Ove, 2019. godine, više je od pola veka (tačno 52. godine) koliko živim u Švedskoj gde sam 1967. godine došao na par dana, a u njoj neočekivano ostao zauvek. U ovoj zemlji živim i dalje, dišem i pijem vodu i lekove, a srce i misli su mi i ovde i tamo. Ovde je moja porodica a Srbija, gde godinama nemam nikoga od bliže familije, takođe je moja. Tamo su moji prvi koraci, prva izgovorena i prva napisana reč, prve ljubavi i njeni darovi… U zemlji Srbiji, i oko nje i izvan nje je srpski narod, čiji sam mikroskopski deo.
Ta i takva „moja“ Srbija je jedina zemlja u kojoj svakodnevne laži i ponižavanje građana nisu prepreka da volimo našu zemlju, a da se nikada nismo upitali šta je to „naša zemlja“. Tačan odgovor na to pitanje ni ja ne znam, ali znam da volim Srbiju i da Srbija nije ono što svakodnevno gledamo na tv ekranima najgledanijih televizija. Mnogo je ružnog i sramota je što mnoge televizije i drugi mediji godinama ne informišu javnost o onome što treba popraviti, promeniti, premostiti… da bi ružno postalo lepo. Vlasnici i urednici u tim medijima ne dozvoljavaju reči istine i kritike, iz straha da vlast (čitaj predsednik Vučić) te reči kritike ne prevede na samo njemu razumljiv srpski i okarakteriše ih kao mržnju prema njemu?
Koga je briga što voljena „naša zemlja“ svakim danom sve više klizi u ambis i dubinu u kojoj nema ni svetla ni toplote već neprobojni mrak, neizdrživa i ubitačna hladnoća, smrad i mulj…
Po mnogima je nemarnost EPS-a uzrok da su brda klizila u jezero a meštani Zaovina prinuđeni da po drugi put napuste svoje domove i da Zaovina ostaje bez prelepe turističke lepote. Koreni su među prvim medijima izvestile o ovoj tragediji: www.koreni.rs/nemar-eps-a-doveo-do-katastrofe/
A šta je sa lepim Beogradom? Šta je sa gradom za koga su često Vesić, Vučić i Miodrag Popović direktor turističke organizacije Beograda a pre toga urednik na RTS-u i pomoćnik Aleksandra Vučića, kada je bio ministar za informisanje, govorili da je lepši od većine glavnih gradova zemalja Evrope i sveta? Predsednik Aleksandar Vučić u svom govoru u Novom Sadu sinoć je pozvao građane da 19. aprila dođu u što većem broju u Beograd „da vide koliko je Beograd čist i lep“. Koliko za tu i takvu lepotu „doprinosi“ EPS, koji godinama ne popravlja ni rupe ispred njihovog ulaza u Balkanskoj ulici, u strogom centru Beograda?
Kada je neki praznik države Srbije, ili poseta državnika neke zemlje, kao što je bila poseta predsednika Rusije, Vladimira Putina, EPS-ova vozila, dizalice, kretala su se ulicama Beograda i radnici su kitili bandere ruskim zastavama, kao pozdrav i ukazano poštovanje Putinu i Rusiji.
Sa EPS-ovih vozila zaposleni su, kada je prošle godine održana paradu homoseksualaca (koju mnogi nazivaju paradom ponosa) u Beogradu, EPS je u centru Beograda kitio iste bandere njihovim zastavama? EPS, koji nema mogućnosti da sankcioniše rupe ispred ulaza u zgradu, za taj posao je imao i finansiske mogućnosti i vozila i personal i… imali su i dali su sve što je neko želeo, hteo i zahtevao da urade.
A rupe? Rupe u koje su, ili zbog kojih su, možda, nečija deca ili starice i starci padali i lomili glave i noge, te rupe su nastale za vreme kada su i Siniša Mali i Goran Vesić bili „gazde“ Beograda. Rupetine su svuda po Beogradu, samo postaju veće i šire, kao što su danas Siniša Mali i Goran Vesić „veći“ i širi… a da će i deca i stari, možda, u njima „lakše“ lomiti glave, noge, kukove… koga je za to briga. Njih sigurno ne.
Za rupe ispred EPS-a ovo javno preduzeće ima i posebno i „logično“ opravdanje zašto se te rupe godinama ne diraju. Pa zato što nemaju školovan personal za te popravke. U tim rupama nisu postavljene bandere sa osvetlenjem, a EPS-ove dizalice su da se radnici dignu do vrha bandera, da postave novu ili zamene sijalicu koja je pregorela ili je razbijena, a ne da se spustaju u dubine smrada i sve većeg mulja…
Nikola Janić
Napomena: Autor ne mrzi nikoga i ne podržava ni vlast ni „opoziciju“. Ubeđen je da je reč dokumentovane kritike reč brige i ljubavi, a izgovorena istina put boljem sutra svih nas.
Bivsi direktor ,,Elektromreze,, (N.Petrovic) je kum A.Vucica. Imenovani je prozvan za neke situacije i i to kao nosilac ne bas casnog delovanja u dosta neprijatnih situacija. Novinari su proveravali informaciju da drzava vrsi rasprodaju kuca, stanova i vile , koje su u vlasnistvu DIPOSa. Upitan od strane novinara da li namerava da kupi vilu, navedini direktor je odgovorio da on ne namerava da kupi vilu, koju je zakupio i stanuje. Nije proslo ni tri nedelje obelodanjenjeno je da je kupio. Slicnu vilu je kupio i stric naseg tenisera Djokovica. Naravno cene su bili van svake realne cene. Razlog niskim cenama je da te vile niko nije hteo da kupi. Licitacija i rok za kupovinu je bio u vreme novogodisnjih praznika…..
Pristup hramu Svetog Save je poplocan granutnim plocama. Broj polomljenih ploca je sve veci, tako da je neprijatno kada se po njima hoda. Popravka istih je neodlozna ali…..kod nas odrzavanje je glavni nedostatak u organizaciji. Medjutim, kada je Putin dolazio u posetu hramu, preko noci su popravili sva mesta gde su bile polomljene ploce. Kada se hoce sve se moze…..