Rusi, sankcije i čovek MI-6 na čelu Srbije

Autor: Dragan Milašinović

Čudo je politika! Ko zna kako se sada oseća Zorana Mihajlović, dok gleda kako upravo Aleksandar Vučić radi ono što je ona predano i uporno pokušavala više od deceniju, a on joj nije dao – da Ruse izbaci iz NIS-a. I to upravo po konceptu koji je ona stvarala i razrađivala, sa alternativnim pravcima kroz Rumuniju i Bugarsku. Da li je, kao javna heroina zapadnih ambasada, zadovoljna što njene gazde najzad ostvaruju svoj naum da izbiju ruski klin iz srca balkanske energetike ili je, svojstveno svojoj prgavoj naravi, besna što se Vučić okićen njenim perjem i vokabularom. šepuri po medijima gurajući nam u uši njenu poznatu mantru da su nam amerikanci, zapravo, prijatelji a da su za sve krivi Rusi koji su nam, tobož, na prevaru uzeli NIS.

Jer, šta nam drugo govori Vučić ovih dana dok priprema janost u Srbiji za nasilno ukidanje ruskog vlasništva (nacionalizaciju) nad NIS-om, nego upravo TO. Šta znači ubeđivanje javnosti da američke sankcije nisu uperene protiv Srbije, već protiv ruske kompanije, osim da su Rusi krivi za sve? Čemu ova jeftina predstava sa američkom delegacijom koja navodno treba da nam objasni šta sankcije znače i zašto će ostati na snazi čak iako ruski udeo u NIS-u padne na samo 1 %. Kao da nam je prvi put. Zamislite, Amerikanci nekome pojašnjavaju zašto mu uvode sankcije i uče ga kako da ih najlakše izbegne! I još o tome govore na konferencijama za štampu. Da narod shvati koliko je prosto. Samo 0 % ruskog udela u NIS-u i sve je u redu. Nema sankcija, a ima nafte, dok američki gas kreće sa terminala u Grčkoj, pa preko Bugarske u Srbiju. Upravo onom konekcijom koju je, početkom 2015., promovisala i započela upravo Zorana, a koja je postala operativna od sredine 2023. I, od tada, čeka. Ovaj trenutak! I svu „slavu“, na Zapadu, za taj čin preuzeće Vučić… A nje, Zorane, da parafraziramo čuvenog pozorišnog i filmskog junaka, Iliju Čvorovića, ako se na nekom koktelu u američkoj ambasadi sete, sete, ako ne nije važno… Da, čudo je politika…

A šta tek reći za, još zaboravljenijeg, Tomislava Nikolića koji je u dva navrata, 2015. i 2016. bukvalno jurio u Moskvu, ne bi li Zoraninom rusofobnom rovarenju stao ukraj. Koliko je tek taj džaba krečio. No, on se bar dobrano naplatio. I od Rusa, i od Vučića, i od ovog naroda.

Pa, i onaj najzaboravljeniji, Koštunica. Pamtite li tog neobaveštenog ćutologa, koji je zemlju i narod koji ga je birao, srpsku istoriju i srpske junake, bukvalno predao u ruke haškom prokuratoru Rasimu Ljajiću, na milost i nemilost. Mogu li se zaboraviti sve te godine poniženja, hapšenja, ubijanja i robijanja, kada nas je jedan od prvih i najvernijih sledbenika Alija Izetbegovića na ovim prostorima, učio da strpljivo podnosimo nametnute kazne. I ponekad nas tešio kako te kazne, možda, jesu nepravedne, ali da bi mogle biti još i gore. Ako se previše jogunimo. „Kad bi narod samo znao šta sve oni traže od nas“ cinično se vajkao Rasim, dok je Koštunica ćutao i ćutao. I odricao se … Suvereniteta, državnog kontinuiteta, vojske, generala, uhapšenih terorista i čega sve ne.

Jedino opipljivo što je ostalo posle svih tih njegovih odricanja i povlačenja, svih njegovih praznih fraza i izdaja, bio je taj NIS u ruskim rukama. Jedina igra koju je Koštunica odigrao strateški i srpski. A sada, puć… I to ode na sankcije… Kako li je tek njemu?! Toliko je hteo da ostane upamćen kao državnik, a pamtićemo ga samo kao krpu kojom je obrisana Miloševićeva nacionalna ideja. Da, da, čudo je politika…

Uglavnom, put je trasiran. Pod parolom „Volimo i Vašington i Moskvu, ali najviše volimo Srbiju“, koju ovih dana Vučić ponavlja kao papagaj, Rusima će NIS biti oduzet, uz ponižavajuću ponudu da im se za to daju neke pare, kako se ne bi radilo o „neprijateljskom preuzimanju“. Osim ako Trampova administracija ne poništi ili na neki način ublaži tu meru.

Ali, čak i da se to dogodi, poruke koje ovih dana odašilje Vučić su nedvosmisleno antiruske i antisrpske. I još očekuje da o tome razgovara sa Putinom, dok nam Peskov poručuje da su „razgovori među prijateljima uvek dobrodošli“. Kojim prijateljima? Šta još treba da se desi da zvanična Rusija shvati kako Vučić nije njihov prijatelj, već čovek koga je engleski MI-6, uz sumnjivi kapital svog pulena iz sive zone Stanka Subotića i svojih direktnih agenata Bebe Popovića i pokojnog Mikija Rakića instalirao na čelo Srbije. I on Srbijom vlada po koruptivnim principima i metodologiji kakvu su vekovima Englezi razvijali i negovali u svojim kolonijama, od kojih mnoge danas i ne znaju da su u britanskoj sferi uticaja. To što se u njegovu vladavinu povremeno mešaju drugi tokovi i uplivi, što se ponekad navodno direktno sudara sa engleskim inicijativama i interesima, što tobož prijateljuje sa britanskim neprijateljima, sve je to deo visokih diplomatskih igara staklenih perli kojima u savremeno vreme britanska imperija ostvaruje svoje interese. Vreme je da Moskva za ovo, najzad, otvori oči.

Uz svo razumevanje za diplomatske manire, posle svega što se čuje u ovoj odurnoj antiruskoj kampanji, koju direktno vodi Vučić, bilo bi vrlo razočaravajuće za sve Srbe kojima je Rusija na srcu ako predsednik Putin prihvati da sa njim razgovara o temi NIS-a. Neka izvoli da ga uzme, ako misli da tako može. Rusija će to preživeti lako, kao što je preživela i srpsku municiju u ukrajinskom oružju, a da vidimo kako će on preživeti u srpskom narodu kad bude isteran na anglosaksonsku čistinu. No, to je već stvar ruske diplomatije. A ona već jako dugo prema Vučiću i njegovim satrapima pokazuje toleranciju kakvu ne zaslužuju.

I da bude jasno, Vučić u Rusiji ima jak medijski lobi u koji je dosta uložio i ulaže. Taj lobi stvara o njemu lažnu sliku kako je prijatelj Rusije, kako brani Kosovo, a posebno kako mu svako malo Zapad navodno radi o glavi. Ništa od toga nije istina. Njemu je Rusija samo fraza za podizanje rejtinga u srpskom narodu, Kosmet izdaje već prilično otvoreno po scenariju francusko-nemačkog plana, a njegov režim je toliko truo da bi ga Zapad srušio za desetak dana, samo da to neko hoće. Ali neće! Jednostavno, drže ga pod stalnom tenzijom kako bi mu pružili alibi za sve usluge koje im čini.

I zato kad čujem da ga Rusi preko ambasade, ili službenih kanala, upozoravaju na prste zapadnih službi u protestima koji se svako malo dešavaju po Srbiji, prosto jer je preterao u silovanju Srbije, pripadne mi muka. To je kao kad vam neko kaže da je more slano. Pa u kojoj gužvi na ovoj planeti nema prstiju zapadnih službi? Ali, pitanje je šta rade? Pogledajte malo bolje, braćo Rusi! Možete li biti sigurni da mu u kritičnim trenucima baš oni zapravo ne pomažu? Treba li Vam još jedan Janukovič na Balkanu?

Zato, svi koji te volimo verujemo da je vreme za otklon od Vučića, Rusijo!

I još nešto! On je prilično siguran da će, kad završi priču oko NIS-a, na način koji mu je traženo, studenti nestati sa ulica a tužilaštvo slučaj ubistva iz nehata u Novom Sadu rešiti simboličnim kaznama. I da će nastaviti kao i do sada… Neko mu je to obećao. Šta mislite KO?

Ali, nisam siguran da će scenario ovoga puta biti baš takav. I može on koliko hoće, otimajući NIS, da priča kako voli i Moskvu i Vašington (odjednom mu je to postalo isto), ali da najviše voli Srbiju. SRBIJA NjEGA VIŠE NE VOLI! I neće ga voleti NIKADA VIŠE!

Zato, vreme je da Vučića staviš na pravo mesto, velika, moćna, Rusijo! Kakav Putin, kakav Lavrov, prava adresa za priču o NIS-u za njega mora biti neko iz Gasproma! I to nikako prvi čovek! Uostalom, koji je diplomatski rang ovih Bajdenovih bitangi koje sada gosti po Beogradu i dovodi ih pred kamere da „pojasne“ kako ruski udeo u NIS-u mora biti 0 %? I još hoće da priča o tome s Putinom. Sa kojim pravom? Sa kojom idejom? NIS je samo jedna od desetina ruskih kompanija koje posluju na teritoriji druge države. I Rusija sigurno ima svoj odgovor na te sankcije. Srbija i Vučić lično imali su do sada brojne benefite od prodaje NIS-a Rusima. I finansijske kroz uslove nabavke nafte i gasa, i političke i geostrateške. Šta bi sada Vučić? Da kaže Putinu, puj pike ne važi! Ajde on, al i ovi njegovi Englezi mora da su prolupali… O Bože, Bože…