„Rušenje Vučića“

Na kioscima je osvanulo izdanje Kurira, sa porukom „Srbijo, Izvini!“, sina vlasnika i novinara ovog dnevnog lista, Aleksandra Rodića, u kome on objašnjava kako su on i njegov otac, Radisav Raja Rodić, brutalnim ucenama bili primoravani na „ulepšavanje istine“ u korist premijera Vučića i kako to više ne žele i ne mogu da rade, već poziva i ostale medije, a i narod, da kažu DOSTA tiraniji. Kako je Kurir do juče bio praktično jedno od glasila Aleksandra Vučića, prosečni građanin ove zemlje bi mogao da se priseti narodne izreke; ko s đavolom tikve sadi…i da lagano pređe bez ikakvih emocija preko te naizgled nebitne poruke.

Međutim, kada je za 11h na Pinku najavljena specijalna emisija, kao svojevrsni breaking news, pod pompeznim nazivom „Rušenje Vučića“, a sve u vezi jutrošnjeg članka u Kuriru, bilo je jasno da stvar postaje malo ozbiljnija. U toj emisiji se mogla uočiti dramatična uznemirenost, sa vidljivim elementima panike, udarne pesnice spin mašinerije našeg premijera, Dragana Vučićevića, nekulturnog kvazinovinara, koji poseduje veoma nespretnu retoriku čak i kada je potpuno spreman za nastup. U ovakvim emisijama, za koje nije bilo dovoljno vremena za pripreme i konsultacije, gde je znao samo da treba svim sredstvima napasti vlasnika „Kurira“, informacijama kojima je trenutno raspolagala BIA, njegova novinarska nedoraslost i inferiornost bi posebno dolazila do izražaja. Naslov ove specijalne emisije, „Rušenje Vučića“, logoroični i histerični Vučićević je odabrao po ugledu na ukaz o bogohuljenju.

To što Rodić kaže da su mediji u Srbiji izloženi monstruoznim pritiscima, a svako dete sa ovih prostora to već zna, je pokušaj da se svemu da akcenat, da se ukaže kako je to maltene ravno udaru na svetinju, na samo Hrišćanstvo. Udar na Vučića je poput udara na samog Isusa. Takav publicitet je trebalo svemu ovome dati. Prostačkom logikom pijačnih šibicara, odbijanje jednog medija da dalje radi za režim koji se strmoglavljuje, Vučićević je hteo da prikaže kako je razlog svemu tome odlazak Velikog Vođe u Rusiju, iako svi znamo da je to bio samo deo nevešte i providne predizborne kampanje, a ne spektakularna kupovina ruskog naoružanja, kako bi priželjkivali naivniji slojevi našeg naroda. „Oni hoće Srbiju bez jakog premijera!“ – u transu je ponavljao upadljivo anksiozni Vučićević, koji nikako da kaže ko su to „oni“. Jesu li to oni naši prijatelji za koje sam premijer kaže da nemaju alternativu? Izgleda da ćemo za sada ostati uskraćeni za preciznu informaciju.

Potencirajući da su ostali mediji pod oticajem tih „njih“, koje nije želeo da imenuje, ali koji mrze tu „patriotsku“ povezanost našeg premijera sa Rusijom, Draganče je kazao da u Srbiji ipak još postoje mediji koji se ne plaše da kažu istinu, a to su Pink i Informer. Verujem da bi čak i oligofrenim pacijentima neke stacionarne psihijatrijske ustanove ova tvrdnja delovala glupavo do zla Boga. Finiš ovog uvodnog dela emisije, koja će verovatno, a možda i neće, ući u anale žurnalistike (kao primer prostakluka i primitivizma u novinarstvu), urednik Informera je zaključio napomenom da neće moći da ostane u studiju još dugo, jer ima „neka posla“ iz oblasti istraživačkog novinarstva, kojima bi trebalo da finišira izveštaj o jednoj spektakularnoj aferi.

Onda je u emisiji nastupio nekakav analitičar koji je svemu dao notu zanimljivosti koju obično imaju reklame za uloške ili neki biljni preparat za mršavljenje. Nakon tog čoveka koji je govorio u ovoj ephalnoj i specijalnoj emisiji na Pink TV, a niko ga nije slušao, jer je bio samo tampon zona dok veliki mag ne završi „neka posla“, ponovo je furiozno uleteo Vučićević, ozaren tvrdnjom da konačno poseduje dokaze o aferi koja postoji godinama, ali je Vučićevićev istraživački talenat raskrinkao sve to baš danas u nedelju, nekoliko sati nakon što se u Kuriru pojavio članak – Srbijo izvini!

Pun glupog zadovoljstva, urednik Informera je najavio snimak koji „sve dokazuje“! Na crno-belom snimku, koji bi trebalo da liči na skrivenu kameru, Vučićević je pričao telefonom s nekim tipom kome je Rodić navodno tražio 6 miliona E, a taj očigledno fini gospodin koji je priznao da je u sukobu sa zakonom, nazvao je to potraživanje svojevrsnim reketom, na opšte zaprepašćenje Vučićevića. Akter ove skrivene kamere, Dragan J. Vučićević, se toliko zapanjio ovim neverovatnim podacima, da je umalo zatražio šećer i vodu, jer se do te mere zgranuo ovakvim kriminalom. Šta li bi tek rekao o falsifikovanju potpisa Siniše Malog pri kupovini stanova u Bugarskoj? Šta li bi kazao o oslobađajućoj presudi za sina Željka Mitrovića koji je ubio devojku? Šta li bi izneo o falsifikovanju lične karte Andreja Vučića, kad ga ovo reketiranje ovako sablažnjava?! Ili o nestanku kantrimena koji je ubio mladića na Brankovom mostu?

Dragan J. Vučićević je baš emotivan i divan jedan intelektualac! Najavljujući specijalno izdanje „Teške reči“ ili neke slične emisije, Vučićević je najavio raskrinkavanje medija koji stalno šire afere. Nešto se setih one debilne afere o postojanju pornića hrvatske predsednice i nekog Srbina. Možda i ona večeras bude raskrinkana. Ruku na srce, potpisniku ovih redova, kome je pre više od mesec dana upaljen automobil i prećeno ubistvom ćerke ako se ne opameti, ovo sve liči na puštanje Vučića niz vodu od strane dosadašnjih mentora iz Brisela i Vašingtona, koje on veoma oprezno i diskretno optužuje kroz usta Vučićevića, hvatajući se za slamku i posežući za Rusijom i rodoljubivom provenijencijom kao razlogom za najavu „rušenja Vučića“.

Milošević Milutin