zijin-srbija-ce-postati-najveci-proizvodjac-bakra-u-evropi/

[12] https://insajder.net/sr/sajt/rudnikdugova/344/Transkript-prve-epizode.htm

[13] https://globaltaxnews.ey.com/news/2023-0956-chile-new-mining-royalty-is-approved-and-ready-to-become-law