Ruši se mit o bogatim evrofondovima

0
1008

EUMit o neiscrpnim fondovima Evropske unije, koji je naročito bio ukorenjen u svesti siromašnih balkanskih naroda, sudeći po nedavnim događajima, ubrzano se topi kao Sneško Belić na vrelom avgustovskom suncu, iako je upravo taj mit o nepotrošivoj sumi novca koja u potocima teče iz odvrnute evropske slavine, da se ne lažemo, uvek bio najjači magnet koji je privlačio prosečnog Balkanca ka Briselu.

Međutim, prvo su neviđene poplave u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a zatim i uzajamne sankcije između Brisela i Moskve, pokazale da od pomenutog mita baš i nije puno ostalo. Štaviše, pre bi se moglo reći da je nastupio talas razočaranja, nego poverenja u svemoć evropskih fondova.

Dakle, krenimo redom. Posle međunarodne konferencije koja je održana sa ciljem da se saniraju posledice nedavnih poplava, gromoglasno je ponavljana cifra od milijardu evra, koliko je navodno sakupljeno za postradali Balkan, ali čim se utišalo kokodakanje zlatne koke, pokazalo se da njeno jaje više liči na mućak nego na očekivano zlatno jaje, s obzirom da se od pomenute milijarde evra skoro čitav iznos odnosio samo na potencijalne kredite, a kako se ubrzo videlo, Srbija će konkurisati samo za dve ponuđene pozajmice, što automatski priču o milosrdnoj milijardi iz evropskog naručja svodi na nivo priče o Crvenkapi.

Međutim, najnoviji primer sa ublažavanjem štete evropskim proizvođačima, koji su nakon ruskih kontrasankcija ostali bez unosnog istočnog tržišta, čini se da je još upečatljiviji. Naime, radi se o tome da Evropski fond solidarnosti, koji je po rečima evropskog komesara za trgovinu Karela De Guhta namenjen za slučajeve kada poljoprivredni proizvodi iz Unije ne mogu da budu prodati iz političkih razloga, raspolaže samo sa relativno skromnih 400 miliona evra, što je tek mali deo sume koja bi bila potrebna da se kompenzuje gubitak evropskih proizvođača.

Da Vas podsetimo:  Lekcija koju je Bakir propustio: Dedovina Svetog Save – Drina odelila Bosnu od ostatka Srbije

Bez obzira na najave iz Brisela da će se tražiti dodatni načini da se reši taj problem, on je ipak toliko velik, da je praktički nemoguće da se udovolji svim zahtevima za nadoknadu gubitaka, koji već sada pljušte sa svih strana Evropske unije. Dakle, pogledajmo samo neke od njih.

Prvo je Poljska zatražila od Evropske komisije kompenzaciju za gubitak ruskog tržišta, a zatim su iz Ministarstva poljoprivrede Hrvatske poručili da će od Brisela zatražiti da „pripremi mere za saniranje situacije“ koja je nastala nakon ruskih uzvratnih mera koje su teško pogodile i hrvatsku poljoprivredu. Međutim, sasvim je jasno da će slične zahteve ispostaviti i mnogi drugi Evropljani, kao na primer Grci, gde se najmanje 25.000 proizvođača voća i povrća našlo u očajnoj situaciji zbog nemogućnosti da u Rusiju pošalju 3000 kamiona sa breskvama, kao što su planirali.

Ali uzimajući u obzir zvanični podatak Eurostata, da je Rusija prošle godine kupila od Evropske unije hranu u ukupnoj vrednosti od 12 milijardi evra, onda je jasno da Evropski fond solidarnosti sa svojih 400 miliona evra, neće moći ni približno da svima nadoknadi štetu, čak ni u slučaju da se on višestruko uveća. A to je samo još jedan u nizu dokaza da se opasno ljulja mit o neiscrpnosti evropskih fondova, a kada se on konačno uz tresak uruši, pogotovo nakon očekivane recesije koju Evropskoj uniji predviđaju ekonomski stručnjaci u izjavi za „NJujork Tajms“, čini se da će pasti po glavama onih koji na evrofondove najviše računaju, a to znači upravo po balkanskim glavama.

Ratko Paić

Glas Rusije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime