Rusiju i Srbiju vezuju zajednički koreni

0
673

ALEKSANDAR ÈEPURINLiturgija povodom proslave 1.700 godina od Milanskog edikta biće održana u nedelju u Nišu. Ovom događaju prisustvovaće između ostalih i ruski patrijarh Kiril, Vaseljenski patrijarh Vartolomej i jerusalimski patrijarh Teofil Treći. Za patrijarha Kirila, završna proslava u Nišu biće i prva poseta Srbiji od kada je stupio na čelo Ruske pravoslavne crkve (RPC). Tim povodom razgovarali smo sa ambasadorom Ruske Federacije u Srbiji ekselencijom Aleksandrom Čepurinom o značaju predstojećeg događaja, o zajedništvu ruske i srpske crkve, i o odnosima Rusa i Srba.

Kako se u vašoj zemlji gleda na ovaj veliki praznik?

Mnogo toga se događa između naše dve zemlje. Reč je o različitim posetama, razgovorima, konkretnoj saradnji.Stvari se kreću i u pozitivnom i u negativnom smeru.Ipak, većinom pozitivno. Nalazimo se u posebnom istorijskom periodu,mada možda ne na istoj etapi. Pred nama su različiti globalni zadaci sa elementima koje bismo mogli kvalitetno da iskoristimo.To je, pre svega,projekat„Južnog toka”. Zainteresovani smo i za „Gasprom”.A sada očekujemo posetu patrijarha Moskovskog i cele Rusije – Kirila.

Da kažemo nešto više o toj poseti…

Prvo što treba istaći jesu razlike između katolika i pravoslavaca. Ako govorimo o evropskoj civilizaciji, tu imamo tri elementa.

Etnički – pošto je Evropa podeljena na tri takve komponente: to su romanski narodi: Italija, Španija, Portugalija, Francuska, potom anglosaksonski: Nemačka, Skandinavija i Engleska i – slovenski narodi: Poljska, Češka, Ukrajina, Srbija, Hrvatska, Rusija… Najveća komponenta je slovenska. Naime, oko 40 odsto Evropljana su Sloveni. Drugo civilizacijsko pitanje jeste pitanje duhovnosti. I po tome Evropa može da se posmatra u tri nivoa. Imamo katolike, koje uglavnom čine romanski narodi, zatim protestante, koje čine anglosaksonski narodi, i pravoslavce, a to su, uglavnom Sloveni. Šta je bolje, a šta gore, to je stvar istorijskog razvoja. Ipak, kada kažemo Evropa, u vidu moramo da imamo čitavu tu duhovnu skupinu. Mislim da u Evropi ne bi trebalo da postoje stvari poput Berlinskog zida. To se posebno odnosi na nas Slovene. Jer, jaka su nastojanja da se pravoslavna civilizacija razdvoji na dva dela. To nikome neće doneti ništa dobro.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Šta su Rusi i Srbi jedni drugima?

Nas vezuju zajednički koreni, i to moramo da uzimamo u obzir. Naši stavovi u nekim tačkama mogu i da se ne poklapaju, međutim moramo da se trudimo da pomažemo jedni drugima. Kod nas postoji poslovica: „Nema porodice bez nakaze, ali te nakaze ne bi trebalo da budu oni koji su lideri.”

Jedan od glavnih naših zadataka jeste jačanje pravoslavnih veza. I ovde postoji bliskost između Srbije i Rusije. Srbija je bila centralni deo Jugoslavije, dok je Rusija bila centralni deo Sovjetskog Saveza. Ali nakon njihovog raspada, od Srbije je otpalo dve trećine prethodne države, a od Rusije samo jedna trećina. Ruska pravoslavna crkva je imala kanonsku teritoriju po celom prostoru Sovjetskog Saveza. Srpska pravoslavna crkva imala je, takođe, svoju kanonsku teritoriju, praktično, u celoj Jugoslaviji. Ruski crkveni poglavar nosi naziv: Patrijarh Moskovski i cele Rusije. Hiljadu godina taj kanonski prostor se zvao: Velika Rusija, Mala Rusija (koja je sada Ukrajina), i Belorusija. A patrijarh ruski uvek je bio patrijarh sve te tri države. Takođe, njegov kanonski prostor je prostor čitavog bivšeg Sovjetskog Saveza, osim Gruzije i Jermenije. Gruzija je u vreme Staljina dobila autokefalnost, a u Jermeniji postoji posebna vrsta religije. I treba pomenuti još dve države – Kinu i Japan. I to su kanonske teritorije naše crkve. Dakle, ista stvar ujedinjuje patrijarha moskovskog i patrijarha srpskog, a to je da nadgledaju teritorije koje ne pripadaju samo njihovim državama.

Tokom nedavne proslave 1.025 godina od rođenja Rusije, analitičari su istakli političko angažovanje RPC u tom događaju, i ocenili ga kao podršku predsedniku Vladimiru Putinu da ponovo objedini većinu država bivšeg SSSR-a…

Koliko ja znam u Ukrajini postoji mitropolit, i većina vernika je okrenuta ka Moskovskoj patrijaršiji i njenim ingerencijama. Sa Belorusijom takvih problema uopšte nemamo, ali sa Ukrajinom stvari stoje drugačije. Tamo postoje, takozvani – raskolnici. Slično postoji i u Crnoj Gori. Reč je o grupi ljudi koji smatraju da nemaju nikakav odnos prema patrijarhu srpskom. Takve stvari odražavaju i političko stanje. Ali bez obzira na sve, većina Ukrajinaca sebe vidi u okviru velike patrijaršije moskovske.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Da li mislite da se politika previše upliće u duhovne stvari i obratno? Posebno se zamera predsedniku Putinu da religiju koristi kako bi ostvario svoj plan stvaranja nove velike države.

Sovjetski Savez, u obliku u kojem je postojao nije više moguće obnoviti. A što se tiče Rusije, Ukrajine i Belorusije, oni su uvek bili jedna država. I zbog toga je međusobna saradnja normalna. Moguće je u tome dostići daleko viši nivo, ali je potrebna politička volja. Potrebna je jaka društvena inteligencija, naučnici, sportisti, da Ukrajina ne bude puko energetsko ili poljoprivredno slepo crevo. Neću da govorim o bilo kome konkretno, ali za mogućnost da se neka zemlja priključi međunarodnim organizacijama, najverovatniji scenario jeste uništavanje kompletne privrede, opstanak vrlo malo inteligencije, posao za niskokvalifikovane radnike… Možeš da budeš član organizacije, ali ćeš ostati na njenoj margini. Potrebno je truditi se da ljudi ne preživljavaju dajući sve od sebe, da zemlja živi na dostojanstven način da ima svoju nauku, svoja dostignuća, svoju inteligenciju.

Ukrajina je jedna od spornih tačaka u odnosima između Moskovske patrijaršije i Vatikana. Patrijarh Kiril je jednom rekao da ne želi da se vidi sa papom Benediktom Šesnaestim upravo stoga što se katolička crkva uporno trudi da ojača svoje pozicije u Ukrajini. Kakav je tu principijelan stav RPC?

Ovakve stvari se dešavaju stalno. Postoji predstavništvo Rusije u Vatikanu. Mnogi ruski jerarsi odlaze tamo, pa i Ilarion, „ministar spoljnih poslova” RPC. Ali kao i svuda među različitim snagama, postoji međusobno proveravanje. Važno je da na teritorijama na kojima tradicionalno živi pravoslavno stanovništvo, bude ispoštovan „status kvo”. Takva neophodnost postojala je i pre dvesta godina, da se štite sopstvene pozicije. To se dešava i među nehrišćanskim religijama. Važno je da se sve odvija na civilizovan način da se ljudi odnose jedni prema drugima s poštovanjem. Poljska je slovenska, ali katolička zemlja, i bez obzira na to što međudržavni odnosi nisu jednostavni, ima mnogo prijatelja u Rusiji. Međuljudski odnosi su na veoma visokom nivou, jer je to zemlja visoke kulture.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Kada će patrijarh Kiril i zvanično posetiti Srbiju?

Kada bude došao u Niš, najverovatnije će sam najaviti posetu Srbiji. Takvi događaji traju i do nedelju dana i podrazumevaju mnogo angažovanja. Verujem da će to, najverovatnije, biti posle Uskrsa naredne godine.

Slobodan Samardžija

izvor: Politika

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime