Rusija se umom spoznati ne može

0
1737

rusijaNa međunarodnom naučnom skupu Seosko gazdinstvo, koji se u organizaciji Gosudarstvenog univerziteta iz Nižnjeg Novgoroda održavao 7-10 maja na kruzeru, krstarenjem Volgom, učestvovali su iz Srbije prof. dr Rajko Bukvić, dr Dragan Pajović, Dragana Trifković i dr Dragan Petrović.

Na kruzeru “Aleksandar Svešnikov”, zajedno sa naučnim radnicima iz Rusije, Poljske, Nemačke i nekih drugih zemalja proveli smo nezaboravna tri i po dana u krstarenju delom gornjeg i srednjeg Povoložja.

Imali smo uz to ekskurzije i posete Kazanju, Ceboksariju, Makijavelki i Kosmodemiljsku.

Makajivelka je izuzetan manastir uokviren sistemom tvrđava, neodoljivo podseća na Petrovaradin.

Nedaleko odatle nalazi se velika farma nojeva, japanskih patki, ćurki i drugih egzotičnih ptica koje se gaje u poljoprivredne svrhe.

Nojevi od preko dva metra masovno se uzgajaju, zbog dobijanja jaja, mesa i perja…Ali, biznis je i prodaja parova drugim uzgajalištima egzotične pernate živine u Rusiji i svetu.

Dok sam fotografisao nojeve jedan mi je iza leđa kljucnuo aparat kojim sam snimao, (srećom bez posledica), pruživši se dugim vratom preko ograde.
Kazanj (glavni grad Tatarstana) je grad u kojem se spaja tradicionalno i moderno. Cije se stanovništvo, po statistici, sastoji od po približno polovine etničkih Rusa i Tatara

Međutim, prilikom jednodnevne posete ovom izuzetno lepom gradu, sa modernim zgradama i četvrtima, učinilo mi se da sam video samo mali broj etničkih Tatara na ulicama?!

Ogromnu većinu, po mom utisku, činili su Rusi. Možda je takav utisak jer su u reci posetilaca, mahom turisti, pretežno iz različitih oblasti Rusije (ali i inostranstva), a moguće je i da se radi o delovima grada sa ruskom većinom.

2016-07-02_152345Kazanjska tvrđava, gde se nalazi veliki broj istorijskih objekata, dominira pored uređene i podzidane obale Volge, dok se grad rasprostire na obe njene obale.

Među mnoštvom crkava i džamija, izdvaja se najveća džamija u Evropi Kolšarif koja je obnovljena 2005, upravo kada i znamenita pravoslavna velelepna katedrala Vaznesenja.

Toranj Sojembilka, visok 58 metara, iz perioda Petra velikog je simbol grada, a impresivno izgledaju Dvorska crkva, Predsednička palata i Guvernerova rezidencija.

Da Vas podsetimo:  MAKAR 50 RAZLOGA ZAŠTO JE DETINjSTVO NEKADA BILO SREĆNIJE

Najveća “promenada” i šetalište u gradu znatno je duža i šira od beogradske Knez Mihajlove, ima niz zanimljivih sadržaja, a i drugi veliki ruski gradovi koje smo ovom prilikom posetili imaju šetališnu zonu (Nižnji Novgorod, Ceboksari).

U Ceboksariju bili smo 9, maja i mogli smo da vidimo svu monumentalnost i masovnost obeležavanja, ovog danas najećeg praznika u Ruskoj Federaciji. Većina građana taj dan je nosila “Georgijevsku lentu”. Zapao mi je za oko jedan autobus iz unutrašnjosti, na kojem je pored nalepnice 9 maj, i Georgijevske lente, bila velika slika sa napisom: „Na Berlin“.

Na našem kruzeru („korablu“), takođe niz svečanosti, nazdravljanje funkcionera, ali i oduševljeno otpozdravljanje uoči obroka svih prisutnih ruskih domaćina sa „Ura“, „Pobeda“, što govori o dubokoj ukorenjenosti svesti o važnosti „Otečestvene vojne“ kod svih generacija stanovništva današnje Rusije.

Inače i Ceboksari, baš kao i Kazanj, a potom smo videli i tako velike centre kao što su Nižnji Novgorod i Moskvu, su zaista impresivni gradovi, sa raznovrsnom arhitekturom iz praktično svih istorijskih epoha, širokim ulicama i bulevarima, prekrasno uređenim oblama velikih reka, sa monumentalnim palatama iz carskog, sovjetskog vremena, dopunjenim negde brojnijim (Kazanj, Moskva), a negde tek manje zastupljenim savremenim građevinama.

Za razliku od naših prostora srpskih, gde postoji velika praznina u periodima turske vladavine, sa tek, tu i tamo, nekom građevinom iz te epohe, potom zbog rušenja koje smo pretrpeli u oba svetska rata, na prostoru Rusije, kao i u najvećem delu Evrope (imao sam priliku da obiđem veliki deo Evrope, sem Britanije i Skandinavije), postoji izvesna harmonija i isprepletenost u arhitektonskom uređenju gradova tradicionalnog i modernog.

Na brodu, gde se, paralelno sa našim putovanjem, svakodnevno po programu odvijao i naučni rad, imali smo izuzetnu čast da se našem profesoru, inače ekonomisti dr Rajku Bukviću, uruči diploma počasnog profesora Nižnjenovgorodskog državnog Univerziteta! On, već više od šest godina predaje kao gostujući profesor na njemu.

Posle završetka naučnog skupa i našeg krstarenja po Volgi na kruzeru, 10 maja, prof. Bukvić i ja smo otišli za Njižni Novgorod, a potom i u Knjeginjevo, gde je sedište Univerziteta i rektor, te na Inženjersko-Ekonomskom fakultetu održali seriju predavanja (svako od nas po deset časova) studentima.

Da Vas podsetimo:  Simonović osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora zbog paljenja kuće Milana Jovanovića

Za mene je ovo bila velika čast, da sam na osnovu mog dosadašnjeg naučnog rada mogao da se obratim ruskim studentima.

Držao sam predavanje ruskim studentima na temu dela knjige koju mi je pre tri godine objavila Ruska akademija nauka Rusija i Balkan, kao i iz oblasti moje poslednje monografije Energetska politika Rusije.

Profesor Bukvić i ja smo stanovali ovih, gotovo, nedelju dana u profesorskim apartmanima u Nižnjem Novgorodu i Knjeginju.

Dok je Bukvić ovde „domaći“ za mene je bilo vrlo interesantno da vidim uslove pod kojim radi ovaj ruski univerzitet.

Studentski život za ruske studente ovde je dobro organizovan, smeštaj, ishrana u menzi i kantina…Interesantno, i profesori se hrane na istom mestu.
Laboratorije, radionice, i kompjuterski istraživački centri za studente elektrotehnike i mašinstva, koji pripadaju Univerzitetu su veoma dobro opremljeni.

Putin na ledu

2016-07-02_151735Ne malo sam se iznenadio gledajući prvi TV program Rusije, u profesorskom apartmanu u kojem smo odseli, da je na utakmici prve nacionalne lige u hokeju, jedan od igrača Vladimir Vladimirović Putin.

Mislio sam da su ti njegovi nastupi u hokeju na egzibicionim i trening utakmicama, pa je prosto za divljenje da čovek od 64 godine onako uspešno igra hokej sa profesionalcima.

Domaćini kažu da je to vrlo visok nivo tehnike i u svetskim razmerama.

Na predavanjima koja sam držao, studenti prate izlaganje pažljivo i sa poštovanjem.

U upotrebi je neka modifikovana verzija Bolonje, a studenti imaju i predmet fizičkog obrazovanja gotovo svakodnevno, pa smo mogli da na stadionu i poligonima vidimo kako trče i voze bicile, igraju fudbal, košarku, a takođe imaju na raspolaganju i teretane i bazen.

Cene u Rusiji su nešto niže, za većinu artikala, nego u Srbiji… Izuzetak je voće, posebno ono sa naših prostora, i južno, koje je nesrazmerno skuplje.

Da Vas podsetimo:  NAROD protiv bacanja para na pevaljke- političari „balave“ za njima!

Jasno je da je to šansa za našu privredu, ali nisam siguran da je do sada i adekvatno iskorišćena.

U Kazanju i Nižnjem Novgorodu videli smo impresivne nove moderne i velike stadione za predstojeće Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine.

Nižnji Novgorod je grad od oko milion i po stanovnika i nalazi se na ušću Volge i Oke, pa pogled sa njihove tvrđave na ušće ovih velikih reka podseća na pogled koji Beograđani imaju sa Kalemegdana na ušću Save u Dunav.

U povratku sam brzim vozom (oko 150 km na sat, a onaj na liniji Moskva – Sankt Peterburg ide i do 250 km na sat), stigao do Moskve, gde sam posle celodnevnog obilaska grandiozne prestonice Rusije uveče na Šermetjevu, zajedno sa prof. Bukvićem i Draganom Trifković, odleteo za Beograd pun pozitivnih uspomena sa našeg desetodnevnog putovanja Rusijom.

Što je najvažnije za prof. Bukvića i mene sledi nastavak predavanja na fakultetu od jeseni i već od kraja septembra novi međunarodni naučni skup – krstarenja Volgom, ovaj put od njenog izvora, kod Volgode do Nižnjeg Novgoroda…

Svih deset dana u poseti Rusiji (6-15 maj) imali smo lepo vreme i sijalo je sunce, dok nas je u Beogradu dočekala kiša.

Domaćini su nam predočili da se klimatske promene i otopljavanje vide u Rusiji, gde su zime poslednjih godina znatno blaže i sa kraćim periodom pod snegom nego ranije.

U svakom slučaju upoznali smo samo deo evropske Rusije, da ne govorimo o njenom sibirskom i dalekoistočnom delu.

Kako kaže Tjutčev, „Rusija se umom spoznati ne može“, ali toplinu njene duše i bliskost dva naroda, prirodne lepote i grandioznost ove bliske slovenske zemlje smo svakako na ovom putu i te kako osetili.

05_dragan-petrovic-200x200

Dr Dragan Petrović

 

 DR DRAGAN PETROVIĆ – KAKO ŽIVE I UČE STUDENTI U RUSIJI

 

Dragan Petrovic – (TV KCN 19.05.2016)

 

PROF. DR BOŽIDAR MITROVIĆ I DR DRAGAN PETROVIĆ

 

vedok

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime