Rusima na čast, Srbima za ponos!: Kako je nastala čuvena pesma ”Srpsko-ruski marš” (Serbsko-russkiй marš)

0
335

Čuvenu pesmu ”Srpsko-ruski marš” (Serbsko-russkiй marš) komponovao je jedan od najvećih svetskih i ruskih kompozitora svih vremena Pjotr Iljič Čajkovski (1840-1893).

Čajkovski je ovu kompoziciju posvetio borbi srpskog naroda za oslobođenje od Turaka u Srpsko-turskim ratovima 1876-1878 koje je predvodio Knez Milan Obrenović (1868-1889). Naša Kneževina je primila značajnu rusku vojnu pomoć, a glavnokomandujući srpske vojske bio je ruski general Mihail Černjaev koji postaje srpski državljanin i nosilac najvećeg srpskog ordena ”Takovskog krsta”.  Sa njim je došlo i nekoliko hiljada ruskih dobrovoljaca, vojnika i oficira, a među njima je bio najpoznatiji pukovnik Nikolaj Rajevski, koji je Tolstoju poslužio kao prototip knjižnjvnog lika Vronskog u romanu ”Ana Karenjina”, a koji je svoje kosti ostavio u Bici kod Gornjeg Adrovca blizu Aleksinca gde je i sahranjen u Crkvi Svete Trojice koju je tu sazidala njegova aristokratska familija.

Zanimljivo je da je i deda pukovnika Rajevskog takođe čuveni general i junak napoleonskih ratova Nikolaj Rajevski jedan od glavnih likova Tolstojevog romana ”Rat i mir”. Apelujemo na ljubitelje istorije da obiđu Crkvu Svete Trojice u Gornjem Adrovcu i odaju počast ovom ruskom oficiru i srpskom junaku.

Inače, ”Srpsko-ruski marš” je nastao kada je čuveni ruski pijanista i kompozitor Nikolaj Rubinštajn zamolio svog bliskog prijatelja Čajkovskog da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz Srpsko-turskih ratova.

Ponet rodoljubljem, panslavenstvom i pravoslavnom solidarnošću, Čajkovski je ovo delo napisao za samo pet dana. Premijera dela je bila u Moskvi, 17. novembra 1876. godine, a orkestrom je dirigovao sam Čajkovski.

Čajkovski je originalno planirao da napiše simfoniju posvećenu srpskom narodu, no u ono vreme mu je nedostajalo dovoljno srpskih narodnih melodija kao motiva za jedno tako kompleksno muzičko delo. No za ”Srpsko-ruski marš” uspeo je da dobije neke delove iz opusa srpskog kompozitora Kornelija Stankovića.

Da Vas podsetimo:  KAKAV DEDEK TAKAV VNUK

Svoj Srpsko-ruski marš je bazirao na melodiji ruske carske himne ”Bože, čuvaj Cara“ i tri srpske narodne pesme: ”Sunce jarko, ne sijaš jednako“ (Isidora Ćirića), ”Prag je ovo milog Srba“ (Kornelija Stankovića) i “Jer puščani prah“ što je zapravo drugi deo pesme “Rado ide Srbin u vojnike“ (Josifa Runjanina, koji je kao Srbin napisao i hrvatsku himnu ”Lijepa naša domovino”). Ove melodije je Čajkovski pronašao u zbirci Kornelija Stankovića ”Srpske narodne melodije“ štampanoj u Beču 1862. godine, za šta je carskim ukazom srpski kompozitor odlikovan ruskim Ordenom Svetog Stanislava.

Prvi deo ove kompozicije opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, u kome je Čajkovski iskoristio dve srpske narodne pesme. Zatim, sledi deo koji opisuje zločine na Balkanu na koji se nadovezuje deo koji muzički opisuje okupljanje ruskih dobrovoljaca. U trećem delu pažnja je posvećena srpskoj molbi za pomoć. Poslednji deo je posvećen maršu ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima i srpsko-ruskoj konačnoj pobedi.

Poslušajte i nikada ne zaboravite koliko je najvećih svetskih umetnika, naročito onih iz bratskog ruskog naroda, bilo inspirisano borbom Srba za slobodu!

Izvor: Nacionalist

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime