Rusiji je objavljen rat!

0
686

risi_reset_2

DIREKTOR Ruskog instituta za strateška istraživanja – Leonid Petrovič Rešetnjikov – izneo je svoje viđenje prave suštine ukrajinske krize, ishoda rata i budućnosti Novorosije.

Učinio je to u razgovoru sa Aleksandrom Nikolaevičem Krutovom, poznatim russkim novinarom, glavnim urednikom časopisa „Ruski dom”.

KRUTOV: Leonide Petroviču, situacija u Ukrajini je sve alarmantnija i alarmantnija. Dogodila se tragedija: pad velikog malezijskog putničkog aviona. Kome ide na ruku ta tragedija? Ko je imao vajde od obaranja putničkog aviona – ustanici, ukrajinska armija ili neka treća sila?

REŠETNJIKOV: Nema sumnje da se sve to nije dogodilo bez treće sile. Mislim da je ta tragedija od koristi onima koji žele da dokažu svetu da se Ukrajini suprotstavljaju radikali-ekstremiti koji su spremni na sve i da ih sve treba što pre likvidirati. Drugi aspekt tiče se armije kijevske vlade koja u poslednje vreme trpi poraz za porazom. A njeni pokrovitelji, Sjedinjene Države, nakon obraćanja iz Kijeva, traže mogućnost da im obezbede neku pauzu. Postoji još i taktički zadatak: da se obezbedi predah ukrajinskim vojnim jedinicama koje su u defanzivi.

KRUTOV: Postoji li svest da je to rat koji se vodi upravo u Evropi?

REŠETNJIKOV: Kod nas je postojala naivna ideja da se XXI vek mora razlikovati od XX, XIX, XVIII, XVII, XVI i XV veka. To je smešna polumaterijalistička poluidealistička ideja koja sugeriše: u XXI smo veku, a vi ratujete. Ratovalo se u svim vekovima. Rat je neka vrsta neizbežnosti u momentima kada se sudaraju interesi moćnih sila. Tada dolazi do rata. Ali, na žalost, ni mnogih kod nas nisu svesni da je u toku rat – rat sa korišćenjem artiljerije, tenkova, aviona i sa bombardovanjima. Tako je i u Evropi. Govori se o „oružanom konfliktu”, izmišljaju reči. Govore o konfliktu, sukobu, a u toku je zaista rat u kojem se primenjuju krupne jedinice. Na jednoj strani je 40-45, a na drugoj 20-25 hiljada ljudi – to su velike snage i pravi rat. Dužni da to razumemo, a i oni koji lete nad tim rejonima.

KRUTOV: Šta mislite o verziji da se trajektorija tog aviona presekla sa trajektorijom aviona kojim je leteo naš predsednik prilikom povratka u Otadžbinu!?

REŠETNJIKOV: U takvoj situaciji treba uzeti u obzir sve verzije i izučiti ih. Traje rat, treba zaista izučiti sve verzije i ozbiljno ih uzeti u obzir, pa i verziju pokušaja da se na neki način uništi avion našeg predsednika. To je potpuno realno. Neki odmahuju rukom i govore da je to konspirologija. Gospodo, ponoviću: „U toku je rat velikih razmera!”

KRUTOV: Kažete da je u toku rat velikih razmera: 40 hiljada, odnosno 20 hiljada sa jedne i druge strane. To znači da su koncentrisane velike snage. Imam utisak da se sve na tome neće završiti…

REŠETNJIKOV: Kako da zaustavimo rat? Treba ga zaustaviti, ali kako!? To je moguće samo na jednoj platformi: Porošenko i njegovi ljudi priznaju želju stanovnika Luganske i Donjecke oblasti da samostalno žive. Dakle: potrebno je da priznaju Novorosiju. To je ono što realno može zaustaviti rat.

Oni povlače svoju vojsku, a Novorosija, iako je to već uradila, sebe proglašava nezavisnom republikom i počinje da se bavi mirnom izgradnjom. Sve ostale ideje i ponude – ideje Porošenka i nekih drugih ukrajinskih političara – podrazumevju da se neko mora predati i ustupiti, da se mora razoružati. Dakle: nastavak borbe, sve do kapitulacije. Zato ako je Porošenko dovoljno pametan da to razume i ako želi da sačuva ostatak Ukrajine kao državu – on mora krenuti tim putem, a ako ne krene – onda će perspektiva ostatka Ukrajine biti maglovita i žlosna.

Da Vas podsetimo:  Srpski pisci o albanskoj golgoti

Najverovatnije će se proces raspada Ukrajine pojačavati i produbljivati.

Juče smo u Institutu imali susret sa grupom eksperata i njegovih najbližih pomoćnika, pre svega iz Kisindžerove asocijacije, i Karnegi fonda. Znači: sa američkim ekspertima.

Oni su nas isto to pitali. Izneli smo im svoje viđenje i rekli da će se raspad Ukarjine nastaviti, uključujući i ratna dejstva i sukobe, dakle da sve može dalje ići putem nasilja. Onda smo ih upitali: šta će raditi SAD i NATO u toj situaciji?

Dugo su razmišljali i rekli: da će utvrđivati zapadnu granicu Ukrajine, da će jačati svoje baze u savezničkim državama, u pribaltičkim zemljama, u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Da će ih još bolje opremiti. Još: da će osnažiti baze i u Rumuniji i Bugarskoj, da će pomagati centralnu vladu zasad nesmrtonosnim oružjem i da će joj pružati materijalnu i vojno-tehničku pomoć, uvodeći sve nove sankcije Rusiji.

Ni jedan od petorice istaknutih američkih eksperata nije rekao da će oružanim putem pokušati da zaustave taj proces. Ni jedan nije rekao da treba tamo poslati vojsku.

Kuda više da ih šalju? Imaju trupe u desetinama zemalja, pa sad čitavo vreme razmišljaju i prave planove kako da ih otuda povuku i spasu.

Eto, to je perspektiva. Kako može opstati Ukrajina kad su juče i Amerikanci rekli, a ne samo naši eksperti, da je ona na rubu bankrotstva. Još nije došla ni jesen, ni zima, a već sada jeta zemlja pred bankrotstvom.

Novac koji su dobili da bi održali neki nivo nije veliki, troši se na rat. To nije usmereno na blagostanje ni na proizvodnju. Tamo negde proizvode projektile i prave tenkove, ali to neće spasiti zemlju.

Tamo nije ništa jednostavno. Tamo nema jednoglasne podrške Porošenku i kompaniji.

U mnogim regionima ostaje opoziciono raspoloženje, bez obzira na najžešći policijski sistem. Služba bezbednosti Ukrajine sada kontroliše ili pokušava da kontroliše sve.

SBU u kojoj sede američki savetnici – to je praktično Gestapo našeg doba. To trenutno nije moćna, ali jeste brojna struktura koja prati svaki pogled, svaki uzdah. Ne daj Bože da neko kaže nešto dobro o Rusiji: takvog čoveka odmah počinju da progone.

KRUTOV: Leonide Petroviču, kako ocenjujete sankcije koje su SAD i EU uvele Rusiji? U našoj liberalnoj štampi se čuju povici: Šefe, sve je propalo ili – sve će propasti. Ruska privreda će propasti…

REŠETNJIKOV: Naravno da su sankcije neprijatna stvar i naravno da one u nekoj meri nanose štetu ekonomiji Rusije i utiču na raspoloženje dela našeg stanovništva i elite koju sankcije dotiču. To je nesumnjivo. Ne treba govoriti da su to koještarije i odmahnuti rukom. Ali, one ne mogu odigrati odlučujuću ulogu. Što talas sankcija bude veći, time će i gubici za autore tih sankcija biti veći.

I drugi momenat: nas sankcije primoravaju da se `češemo`, da razmišljamo – kako da izvršimo supsitituciju uvoza, kako da sami nešto uradimo. Navikli smo da kupujemo ovo ili ono, da prodamo jedno, a kupimo drugo, da ne proizvodimo. A ove sankcije će nas naterati da se snalazimo.

KRUTOV: A da li će? Pronašao sam podatak da su naši veliki bogataši 80-90 milijardi dolara izneli iz Rusije, umesto da su to uložili u privredu naše zemlje, svoje Otadžbine.

REŠETNJIKOV: Oni sve vreme iznose. Kako su 1991. počeli –tako i dalje iznose. Do `91. godine su držali negde u podrumu i ispod kanabeta. A sad iznose. Naravno da na tu „publiku” treba obraćati pažnju, ali ni tragično, ni sa saosećanjem. Ta publika, generalno, našu zemlju smatra za mesto gde se zarađuju pare, čak ne treba upotrebiti tu reč. Jer, smatraju je mestom mlaćenja para na razne načine.

Da Vas podsetimo:  Ne Ćirilica, već Srbska Azbuka!

KRUTOV: Kravom muzarom?

REŠETNJIKOV: Za sada mi tu ne možemo ništa učiniti. Neka im Bog sudi, i nek` idu sa svojim milijardama što dalje. Ali, većina naših ljudi, naš narod radiće i dovijati, proizvodće i stvaraće. To je neizbežno. Jedan moj dobar poznanik je rekao da je ruski narod – „narod podviga”. Kada dolaze vremena podviga – on ih izvršava, a u druga vremena je prilično bezbrižan i govori: ma u redu, to mi nije nije interesantno, svršiće se to nekako, hajde da posedimo. Da, ruski narod je narod podviga. Amerikanci to nikako ne mogu da shvate. Oni misle da to znači: „Što gore, to bolje!”

KRUTOV: Video sam da Vi u svojim radovima, u tekstovima i nastupima, stalno ističete da je danas u toku rat protiv Rusije, neposredno protiv Rusije, protiv ruske pravoslavne civilizacije. Zašto se taj rat vodi baš sada i zašto je baš sad počela njegova aktivna faza?

REŠETNJIKOV: Juče sam američkim kolegama iz Kisindžerovog fonda rekao: Kolege, sve je počelo samo zbog toga što je Rusija počela da širi ramena i da se vraća na pozicije svetske sile, ali ne kao u sovjetsko vreme naoružana do zuba, već kao država i imperija koja obnavlja svoju nacionalnu i civilizacijsku ideju. Mi i vi smo civilizacijski konkurenti. To je upravo ono što ste mi rekli…

KRUTOV: Ne plašite se reči `imperija`?

REŠETNJIKOV: Ne plašim se. Volim tu reč. Rekli su nam da su oni takođe imperija i da imaju misiju. Kazao sam im: gospodo, i mi smo imperija i mi imamo misiju. Jedina mogućnost – i vama i nama – je da ne razgovaramo sa Porošenkom već međusobno. Tako da to trenje – dok se alternativne civilizacije češu bok o bok – ne dovede do moćnog sudara, pa da se međusobno potopimo ili bar nekog od nas.

Ono što su učinili u Ukrajini je pokušaj – o tome smo juče otvoreno govorili i ja i moje kolege – da se zaustavi preporod i uzlet Rusije. Upravo Rusije, a ne sovjetskog sistema. Rusije koju pokušavaju da unište za svih hiljadu godina njenog postojanja. Oni su u tome ostvarili uspeh 1917. godine, a `91. dotukli su kvazidržavu i kvaziimperiju koja je bila stvorena na ruševinama istinske, prave imperije.

Međutim, u toku su ponovo ti procesi, ponovo bi da je ubijaju, a Rusija se preporađa. Pogledajte samo kolika je mržnja prema Igoru Ivanoviču Strelkovu, komandantu ustanika, koja se pojavila čim je razotkrio cilj svog i našeg života, svoje i naše borbe. Odmah je i kod nas buknula mržnja ovih što se prišljamčuju vlasti…

KRUTOV: Kod nas ima mnogo ljudi koji smatraju da je Rusija nova država, da je kao država stvorena u `17-oj, `90-oj ili `91-oj godini…

REŠETNJIKOV: Takvi sve odsecaju i odbacuju…

KRUTOV: Da, oni to ne razumeju. A suština je da građanski rat traje unutar granica ruske civilizacije, unutar granica istorijske Rusije. Shvatate? U toku je rat među ljudima koji istorijsku Rusiju – koja objedinjuje sve narode koji su hiljadama godina u njoj živeli – žele da vide slobodnom i samobitnom zemljom sa svojim pogledima, verom i kulturom, a ne sa maskulturom i misijom kakvu imaju SAD kao hegemon savremenog sveta…

REŠETNJIKOV: LJudi sada prave civilizacijski izbor. Shvataju da se radi o civilizacijskom izboru. Da se ne radi prosto i borbi za Otadžbinu već za svoj put, za svoju samobitnost, za svoju istoriju, za svoju budućnost. To je sasvim očevidno.

Da Vas podsetimo:  Selfi kultura društvenih mreža

KRUTOV: Gospod nam sve to pokazuje. Danas upravo Rusija postaje ono istorijsko tocilo na kojem i ljudi pokazuju kakvi su.

REŠETNJIKOV: Da, čak se i ljudi prikazuju u prvom svetlu. Pogledajte samo lice tog odvratnog čoveka. Ne mislim na fizičku, već na unutrašnju odvratnost…

KRUTOV: Ako sam dobro shvatio, govorite o Kurginjanu (napao Strelkova)?

REŠETNJIKOV: Da, o Kurginjanu. Ne govorim o fizičkom izrazu njegovog lica, već o unutrašnjoj sadržini. Kako li se samo čovek razotkrio! Lično sam, inače, slušajući ga i čitajući, oduvek smatrao da je on takav. Ali, odjednom se otvorio kao svojevrsni izdajnik-Vlasovac, zar ne? I to u najodgovornijem trenutku.

KRUTOV: Dobro ste to rekli. Meni se čini da se u Kurginjanu ispoljila suština vremena, današnjeg cinizma, izdaje, ravnodušnosti, zlobe i zavisti, svega što u današenje vreme igra ulogu.

REŠETNJIKOV: Upravo tako. I, nije slučajno što se njegova organizacije zove „Suština vremena” – đavolska suština sadašnjeg vremena. Sada je slugama đavola teško da se suzdrže. Teško im je da stalno iznova navlače maske. Zato se to sve sada razotkriva i vidimo kako ti ljudi nastupaju. Čini mi se da je Strelkova nazvao mrakobesom. To znači: zlim duhom koji se pojavio iz mraka. Mrakobes je čista religijska reč. Nekada su tu reč veoma voleli komunisti i upućivali je crkvenim ljudima koji razumeju tu reč. NJima su dovikali da su „mrakobesii”.

KRUTOV: Uvek me je čudilo: ako neko priznaje da postoje zli dusi i mrakobesi – onda mora da prizna da postoji i svetlost Gospodnja. Ako ne priznaje, onda zašto koristi te reči? Dobro ste uočili: to je prava suština tih ljudi koji pokušavaju da danas ovladaju ljudskim umovima i da lepim rečima pokažu da su za Rusiju i Rus, ali oni nisu za Svetu Rus. Oni su za Rusiju u kojoj se takvi ljudi dobro osećaju? Viču: vaše vreme – naše vereme!

REŠETNJIKOV: Postoji divan Hotinjenkov film, svima preporučujem da pogledaju. To je film „Zli dusi”. U tom filmu, snimljenom po romanu Dostojevskog „Zli dusi”, nekoliko ljudi su Kurginjani. On je tipični junak Dostojevskog, iz romana „Zli dusi”.

KRUTOV: Završavamo naš današnji razgovor. Kažite: kako će se, po Vašoj proceni, događaji dalje razvijati i šta možemo da očekujemo?

REŠETNJIKOV: Događaji će se zasad razvijati onako kako se sada razvijaju. Mislim da će oružana borba potrajati. Jer, oni koji vladaju u Kijevu, tačnije – kijevske marionete vodećih zemalja u sveta, ne razumeju da je jedini izlaz da priznaju otcepljenje Novorosije. U tom slučaju bi mogli pokušati da nekako očuvaju ono što nazivaju Ukrajinom. Mada, i tada ne bi imali baš mnogo šanse. A u ovoj situaciji, nemaju nikakve šanse. A u ovakvoj situaciji – neće uspeti da je sačuvaju.

U narednih pola godine ili godinu dana – talas revolta će se stići do Dnjepra, a kada pređe Dnjepar – biće veoma teško. Zato i mi treba da se spremimo za veoma dugu krizu sa jakim nasiljem i oružanom borbom. To neće moći da se tek tako razreši.

Neki američki eksperti, sa kojima smo juče razgovarali, pozivali su da sednemo za pregovarački sto. To može, to je neophodno, ali o čemu da pregovaramo i ko će s kim da pregovara?

Pregovori donose uspeh samo onda kad je neko već izgubio ili gubi, kada je spreman na ustupke i kompromisse. Ali, u Ukrajini još nema strane koja nesumnjivo gubi. To se još nije ispoljilo.

KRUTOV: Hvala Vam Leonide Petroviču.

REŠETNJIKOV: Hvala Vama!

Link intervjua:

Preveo: Goran ŠIimpraga

Fakti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime